CRNE TAČKE PRESTONICE: Na ovim putevima se najviše GINE, nisu samo MAGISTRALE, ima ih i u CENTRU BEOGRADA

U prethodnih pet godina, od 2016. do početka 2022, izdvojilo se nekoliko putnih pravaca na kojima su se nezgode, pa čak i sa smrtnim ishodom, najčešće dešavale, a najkritičniji je Ibarska magistrala, Obrenovački, Zrenjaninski i Smederevski put, kao i nekoliko gradskih bulevara

Da bi se tačno utvrdila kritična saobraćajna mesta u prestonici, prvo je potrebno da Sekretarijat za saobraćaj napravi projekat identifikacije i rangiranja crnih tačaka u glavnom gradu, ističe za "Novosti" prof. dr Boris Antić sa Saobraćajnog fakulteta.

"Ovaj projekat nije realizovan veoma dugo, godinama, pa je hitno potrebno nešto uraditi po tom pitanju", kaže on i dodaje:

"Sekretarijat treba da locira takozvane crne tačke, pa da se onda krene u njihovo saniranje, kako bi se prilagodile normalnijem odvijanju saobraćaja. Kritične tačke se mogu sagledati sa dva stanovišta: onog gde je bilo samo materijalne štete, i broja poginulih. Tako će pre biti kritično mesto gde je u roku od deset dana poginulo dvoje ljudi, nego na primer kružni tok Slavija gde je bilo 50 lakših udesa. Dakle, potrebno je uraditi detaljne analize i dati preporuku za njihovu sanaciju. Jer, odnos koristi naspram uloženih sredstava biće višestruko veći".

Na izazivanje saobraćajnih nezgoda utiče veliki broj faktora, a prema istraživanjima, 34 odsto udesa u svetu izazovu neuređeni putevi.

Prema rečima Damira Okanovića iz Agencije za bezbednost saobraćaja, postoji nekoliko putnih pravaca u centru grada i na periferiji gde su nezgode sa smrtnim ishodom najučestalije.

Koban potez od 100 metara

- Najveći problem su ulice prvog reda - ističe za naš list Okanović. - Što je kolovoz širi, to su vozači opušteniji, što zna da zavara. Tako su u delu Bulevara oslobođenja, od Knjeginje Zorke do Tiršove, u prethodnih pet godina smrtno stradale tri osobe. A to je potez od 100 metara.

Takođe, na Ibarskoj magistrali, od Velikih Crljena do Petke, od 2016. godine poginulo je 18 ljudi. Ništa bolje nije ni na Obrenovačkom putu, od Ostružničke petlje do Umke život je izgubilo osmoro građana. I od Vlaške do Mladenovca tokom prethodnih pet godine poginulo je devet osoba.

- Velika je sreća da niko nije nastradao - ističe on. - Nedopustivo je da se led nađe na ovako bitnoj i frekventnoj deonici, evropskom koridoru. Putari su u nadležnosti da sve održavaju prohodnim. Nesreća se dogodila kod "Laste", a na toj deonici ne sme biti leda na putu. Takođe, uzrok nezgoda su i loše urađeni kružni tokovi, a najbolji primer je i onaj na Novom Beogradu, gde nema dana da ne dođe do manjeg čukanja. Razlog za to je što geometrijski nisu ispoštovana pravila, jer ne može da se ide kroz kružni tok, a da se ne savije volan. Pogrešno je projektovan, fizički bi trebalo da se uspori, što je ovde redak slučaj.

Najrizičniji putni pravci

Kako je pokazala praksa prethodnih nekoliko godina, najveći broj udesa dešavao se na Obrenovačkom, Zrenjaninskom i Pančevačkom putu, Ibarskoj magistrali, od Padinske skele do Kovilova, ali i na auto-putu kroz Beograd i Obilaznici, posebno delu kod Bubanj potoka.

Kritično i kod Džona Kenedija

Kako je za "Novosti" istakao Damir Okanović, i na Bulevaru Mihajla Pupina, od Ulice Džona Kenedija do Miloša Bandića, u prethodnih pet godina poginule su tri osobe, dok je isti broj ljudi nastradao na Bulevaru despota Đurđa, od Cetinjske do DŽordža Vašingtona.

(Espreso/Novosti)