"VIŠE JE BRINUO O GOLUBOVIMA, NEGO O MENI": Potresne ISPOVESTI o EMOTIVNO odsutnim OČEVIMA u Srbiji! (FOTO)

Često smo se s ovim susretali, bilo da slušamo priče naših roditelja koji kažu da su njihovi očevi bili hladni i distancirani, a sa unucima bliski ili smo, pak, imali ovu sudbinu i sami.

U tom duhu je i jedan korisnik napisao svoju ispovest s kojom su se mnogi poistovetili.

- Ja sam rođen 1984. Ono što sam primetio je da većina mojih drugara je odrastala u okruženju odsutnih očeva. Otac je bio fizički prisutan, u smislu da je obezbeđivao za kuću, ali apsolutno nije imao ideju šta se dešava sa njegovim sinom: kroz kakve probleme je prolazio, kakvi su mu bili odnosi sa drugovima, sa devojkom. Nije ga poučio kako se ponaša odlučno ali ne nasilno, itd. Često mu se podsmevao ili rugao, ali ne drugarski nego da ga "spusti". Da li je to problem samo mog okruženja i moje porodice, ili je to problem koji i drugi ljudi dele? Da li postoje muškarci ovde na reditu koji mogu da kažu da su imali kvalitetne odnose sa svojim očevima?

A, prvi odgovor je glasio "prosečan balkanski ćale", dok su drugi davali i dublje objašnjenje za ovakve odnose očeva sa svojom decom.

- Možda je objašnjenje to što si njihovi očevi po ceo dan radili, nisu imali da se njima bave, pa su i njima falili njihovi očevi. Međutim, naši očevi su radili po firmama, išli na zimovanja i letovanja i švercovali farmerke iz Trsta.

- Naravno da je proizvod njihovog odsustva u velikoj meri odsustvo njihovih roditelja i premalo ljubavi koju su dobili u svom odrastanju. Kroz priče primećujem slicnost svojih roditelja i njihovih roditelja, isti obrasci ponašanja, isto razmišljanje, iste vrline i mane... Počeo sam da osvešćujem sebe i da primećujem stvari kod sebe koje rade moji roditelji da se slično ponašamo i trudim se to da promenim.

- Brt zamisli da si živeo tokom devedesetih za vreme svih onih sranja/ratova još podigao porodicu tad. Nije ni njima bilo lako. Ja se sećam da je moj ćale plakao kad su ubili Đinđića, ja nisam imao pojma šta se desilo.

- Mom su bili bitniji golubovi nego ja, celo detinjstvo nisam smeo da igram fudbal u dvoristu da ne plasim golubove.

"Moj tata je bio prisutan fizički i tu se sve završava"

- Radio je i gledao svoja posla. Nije alkos, nije visio po kafanama, nije visio sa ortacima. Davao je sve pare na decu i porodicu, ali se nije bavio nama. Vodio nas je na letovanja, plaćao ekskurzije, tehnologiju, odeću.. Majku je naterao da položi za auto nakon 10 godina braka jer ga je smaralo da nas vozi kod, recimo, doktora i onda da čeka u kolima dok je mama u ambulanti sa nama. Nije bio nasilan, uvek se trudio da je mir u kući. Nije znao ko mi je učiteljica niti razredna. Nije nikad bio na roditeljskom. Kada se brat i ja potučemo na spratu i lupamo mu iznad glave dok gleda TV-e, izgovorio bi svoju čuvenu rečenicu mirnim tonom: "Nado, eno ih opet.", što bi bio znak za mamu da reši problem. Pošto sam bila u Domu učenika tokom srednje škole, za moj 16-ti rođendan me je nazvao da mi ga čestita i pitao me koliko godina punim, napisala je korisnica i nastavila dalje:

- Nije nam bio na maturama, priredbama.. Zahvalna sam mu jer nikad nije gušio moju kreativnost i rano me je naučio da se ne oslanjam na nikoga i da sama rešim svoje "probleme". Sećam se da sam imala 10 godina i da sam želela da ukucam ekser u zid za sliku. Čekala sam ga danima da se smiluje dok na kraju nisam sama uzela njegovu bušilicu na bateriju i probušila. Samo me je prekorio da ne bušim iznad utičnica kao taj prvi put jer će me sl. put udariti struja. Ali, ne zameram mu. Ispao je dobar s obzirom na to da je deda bio strog, nasilan, tiranin i voleo je da popije. Tukao ga je toliko da je leti nosio duge pantalone i dukseve.

"Mogao bih da napišem knjigu o svojim roditeljima"

Sličan odnos sa svojim ocem imao je i ovaj korisnik:

- Nekih 10-ak godina sam mlađi od tebe i nažalost imam potpuno indentičnu situaciju. Jednostavno je lik bio potpuno beskoristan u kući osim njegove uloge da ode na posao i donese neki novac. Svakako deo prehranitelja je veoma bitan i zahvalan sam na tome što nikad nisam bio gladan i žedan ali je**m mu mater nije jedina uloga oca da ti stavi hleb na sto. Jedna od najluđih scena mi je bila kad ga je keva naterala da me odbaci negde autom kad sam imao možda 17 godina i on me tip pitao u koju srednju idem i koja sam godina, napisao je korisnik uz smeh.

- Upravo zbog njegove emotivne retardiranosti i nesposobnosti da bude roditelj i suprug mu se doslovce život pre nekoliko godina raspao. Ostavila ga je supruga tj. moja majka nakon 25 godina braka. Brat i ja smo se odselili jer su nam se ukazale određene životne prilike i sve šta mu je ostalo u životu manje više je njegov posao. Upravo u tom nekon periodu sam prvu put imao razgovor s njim, sa skoro 26 godina i jednostavno je lik duboko ali duboko istraumiran. Počevši od jebeno poremećenog odrastanja sa dvoje alkoholičara, do raspada države, rata, bombardovanja. Na sve to je postao otac i oženio se u periodu kad je država pucala po šavovima. Jedna od stari koje mi je rekao je da su on i keva morali da me pošalju kao bebu kod babe i dede jer nisu imali s čime da me hrane. Taj događaj je nešto šta ostavi duboke tragove i čini mi se on nikada nije u potpunosti oporavio od tog osećaja nesposobnosti. Ovo je verovatno dobro mesto da stanem jer bih mogao da napišem knjigu o svojim roditeljima.

Ovakvih ispovesti bilo je pregršt. Šta vi mislite, koji je razlog zbog kog su emotivno odsutni očevi takvi i da li je i danas situacija baš takva? Pišite nam u komentarima.

(Espreso / Blic Žena)