ŠLJIVOVICA JE OD JUČE SVETSKO DOBRO: Evo šta je još od SRPSKOG NASLEĐA na UNESKOVOJ listi, IZNENADIĆETE SE!

Uneskova lista svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa je 1. decembra 2022. godine postala bogatija za rakiju šljivovicu, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije.

Običaji vezani za pripremu i ispijanje rakije su, kao deo kulturnog nasleđa Srbije, upisani na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva koju vodi Unesko (UNESCO) - agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu.

„Upisivanje na listu je posebna čast i predstavlja priznanje da je naša kulturna i prirodna baština prepoznata kao posebna vrednost za čovečanstvo jer svojom univerzalnošću prevazilazi nacionalne granice", rekla je Vesna Marjanović, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, za BBC na srpskom.

Prethodno su na listu uvršteni još neki običaji, kao što je pevanje uz gusle, kolo, slava i zlakusko lončarstvo.

Postoji i Uneskova lista materijalnog nasleđa, na kojoj su manastiri Dečani i Sopoćani, kao i ultimatum Austrougarske Srbiji o objavi Prvog svetskog rata.

Balkanske države učestvuju u radu Uneska već više od 70 godina - Jugoslavija je postala članica 1950, dok je Srbija u organizaciju stupila krajem 2000. godine.

Kosovo je 2015. godine pokušalo da se učlani, ali nije dobilo dvotrećinsku podršku zemalja članica.

Statut Uneska stupio je na snagu 4. novembra 1946. godine.

Kineski zid, piramide u Egiptu, engleski Stounhendž, Troja u Turskoj, peruanski Maču Pikču, katedrala Notr Dam u Parizu, njujorški Kip Slobode, atinski Akropolj, sidnejska zgrada Opere, moskovski Kremlj neki su od naistaknutijih istorijsko-kulturnih spomenika i lokaliteta na svetu pod zaštitom Uneska.

Unesko u 100 reči

Unesko okuplja 193 države - sve svetske zemlje koje priznaje UN.

Organizacija je osnovana 1945. godine, po završetku Drugog svetskog rata, a sedište je u Parizu.

Zalažu se za pristup obrazovanju za svako dete, zaštitu i promociju kulturnog nasleđa i jačanje veza među narodima, navodi se na zvaničnom sajtu.

Unesko je ipak najpoznatiji po zaštiti kulture i prirode, u skladu sa Konvencijom o svetskoj kulturnoj i prirodnoj baštini iz 1971. godine.

Ovaj dokument im daje autoritet da popisuju lokacije od univerzalnog značaja za kulturu, prirodne lepote ali i nematerijalno nasleđe.

Na Uneskovim listama ima ukupno 1.154 lokaliteta.

Italija je ove godine izbila na prvo mesto u svetu po broju zaštićenih mesta - ima ih 58, a neki od njih su Verona - grad Romea i Julije, istorijski centar Rima i palata Duomo u Veneciji.

Unesko u 500 reči

Na listi Uneskove svetske baštine kao kulturna dobra od izuzetnog značaja za čovečanstvo nalazi se osam srednjevekovnih srpskih crkava i manastira i nekoliko lokaliteta.

Među njima su srednjovekovni grad Stari Ras i manastir Sopoćani, na Uneskovoj listi od 1979. godine, nalazište Gamzigrad-Romulijana i manastir Studenica koja je na Uneskovoj listi od 1986. godine.

Na istom spisku su i srednjevekovni nadgrobni spomenici - stećci.

Lista pod nazivom Pamćenje sveta (Memory of the World) popisuje važne dokumente, a na njoj su Arhiv Nikole Tesle, Miroslavljevo jevanđelje i telegram kojim je Austrougarska uputila ultimatum Srbiji i označava objavu Prvog svetskog rata.

Unesko je 2006. zaštitio srednjovekovne spomenike na Kosovu - Pećku patrijaršiju, manastire Dečani i Gračanica i crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Aleksandar Pavlović podseća da je ova odluka doneta posle serije nasilnih incidenata na Kosovu 2004. godine, kada je oštećeno blizu 100 crvenih zgrada na Kosovu, podatak je Eparhije raško-prizrenske.

„To je bila inicijativa Srbija da se kulturni spomenici na neki način priznaju kao deo države, zato što suvereniteta na Kosovu više nije bilo", objašnjava Pavlović za BBC na srpskom.

Dodaje da je „Srbija na taj način sprečila Kosovo da ove spomenike, koji imaju veliki simbolički značaj, eventualno uvrsti u sopstvenu baštinu".

Ko upravlja kulturnim nasleđem na Kosovu?

Srednjovekovni spomenici na Kosovu nalaze se na Listi svetske baštine u opasnosti.

Srednjovekovne spomenike na Kosovu godinama su pod budnim okom obezbeđenja - Pećku patrijaršiju, manastir Gračanica i crkvu Bogorodice Ljeviške čuva kosovska policija, dok manastir Dečani jedini ima vojnu zaštitu - pred njim dežuraju međunarodne snage KFOR-a.

O kulturnoj baštini pred Haškim tribunalom

Koliko je status mesta svetske baštine značajan govori i činjenica da se Uneskovi lokaliteti posebno pominju u nekoliko presuda Međunarodnog tribunala u Hagu.

Tribunal je tada zauzeo stav da „sistematski zločini protiv kulturnog nasleđa predstavljaju zločine protiv čovečnosti, zato što su povreda svih ljudi".

General-pukovnik JNA Pavle Strugar je 2005. godine osuđen, između ostalog, za uništavanje Starog grada u Dubrovniku koji je pod zaštitom Uneska od sedamdesetih.

„U neposrednoj blizini 52 zgrade i objekta uništenih ili oštećenih 6. decembra 1991 nije bilo nikakvih vojnih ciljeva, kao ni u Starom gradu ili u njegovoj neposrednoj blizini, tako da uništavanje ili oštećivanje dobara u Starom gradu 6. decembra 1991. nije bilo opravdano vojnom nuždom", navodi se u presudi.

Unesko ima i Listu geoparkova - područja od međunarodnog geološkog i prirodnog značaja, koja broji 161 lokaciju u svetu.

Od prošle godine, na njoj je Nacionalni park Đerdap u Srbiji.

Lista rezervata biosfere broji 714 mesta u 139 zemalja, a dva su u Srbiji - Golija-Studenica i Bačko Podunavlje.

Golija-Studenica je prvi rezervat prirode u Srbiji, a nedavno je obeležio 20 godina od upisivanja na listu Uneska, ističe upravnik Dragoljub Šekler za BBC na srpskom.

„Golija je bez sumnje dragulj prirode - naseljava je oko 1.1000 biljnih vrsta, od kojih su mnoge reliktnog ili endemičnog karaktera, gotovo 100, veoma značajnih vrsta ptica i mnoge životinje", kaže Šekler.

Na planini ima i „gorskih vila", kako u narodu nazivaju planinska jezera, među kojima se izdvajaju Košaninovo i Dajićko jezero.

Ispresecana brojnim potocima i rekama, koje su usekle klisure, a „najživopisnije među njima" su klisure Studenice i Izubre.

Golija je i dalje „u velikoj meri divlja" planina, dodaje Šekler.

„U tome se krije njena lepota - lokalno stanovništvo tu pronalazi i lek i hranu", navodi.

Iz organizacije Evropa Nostra nadaju se da će Beogradska tvrđava uskoro naći na Uneskovoj listi svetske baštine.

„Kulturno dobro koje se nađe na listi dobija veći stepen zaštite, jer oči svetske kulturne javnosti usmeravaju svoju pažnju na njega", kaže Vesna Marjanović, generalna sekretarka organizacije.

(Espreso / BBC na srpskom)