OVO SU 3 NAJBOLJA SAVETA ZA ŠTEDNJU: Finansijska SAVETNICA objasnila kako da vam VIŠE NOVCA ostane u DŽEPOVIMA!

Finansijsko zaleđe možda nikad nije imalo značajniju funkciju nego sada kada se svetska i domaća ekonomija suočavaju sa višestrukim pritiscima. U tom kontekstu štednja ima enorman značaj. Bilo da se radi o malim sumama ili cirama sa više nula, važno je pridržavati se nekih saveta kojima ljudi mogu obezbediti sigurnost svog novca u neizvesnim vremenima.

Opšti saveti za štednju na mikro nivou bi svakako bili određivanje ličnog budžeta, planiranje troškova, ulaganje i slično. Stručnjaci, poput Karoline Herbut, savetuju i štednju u više valuta, praćenje kamatne kod raznih banaka, kao i da ne treba nasedati na priče o odnosu inflacije i kamate.

Karolina Herbut, finansijska savetnica, objasnila je za "Blic Biznis" tri bitne stavke koje bi svi trebalo da znaju:

Prva bitna stavka je da otvorite štedni račun, ili čak više štednih računa i krenite sa štednjom. Može štedni račun po viđenju, gde ne oročavate novac i drugi koji gde ćete neki deo sredstava oročiti. Imate štedne račune bez naknade za održavanje.

Druga je, da umesto da slepo slušamo poznanike da nema „dobre“ kamatne stope na štednju, treba da pogledate ponudu kod više banaka i to i kod manje poznatih banaka. Svaka banka je danas u sistemu osiguranih depozita, te je naš novac do 50,000 evra (i protivvrednost u bilo kojoj drugoj valuti) osiguran. Treća, da ne „nasednemo“ na to da nema smisla štedeti po 3-4-5 odsto kamate kada je inflacija iznad 10 odsto. Računica je jednostavna. Ako vam novac stoji u slamarici ili na računu bez ikakve kamate, vi imate 0 odsto zaradu naspram inflacije. A 2-3-4-5 odsto je bolje od ništa.

Koja je najisplativija valuta u ovom trenutku za štednju je " pitanje od milion dolara" zbog neizvesnosti na valutnom tržištu. U Srbiji se trenutno najviše štedi u evrima, ali stručnjaci savetuju štednju u više valuta kada su u pitanju veći iznosi kako bi se smanjio rizik od gubitka.

Herbut je to objasnila ovako:

-U bankama kamate na dinarsku štednju su veće nego kamate na deviznu štednju, pri čemu„zarada“ po osnovu kamate od dinarske štednje se ne oporezuje a devizna se oporezuje - dodala je.

- Banke su u prethodnom periodu povećale svoje kamatne stope na štednju i sada možete naći kamatu na oročenu štednju u dinarima i po 4-5 odsto na godišnjem nivou, dok je kamata na štednja u evrima na za isti period uglavnom znatno manja, u boljem slučaju 2 do 3 odsto.

- Što se tiče isplativosti štednje, pomenula bih da moje iskustvo u radu sa klijentima 1na1 govori da građani uglavnom propuste da dodatno zarade novac štedeći, jer čekaju i odlažu odluku da aktiviraju neki štedni proizvod u banci - zaključila je Herbut.

Dodala je da treba izbeći konvertovanje valuta zbog gubitaka u kurskoj razlici:

- Ako platu primate u dinarima i kada pričamo o manjim iznosima i za kratkoročnu štednju - nema potrebe pretvarati sredstva u evre, dolare, franak, jer ćete samo gubiti u kursnoj razlici. I kao što sam pomenula kamate na dinarsku štednju su bolje. Narodna banka Srbije čuva kurs dinara i sve dok nam kurs stoji ovako - kratkoročna oročena štednja (do godinu-dve) i štednja po viđenju u dinarima će vam doneti trenutno više kamate nego druge valute. Ukoliko imate više sredstava, i želite da štedite na više godina, možete da razmislite o tome da rasporedite novac u dve ili više valuta i da tako smanjite rizik.

Primer pametne štednje

Finansijska savetnica je podelila i primere kako bi se računica štednje što bolje shvatila:

- Radi lakše računice neka uzmemo okrugli broj. Pretpostavimo da je porodica imala 2,000,000 dinara ušteđevine i pre godinu dana, 30. novembra 2021. odlučila sa stavi taj novac na štednju. Polovinu, 1,000,000 dinara je stavila na dinarsku štednju po tada 4%. Tako je zaradila 40,000 dinara i sada, nakon godinu dana na tom računu pododica ima 1.040.000 dinara.

- Drugi milion je porodica htela da oroči u evrima. Kupili su evre, srednji kurs je 30.11.2021. bio 117,57 dinara, pretpostavimo da su uspeli da kupe evre po kursu od čak 117,6. Kupili su dakle 8.503 evra i to oročili po kamatnoj stoji od 1,5%. Tako su zaradili 128 evra, od čega još kada uzmemo porez ostaje 108,8 evra. Sada posle godinu dana imaju na računu ukupno tu oko 8,612 evra. Ako to pretvorimo u dinare po NBS srednjem kursu sada na 30. novembar 2022. koji iznos 117,33 dobijamo da porodica ima 1.010.446 dinara.

Dakle u slučaju dinarske štednje 1,000,000 dinara se uvećalo za 40.000 dinara, u slučaju devizne u evrima za 10.446 dinara.

U svakom slučaju, izbor načina štednje je individualan i zavisi od finansijskog statusa i preferencija svakog od nas, što je naglasila i Herbut.

- Ovo su sve uopštene preporuke i pri odlučivanju svako treba da pođe od sebe, i da prema svojim preferencijama štedi i bira valutu. Ako je potrebno da konsultuje savetnika ili svog bankara. Ko ima mogućnost i više sredstava, uvek može da rasporedi sredstva na više valuta. I ne zaboravite – čak i da oročavate sredstva – vi ugovor o štednji možete uvek da raskinete pre dogovorenog roka tj. možete da „razoročite“ sredstva i da uzmete svoj novac.

- I na kraju da možda će neko pored štednje krenuti i sa investiranjem za koje nisu potrebni milioni - zaključila je ona.

Još neke preporuke da sačuvate novac

Štednja novca ne podrazumeva samo čuvanje novca u banci, već i svakodnevne male korake. Najpre bi trebalo da napravite dobar plan i raspored prihoda i rashoda, kao i da pravite tzv. mini-budzete kojih bi trebalo da se pridržavate. Plaćanje gotovinom takođe može pomoći da ostane u okviru toga, a da se ne zadužite previše korišćenjem kartica.

Ako je u pitanju veliki novac, razmislite o ulaganju u nekretnine ili lični biznis, što je jedan od najsigurnijih načina da novac sačuvate. Postoje i druge mogućnosti za to koje nisu toliko popularne, poput investicionog zlata, ali se o tome sve više govori.

(Espreso / Blic Biznis)