SVI SRBI PRAVE OVU GREŠKU KAD PRIČAJU, A SVI SMO JE UČILI U OSNOVNOJ ŠKOLI: Pola ljudi za ovo pojma nema

Srpski jezik je izuzetno bogat, ali je naše znanje o njemu siromašno. Ovo je najčešća i najiritantnija greška u govoru koja se toliko odomaćila da retko ko zna da pravi veliki jezički prestup.

Ništa ti ne trebaŠ da radiš, niti je ona trebala da uradi, mada je verovatno trebalo da naučite kako se koristi glagol "trebati". Jasno je zbog čega ovaj glagol toliko zbunjuje ljude. Ima mnogo namena. A jezičke nedoumice su u srpskom jako česte.

Trebaš mi, a znam da i ja tebi trebam je pravilna upotreba glagola. Nažalost, ljudi ga sve češće upotrebljavaju ovako:

"Znam da smo trebali da odemo u prodavnicu, ali trebamo da odemo i u bioskop".

Pravilno je:

"Znam da je trebalo da odemo u prodavnicu, ali treba da odemo i u bioskop"

Dakle, hajde da ovo zapamtimo:

Kada je glagol trebati nepotpunog značenja upotrebljava se bezlično (samo u obliku trećeg lica jednine bez obzira u kome licu i broju je glagol koji ga dopunjava). On tada znači potrebno je, nužno je, valja. Složeni predikat ima oblik treba+da+prezent.

U prezentu: treba da radim, treba da radiš, treba da radi, treba da radimo, treba da radite, treba da rade.

U perfektu: trebalo je da radim, trebalo je da radiš, trebalo je da rade, trebalo je da radimo, trebalo je da radite, trebalo je da rade.

Moguć je i oblik treba+infinitiv ako iskaz ima opšti karakter: treba raditi, treba učiti, treba se truditi.

Kad glagol trebati znači biti potreban ima oblike za sva tri lica i jednine i množine: trebam ti, trebaš mi, treba mi, trebamo ti, trebate mi, trebaju mi u prezentu, trebao sam ti, trebao si mi, trebao mi je, trebali smo ti, trebali ste nam, trebali su nam.

(Espreso/Noizz)