NIJE DOBRO
PRODAVAC SA TRAFIKE OTKRIO ŠOKANTNE TAJNE: Lik me je opljačkao jednom nožem, a tek da čujete šta je s koleginicom
Nekog je interesovalo da li je prodavac bio u situaciji da bude opljačkan
Dok ne počnemo da se bavimo određenim poslom često nemamo predstavu kako izgleda radni dan ili određeni zadatak na nekom radnom mestu. Radnike u kioscima, na primer, svakodnevno posećujemo i neretko se pitamo gde odlaze u toalet, da li su nekada bili opljačkani ili kako podnose visoke i niske temperature u "metalnim kućicama".
Zato je jedan korisnik Redita, koji tvrdi da radi baš u jednoj od beogradskih trafika, dao priliku ostalima da pitaju sve što ih je ikada zanimalo o prirodi njegovog posla. Koliko god zvučalo šaljivo ili nepristojno, prvo pitanje, naravno, bilo je vezano za odlazak u toalet. I procedura nije nimalo jednostavna!
"Sve zavisi od trafike, čujem da neki imaju WC unutra, ja nisam nikad to video. Dogovoriš se s nekim od komšija da ti pričuva trafiku dok odeš u najbliži kafić ili kancelariju. Ja kad sam došao na posao već je bila žena koja je imala dogovor sa koleginicom da nam čuva trafiku i donosi vodu kad treba, a išao sam ili u kafić tu preko puta ili u jednu kancelariju gde smo imali dogovor sa čuvarom da nas pušta u WC ako mu damo da pozajmi novine. Fora je što zvanično ti ne daju da odeš do WC-a ako privremeno ne zatvoriš trafiku skroz znači moraš navučeš sve ono na frižidere, zaključaš itd. što je procedura pogotovo kad ti se k**a. Ja sam radio u kraju gde živim tako da sam nekad zvao ortake ili ribu da mi čuvaju trafiku, nije bitno ko to radi, al ako ti nešto maznu, ti snosiš trošak za određenu robu", odgovara autor.
"Blejiš u jakni, nije klimatizovano ni leti ni zimi. Sami donosimo od kuće grejalice i ventilatore itd. Najgore je što je mali prostor, a puno robe pa može grejalica da ti se padne i s***e, ali eto bar se brzo zagreje. Novije trafike u centru imaju klimu, ali ova moja nema tako da se snalazimo", objašnjava muškarac.
Dodaje da je relativno lako zaposliti se na ovakvom mestu, obuka traje četiri dana, a uslovi variraju od firme do firme. Na platu je, ipak, morao da se požali.
"Ne prelazi 45 hiljada plata tako da ne možeš da sam sebe izdržavaš, ok je kao dodatni prihod što nije retko da tako ljudi rade. U Beogradu s tom platom ne možeš da platiš kiriju", kaže.
Nekog je interesovalo da li je prodavac bio u situaciji da bude opljačkan i da li postoji opcija da se u tom slučaju zatvori prozorčić kroz koji se obavlja kupovina.
"Opljačkao me je lik jednom nožem, a koleginicu na prvom poslu pištoljem. Taj prozorčić možeš da zatvoriš ali lako bi mogao neko da ga otvori samo što se nama nije to desilo nego je lik u oba slučaja ušao kroz ona vrata iza trafike jer ih leti držiš otključanim iako ne bi trebalo jer svako malo izlaziš zbog vrućine. Ti što kradu ispred uglavnom kradu robu i za to policija najčešće ni ne dolazi", dodaje autor posta.
Potom je stiglo i sledeće logično pitanje - ko nadoknađuje štetu usled krađe?
"To malo što kradu, tipa sladolede, Koka Kolu itd. može da vrati osiguranje i to kad pred tobom ukradu se lako reši, uradiš dokument na terminalu povrat-krađa i upišeš u knjige da toliko para odbiju od pazara. Policija ne dolazi za ništa ispod 100 evra u šta spada većina robe na trafici, a prodavac nema nikakav način, a ni razlog da to sprečava tako da to i nije toliki problem. Gore je da te neko za***e kad vraćaš kusur, a ne primetiš, što nije toliko nerealno u gužvi mada se meni nije desilo da znam, tipa poture ti lažnu ili manju novčanicu ili daju manje pa samo odu jer to što kucaš moraš odma' da vraćaš iz džepa da uplatiš pazar i da ostaviš kolegi sutra ostatak para da bi mogao da radi. Ako kradu, a ne primetiš to se vidi na popisu pa ti se to odbije od plate, a pred popis sam sve proveravaš i gledaš da saniraš šta fali da bi ti manje uzeli od plate. Svaki dan ćeš vraćati nešto, da l' od malog viška koji dobiješ, od sitnine koje ne vraćaš ili bakšiša koji ljude mogu da ostave ako 'oće al uglavnom ne rade. Sitne krađe u suštini ti nadoknađuješ, a znaju i da se nakupe, a firma gleda da ti nabaci da sam snosiš te troškove. Lik iz kraja koji je radio na jednoj drugoj trafici mi je pričao kako su ga terali da im plati preko 80 hiljada jer nije kako treba overio dokument o povratu remitende na terminalu iako je svaki dan vraćao neprodatu štampu. Mene su hteli da iscimaju da im platim preko 500 evra kad me je čovek opljačkao s nožem jer nisam skroz zaključao vrata, mada im je, naravno, platilo osiguranje", opisuje on.
Svi znamo koliko često nas prodavci na kioscima zamole da im damo sitan novac, za to postoji dobar razlog, a ovaj Reditor otkriva i kako se mi kao kupci ponašamo kada je o kusuru reč.
"Često je j**ada s kovanicama, jednom mi je neka žena dala preko 800 kinti u kovanicama da joj razbijem i onda sam imao da vraćam kusur, mada mi je jednom palo na pod pa sam ih pola sata kupio i slagao. Ljudi obično kažu zadrži mada ima i onih koji će da pridikuju i za dinar-dva", dodaje on.
Niska primanja, nezgodni uslovi rada i opasnosti koje mogu da se dogode mnoge su naterali da upitaju autora zbog čega radi takav posao. I imao je spreman odgovor.
"Prvi su me pozvali, a i sediš, sam si u smeni pa nema neko da te kontroliše i to. Nije neki odličan posao, ali ima gorih, a ne planiram da ga zauvek radim", zaključio je.
(Espreso/Blic)