ONA OVO REDOVNO RADI U KUPATILU I KRIJE OD MUŽA: Ne želim da PRESTANEM SA TIM iako me OSUĐUJU sve prijateljice

Kristal Neli, kolumnistkinja portala “Popsugar”, rešila je da sa svim mamama otkrije svoju “mračnu” tajnu i nije ni slutila koliko će polemika izazvati njeno priznanje.

Evo kako ono glasi:

"Ja sam jedinica, što znači da sam kroz ceo život naviknuta da u određenim zadovoljstvima uživam sama. Jedno od tih velikih uživancija je hrana. Toga nisam ni bila svesna dok se nisam udala, a naročito sam toga postala svesna kada su stigla deca.

Jedne večeri, sama sam se vraćala autobusom kući. Usput sam kupila svoju omiljenu brzu hranu, čije sam ostatke imala u ruci i dok sam ulazila u kuću.

Uživala sam u svakom zalogaju. Ostavila sam hranu u kuhinji dok se presvučem, i vratila se u kuhinju sa namerom da produžim gde sam stala.

Međutim, na moje vrlo neprijatno iznenađenje, muž je pojeo moju poslasticu.

Obuzeo me je neverovatan bes, i morala sam da u sebi izrecitujem bračne zavete koje sam položila, duboko uzdahnem, i pristanem na zamenski sendvič koji je predložio da mi napravi. Bio je to samo vrh ledenog brega, a meni je sve teže padalo da delim hranu.

Naročito je teško postalo kada su u scenario upali i klinci, testirajući do krajnjih granica moju spremnost da delim. Dva mala stvora koja pitaju da “probaju malo” pokazujući na sopstvena usta su preslatka – ali samo u početku. Bilo je to po par zalogaja tu i tamo i nisam imala ništa protiv toga.

Međutim, ta dva slatka dečaka sada su dospela do tih godina kada rade jednu od sledeće dve stvari: bez pitanja posrču hranu iz mog tanjira i mrtvi hladni traže još, ili uzmu hranu iz mog tanjira, nakon što je izbalave zaključe da je “odvratna” i vrate mi je. A tako balavu je sigurno neću jesti.

I znam da većina mama ne misli tako – moje drugarice se čudom čude besu koji me obuzima kada klinci zahtevaju da podelim svoju hranu sa njima, ali takva sam. Zbog toga sam hranu koju želim da pojedem sama i u miru počela da nosim u toalet. Tačnije, sa sobom pod tuš.

To je jedino sigurno mjesto gde znam da ću pojesti tačno ono što želim i u količinama koje želim. Počelo je sitno – kesica bombona tu i tamo, možda neki kolačić koji je lako prošvercovati pored dvoje dece. Međutim, uskoro sam počela da sa sobom pod tuš švercujem čitave obroke, tanjire testenine, najslasnije zalogaje koje nisam želela da delim.

I nisam tu stala. Uskoro sam sa par prijateljica uvela događaj na mesečnom nivou. Zove se “restoran meseca”, i sastoji se u tome da svakog meseca ja i moje drugarice idemo u novi restoran. Deci i muževima pristup je zabranjen. Tamo jedemo polako i uživamo u hrani koju je neko drugi spremio. I uz sve to, jedemo je toplu, ne deleći je ni sa kim.

Pod tim uslovima, kada znam da imam svoj tuš i svoj izlet do restorana, sa lažnim osmehom na licu mogu da dozvolim klincima da mi brljaju po tanjiru.

Znam da prava stvar ide sa mnom pod tuš.

(Espreso/Magazin.ba)