"UPOTREBLJIVO DO" I "NAJBOLJE UPOTREBITI DO" IPAK NIJE ISTA STVAR: Iz Republičke unije potrošača OTKLANJAJU DILEMU!

Širom sveta raste svest o sve većem problemu bacanja hrane, a posebno sada kada ubrzano rastu cene hrane, a dolazi čak i do nestašica.

Često bacamo hranu po automatizmu i nismo svesni toga koliko se razbacujemo. Zbog toga, u vreme kada na Zemlji imamo toliko gladnih ljudi, ovo je moralno i etičko pitanje. Istovremeno, bacanje hrane znači i neracionalan odnos prema planeti i njenim resursima, prema budućnosti i novim generacijama.

Sagovornica Espresa, Vesna Perunčić, koja vrši funkciju predsednika Republičke unije potrošača, objasnila je da je jedan od razloga toliko bačene hrane i nerazumevanje oznake na ambalažama.

Zbog činjenice da 88 miliona tona hrane u Evropi godišnje završi na otpadu, a opšti stav je da je to posledica nerazumevanja deklaracija, odnosno datuma istaknutih na proizvodima, Evropska komisija će do kraja 2022.godine predložiti novi sistem označavanja roka upotrebe", ispričala je za Espreso Vesna Peruničić.

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, na omotu proizvoda koji ima propisani rok upotrebe on mora biti jasno, vidljivo i čitko označen datum do kog je “najbolje upotrebiti" proizvod, ali postoji i oznaka "upotrebiti do". Ove oznake neupućeim potrošačima zvuče isto, međutim nije tako. A sagovornica nam je objasnila u čemu je razlika između jedne i druge oznake.

"Što se tiče pojmova „ upotrebljivo do“ i „ najbolje upotrebiti do“, mikrobiološki kvarljive namirnice moraju imati obaveštenje upotrebljivo do.

Oznaka najbolje upotrebiti do se odnosi na pirinač, keks, testenina, i taj rok nije vezan za bezbednost proizvoda, već za karakteristična svojstva proizvoda (tekstura, hrskavost , boja i sl)."

Prema rečima sagovornice, ipak nije logično da se sva krivica zbog ogromne količine bačene hrane na godišnjem nivou prevali na potrošače, odnosno na njihovo nepravilno čitanje deklaracije na proizvodu, to jest roka upotrebe. Ona predlaže nešto konkretno.

Kada se pođe od stanovišta održive potrošnje, proizvodnje i razvoja, ne može se odgovornost za preterano bacanje hrane prebaciti isključivo na potrošače jer je problem mnogo širi, odnosno najviše hrane se baca u prometu, a potrošači su često u tom lancu i najviše štedljivi i racionalni, odnosno teško se odlučuju na bacanje hrane. Zato je potrebno je osmisliti adekvatan program za racionalnu potrošnju hrane, kako na nacionalnom, tako i na globalnom nivou", objasnila je sagovornica Espresa.

S obzirom na to da je mnogim proizvođačima u cilju da rokovi trajanja prehrambenih proizvoda budu što kraći kako bi potrošači bacali proizvode kojima je istekao rok i kupovali nove, pitali smo našu sagovornicau postoji li određena regulativa koja proizvođačima nalaže da jasno i vidljivo naglase do kada se namirnica može iskoristi.

Shodno Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, obavezna informacija o hrani je rok trajanja.

U članu 23 ovog Pravilnika je definisano kako se obeležava rok trajanja hrane:

Član 23 Rok trajanja hrane je datum do kojeg hrana zadržava svoja karakteristična svojstva pri odgovarajućem čuvanju i skladištenju. Rok trajanja navodi se rečima:

1) "najbolje upotrebiti do... " - kada datum uključuje oznaku dana;

2) "najbolje upotrebiti do kraja" - u ostalim slučajevima.

Izuzeto od stava 2. ovog člana rok trajanja hrane koja je sa mikrobiološkog stanovišta brzo kvarljiva i koja posle kraćeg vremenskog perioda može da predstavlja neposrednu opasnost za zdravlje ljudi navodi se rečima: "upotrebljivo do" posle čega se navodi datum ili podatak o tome gde se datum nalazi na ambalaži.

Navođenje roka trajanja nije potrebno kod svežeg voća i povrća, vina, šećera, konditorskih proizvoda, pića koja sadrže više od 10% alkohola, žvakaćih guma...

Vesna Peruničić, predsednik Republičke unije potrošača

(Espreso / Jovana Nedeljković)