NEBESKI POROĐAJ I SUSRET SA VANZEMALJCIMA: Šokantna ispovest bivšeg stjuarta JAT-a, odlučio da ISPRIČA SVE!

Nekadašnji stjuard, inženjer leta JAT-a i pilot Radoje Rakočević na krajnje neobičan način ušao u istoriju vazduhoplovstva. Prvi porođaj u avionu odigrao se u našoj letelici iznad Australije, a novorođenom mališanu prvo nadenuli ime Jatko, po avio-kompaniji.

Nekadašnji stjuard i inženjer leta JAT-a na "boingu 727" je odavno u penziji, pa otuda i vremena da, s prijateljima, prebira po uspomenama i lista novinske članke, prisećajući se letenja i boravka u plavim visinama. Avioni su bili i ostali njegov život i njegov svet. Ispunjena želja, iako ga je na konkurs za stjuarda prijavio brat Miroljub.

Pre nego što je postao član mnogoljudne ekipe tadašnjeg jugoslovenskog avio-prevoznika. Bio je član kulturno-umetničkih društava, od "Lole" do "Krsmanca" i "Branka Cvetkovića". Pesmom i igrom predstavljao je veliku Jugoslaviju, dičeći se što su aplauzi i ovacije odzvanjali velikim svetskim dvoranama.

Vrsni učitelji

- Sve je to bilo lepo, posebno putovanja i druženja s folkloristima i muzičarima, ali se otac grdno ljutio što nemam neki sigurniji posao, a ne da dane trošim igrajući po svetu. Kad su me primili da budem stjuard, od njega niko srećniji, a ja sam to shvatio kao da sam konobar u avionu. Brzo sam, međutim, uvideo da je to i te kako ozbiljan i odgovoran posao - evocira uspomene na mladalačke dane.

Gotovo preko noći zavoleo je avione i plava prostranstva. Interesovanje i želja za napredovanjem doveli su ga do škole za pilote u Borbenoj eskadrili u Pančevu, a onda je stekao i neophodna znanja za inženjera leta i pilota na "boingu 727".

- Konkurencija je tada bila oštra, morao sam stalno da se dokazujem, predavači iskusni, strogi i pravedni. Na kraju nas je čekala Pilotska akademija u Vršcu i Viša pilotska škola u Beogradu. I danas pamtim nastavnike od kojih sam mnogo naučio: Uroša Đelića, Stevu Dobanovačkog, Životija Lazarevića... - rekao je za Politiku.

U Borbenoj eskadrili leteo je avionom "utva" i drugim tipovima, ispunjavajući sve zadatke koje su nalagali školovanje i obuka. U međuvremenu redovno je radio kao stjuard na mnogim linijama JAT-a širom sveta, a onda stekao dozvolu profesionalnog pilota na "boingu 727" na kome je i ostao do penzionisanja, 2000. godine.

Nebeski porođaj

Mnogo sati proveo je u vazduhu, susrećući se s putnicima svakojakog karaktera i raznih fela. Jedan događaj mu je, ipak, trajno urezan u sećanju. Bila je to prvorazredna svetska senzacija, jer je s osobljem "boinga 707", na visini od 8.000 metara, porodio tada 18-godišnju Mariju Todevu. Dogodilo se to na liniji Singapur-Sidnej, u avionu koji je krenuo iz Beograda. Sve je izgledalo kao u dobro režiranom filmu.

Radoje se i danas seća svakog detalja s tog leta. Nad Singapurom se spuštalo vrelo i vlažno veče. Obavljaju se poslednje provere pred poletanje za Sidnej. Ulaze prvi putnici. Većina ćuti, jer su umorni od leta između Beograda i Singapura koji je trajao više od devet sati. Među njima je i Marija Todeva u poodmakloj trudnoći.

Let do Sidneja traje sedam sati i 15 minuta. Svi su opušteni i svi su pod budnim okom kabinskog osoblja. U jednom trenutku neko od njih primećuje da s Marijom nešto nije u redu.

- Imam probode u stomaku koji postaju sve jači i češći. Ma, biće sve u redu - umirivala je zabrinutu stjuardesu.

Bili su to, ipak, trudovi i svi su shvatili da će se žena poroditi u avionu. Radoje je odmah obavestio kapetana Maljkovića, a ovaj istog časa krenuo da spušta avion na 8.000 metara, visinu koja ljudskom organizmu najviše prija.

- Tačno je da smo, kao kabinsko osoblje, bili obučeni za delovanje u raznim kriznim situacijama, uključujući i porođaj, ali niko od nas nije imao iskustva, niti smo čuli da je iko u drugim kompanijama porađao putnicu u avionu - kaže Rakočević.

Kad je Marija počela da oseća kontrakcije, avion je bio iznad pustinje u centralnoj Australiji, a do Sidneja je ostalo još oko tri sata leta. Vreme je munjevito izmicalo, pa je Radoje preuzeo komandu da se krene s porođajem, jer u takvim situacijama samo jedan može da bude glavnokomandujući.

Prva tri reda sedišta brzo su ispražnjena, putnici su zamoljeni da pređu u drugi deo aviona, tako da je napravljena neka vrsta improvizovanog stola. Marija je u početku odbijala da se skine pred Radojem i pred stjuardesama, ali kad je videla da nema gde, brzo je popustila. Trebalo je naći sredstvo za dezinfekciju i druge potrepštine. Neko se setio viskija. Bar je njega bilo dovoljno. Piće su sipali u poveću posudu i unutra ubacili makazice za nokte i parče kanapa, neku vrstu pertle kojim su novorođenčetu vezali pupak. U drugom loncu bila je vruća voda.

- Navukao sam gumene rukavice, Slavica, Gordana i Ana pomagale su porodilji, istovremeno je i hrabrile, i posle nekoliko minuta dečačić je bio u mojim rukama. Uhvatio sam ga za stopala, pljesnuo po guzi dva-tri puta i kad je zaplakao, znali smo da je porođaj uspešno obavljen i da smo pobedili - rekao je on.

Usledila je nova drama - trebalo je preseći pupčanu vrpcu.

"Slavice, ti ćeš to da uradiš", komandovao je Radoje, koga mnogi zovu i Roki.

"Ne mogu", zadrhtala je stjuardesa, strahujući verovatno da ne napravi neki pogrešan potez i ugrozi život bebi.

Stjuard je odmerio tri prsta od bebinog stomaka i podviknuo:

"Ovde seci".

Iz lonca s viskijem izvađen je kanap, koji su obmotali gazom i vezali pupak. Zatim su bebu umotali u gazu i stavili u nosiljku koja, kao oprema, postoji u avionu. Istog časa je zaspala.

"Rodio se Jatko" rekao je neko od kabinskog osoblja.

Dečak će, docnije, dobiti ime Aleksandar. Pilot je o svemu što se događalo u avionu obavestio kontrolu leta na sidnejskom aerodromu, tako da su na pisti uveliko čekala sanitetska kola koja su majku i bebu prevezla do bolnice u blizini aerodroma.

- Lekar je tu, na licu mesta, pregledao majku i novorođenče i pohvalio sve koji su obavili porođaj, jer je urađen stručno. Pitao nas je gde smo naučili tu veštinu, a mi gotovo uglas odgovorili: "Kod dr Kušića u JAT-u" - nije krio zadovoljstvo Radoje.

Susret sa vanzemaljcima

Leteći avionom "utva" s kolegom Veliborom Vukašinovićem, Radoje se jednom prilikom, kako on sam navodi, susreo navodno i s vanzemaljcima! Prošlo je od tada mnogo vremena, a danas to ovako objašnjava:

- Velja i ja smo videli ono što se zaista dogodilo: četiri-pet neobičnih letelica, očigledno s druge planete. Obilazili su oko nas, nestajali, pa se ponovo pojavljivali. Obojica smo ćutali, a onda jedan drugog bojažljivo pitali: Jesi li i ti video ono što sam ja video? - dodaje.

- Zarekli smo se da o tome nećemo nikome govoriti da nas ne bi proglasili ludim, a i zbog drugih komplikacija na poslu. Zato smo ćutali, a tajnu i događaj, odnosno navodni susret s nekim NLO čuvali duboko u sebi. Sad je vreme da o tome progovorim i kažem da smo na 3.000 metara imali prilično bliski susret s do tada nepoznatim nebeskim letelicama - rekao je on.

(Espreso / Politika)