MAJKA JE DRŽALA NA TAVANU 25 GODINA I OSTAVILA DA SE GUŠI U IZMETU: Doživela je sudbinu STRAŠNIJU OD HOROR FILMA

Blanš Monije je po svemu bila normalna devojka iz visokog pariskog društva, potomak aristokratske porodice, spremna za udaju. Na njenu žalost, izabrala je Romea i odigrala uloga tragičniju od Julijine.

Stvarnost je ponekad jezivija od fikcije i strašnija od horor filma.

To je slučaj sa životnom pričom Blanš Monije, devojke iz Francuske koja je 24 godine provela u zatočeništvu u zaključanoj sobi, gde je živela u sopstvenom izmetu i otpadu.

Nakon što je tamnošnja policija dobila anonimno pismo u kome je prijavljena sudbina nesrećne devojke, upali su u sobu 1901. godine i spasli je.

Pismo je bilo upućeno načelniku policije, i glasilo je otprilike ovako:

- Imam čast da vas obavestim o izuzetno ozbiljnoj pojavi. Reč je o usedelici koja je zaključana u kući gospođe Monije. Žena je izgladnela i proteklih 25 godina živi od otpada, u sopstvenoj prljavštini.

Ovo pismo je zapanjilo policiju. Kada su otišli na lice mesta, zatekli su anoreksičnu Blanš Monije koja je ležala u gomili smeća na kauču, u sobi na spratu.

Težila je svega 25 kilograma, a imala je 49 godina. Krila se ispod čaršava, preplašena. Nije videla ni zračak sunca pune 24 godine.

Jedan svedok otkrića nesrećne žene zapisao je sledeće:

- Odmah po ulasku u sobu otvorili smo prozor, i to uz velike poteškoće jer je tamne zavese prekrivao debeli sloj prašine. Sa prvim zracima svetlosti koji su se probili, videli smo telo koje leži na krevetu, pokriveno prljavim ćebetom. Radilo se o gospođici Blanš Monije. Nesrećna žena ležala je kompletno gola na madracu od trule slame. Oko nje bile su gomile trulog mesa, povrća, ribe i hleba. Našli smo i nešto školjki, ali i buba koje su milele po njoj. Smrad je u sobi bio nepodnošljiv, te nismo mogli da ostanemo kako bismo odmah izvršili uviđaj.

Njena majka, gospođa Monije (75) sedela je potpuno spokojno u dnevnoj sobi. Ona i devojčin brat privedeni su na informativni razgovor, a Blanš je odmah odvedena u bolnicu, na ivici smrti.

Lekari su rekli da iako je bila neuhranjena zdravlje joj je bilo u redu, i bila je uračunljiva i rekla koliko je divno da ponovo diše svež vazduh. Polako, njena tužna priča je počela da izlazi na površinu.

Jeziva ljubavna priča

Tokom istrage, jeziva istina je isplivala na površinu. Kada je Blanš imala 25 godina, njena majka saznala je da joj je ćerka u tajnoj ljubavnoj vezi sa starijim advokatom. Zabranila joj je da nastavi odnos sa njim, i majka je skovala plan kako da osigura da se romansa neće nastaviti.

Ispostavilo se da je Blanš pre mnogo godina pronašla priliku koju je želela, ali on nije bio mladi bogati aristokrata kako se nadala njena porodica, već stari i siromašni advokat.

Majka je insistirala da nađe prikladnijeg muža ali je Blanš odbila. U znak odmazde madam Monijer ju je zaključala u sobu da je potčini svojoj volji.

Godine su prolazile a Blanš je odbijala da se preda, a čak i kada je njen odabranik umro ostala je zaključana gde su joj društvo pravili samo pacovi. Za 25 godina ni brat ni iko od posluge nije prstom mrdnuo da joj pomogne. Kako su kasnije rekli, previše su se plašili madam.

Nikada nije otkriveno ko je poslao pismo koje je pokrenulo njeno oslobađanje. Neke glasine su bile da je jedna služavka sve rekla svom momku koji je preneo tužiocu.

Javni bes je bio toliko veliki da se masa ljudi okupila ispred kuće Monijerovih zbog čega je madam doživela srčani udar. Preminula je 15 dana nakon što je Blanš oslobođena.

Ipak, Blanš je zbog ropstva doživela izvesno trajno psihološko oštećenje, pa je preostale dane živela u francuskom sanatorijumu, gde je umrla 1913. godine. U snimku pogledajte kako je nesrećna Blanš izgledala kada ju je pronašao inspektor!

(Espreso/Najzena)