ŽITO SE NOSI ZA DUŠU PREDAKA, A KOLAČ ZA BUDUĆNOST POTOMAKA: Od ovih STARIH SRPSKIH OBIČAJA Čačani ne odustaju!

Кrsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.

“To je slava. Žito se u crkvu nosi za pretke, a kolač za dobru budućnost potomaka. Srce mi je puno kad za slavu u crkvu dođem sa unucima koji se od malih nogu uče pravoslavnoj veri i običajima i ponosan sam jer znam da će slava imati kome da ostane”, kaže za RINU Čačanin, Dragiša Šainović.

Slavski dan je jedan od najbitnijih u godini, dan kad je porodica na okupu, a u kuću stižu rodbina, kumovi, komšije i prijatelji. Ljubica Đurić u crkvu je došla sa šest prauničića i svi zajedno su prerezali slavski kolač, a onda idu kući gde je već upaljena sveća i postavljena slavska trpeza.

“Slava mora da se spremi. Nismo je prekidali ni u najtežim trenutcima. Ako pada u sredu ili petak onda je posna, a ako je kao danas onda se sprema mrsna trpeza. Održali smo taj običaj da i dalje sve spremamo u kući, slabo šta kupujemo. Snajke su zadužene za kolače, a ja za ostale specijalitete i naravno ništa bez čačanskog pečenja. Nezaobilazna je i domaća rakija ili vino da domaćin nazdravi sa gostima”, priča Ljubica i dodaje da su se i u ovom modernom vremenu očuvala stara verovanja i običaji.

“Ako je tome verovati, kakav dan bude na Aranđelovdan tako će biti tokom cele godine i proleća. Ako je jutro vedro čeka nas puno sunčanih dana i obrnuto”, rekla je ova Čačanka.

Po crkvenom predanju Anđeo Mihajlo pri je stupio u borbu sa zlim duhom i u to ime označava onog koji je kao Bog. U nekim krajevima Srbije ovaj svetac slavi se i kao zaštitnik stočara, jer se veruje da samo on može oterati vukove.

(Espreso / RINA)