berićet
MILAN ZARADIO BRDO PARA UZ MALO MUKE! Neka da je ova hrana bila za SIROTINJU, njemu rodilo 6 tona! (FOTO)
Njegova porodica je uključena u ovaj posao, pa čak i najmlađi kad završe svoje obaveze u školi i sa treninzima često zasuču rukave i pomažu dedi na imanju
Nekada je praziluk važio za sirotinjsku hranu, a često se ime ovog povrća koristilo da bi se slikivito opisali "došljaci bez pedigrea", kojima je "virio iz pozadine". Međutim, ova biljka koja se bere u novembru poslednjih godina postala je izuzetno popularna i tražena, ali i dobro plaćena. Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica na osam ari posadio je praziluk, u njegovom zasadu sve je organsko što je ovom domaćinu donelo berićet.
"Nije zahtevan za proizvodnju, rashodi su mali, a prihodi solidni. Prošle godine je otkupna cena praziluka u veleprodaji bila je 50, a sada je skočila skoro duplo i iznosi 90 dinara, pa može dosta više i da se zaradi. Imam stalne kupce iz Požege, Čačka i Lučana, tako da čim je praziluk izvađen, odmah je i sam sebi obezbedio plasman", rekao je za RINU Miroslav.
"Ako se ozbiljno bavite poljoprivredom neophodni su sistemi za navodnjavanje. Ja sam ih postavio i to mi je pomoglo da iako su temperature bile visoke, deficit roda se ne oseti. U svojoj bašti od osam ari, svake godine isti prinos, posadio sam 18.000 sadnica i dobio oko šest tona praziluka. Ja ne kupujem hemiju koja je sada jako skupa, ja koristim stajsko đubrivo koje postavim na samom početku i problema nemam a ušteda veća, jer bez stajkog đubriva nema ni prinosa", kazao je ovaj povrtar.
Njegova porodica je uključena u ovaj posao, pa čak i najmlađi kad završe svoje obaveze u školi i sa treninzima često zasuču rukave i pomažu dedi na imanju. Osim članova porodice, tokom vađenja praziluku skupe se mnogobrijni prijatelji i na takozvanoj mobi uz neobilazno dobro druženje i pečeno prase, kako je red u ovom delu Srbije, brzo završe sav posao.
"Za radnu snagu nisam se brinuo, sakupio sam nas 12 komšija koje su na mobu došli i pomogli da to sve oboremo i složimo u magacine za neverovatnih tri sata. Iako je to u Srbiji retkost, mi još uvek poštujemo te neke stare običaje i pomažemo jedni drugima", dodaje Miroslav.
(Espreso / RINA)