"MOMAK ME JE OSTAVIO JER MAMA NEĆE SNAJU SA ŠEĆEROM": Ispovest SRPKINJE ledi krv u žilama, GDE MI ŽIVIMO?

– Takođe, devojčice i žene su, zbog vidljivosti dijabetesa koja može da dovede do stigme, sklonije depresiji, stresu i anksioznosti nego muškarci i dečaci – piše Jelisaveta Fotić u svojoj knjizi „Mi i drugi. Borba protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa“.

Iz neznanja se rađaju predrasude

Prema istraživanju sprovedenom za ovu knjigu, skoro duplo više žena iskusi stigmatizaciju od partnera nego što je to slučaj kod muškaraca.

– Najčešći oblici stigme jesu stereotipizacija i diskriminacija. Žene sa dijabetesom često navode iskustvo stereotipizacije, gde okolina smatra da one ne mogu da budu trudne ili da ne mogu da budu dobre supruge i majke. Njima ovo govore poznanici, članovi porodice, partneri, roditelji partnera, baš kao i doktori. Ovako je to napisala jedna sagovornica: „Koleginica na poslu mi je rekla kako imam sreće što sam se udala, kako se ona nikad ne bi udala za nekog ko ima dijabetes. Mnogo me je to poljuljalo, ali sam prebolela. Svaka tako glupa izjava me u početku jako povredi i unizi, ali posle me učini jačom“.

Stavovi poput ovih, kaže Jelisaveta, u zavisnosti od toga koliko su nam ljudi koji ih iznose važni, mogu da utiču na nas da im poverujemo da su ti ljudi u pravu i da znaju šta je najbolje za nas.

Žene sa dijabetesom takođe mnogo češće diskriminišu njihovi potencijalni partneri ili partnerovi roditelji.

– One su jasno ukazale na problem koji postoji u našem društvu, a to je da osobe koje fizički nisu stoprocentno zdrave već imaju hronična stanja, nisu poželjne za osnivanje porodice ili zajednički život: „Roditelji mog bivšeg dečka nisu prihvatali to što imam dijabetes jer nisu hteli bolesnu snajku, a sve je tim pre gore što je njegova majka pedijatar. Njima je to bilo neprihvatljivo i užasno. Meni je sve to bilo baš poražavajuće i prvi put da se susretnem sa takvom diskriminacijom, da me neko otpiše, a da mi ni oči nije video, jer ja njih za sve godine veze nisam upoznala“.

Stavove i iskustva koje su ove sagovornice navele nisu ljudi izmislili iz čista mira. Određena doza medicinske istine okružuje sve predrasude i stereotipe, koji mogu da se prošire i na diskriminaciju.

– Ako jedan od roditelja, ili oba, imaju dijabetes tip 1, veća je verovatnoća da će ga imati i dete. Ali i potpuno zdravi ljudi, koji svom detetu nisu preneli genetske predispozicije za neku bolest, mogu dobiti bebu s nekim zdravstvenim problemima. Jedan ispitanik na tu temu je rekao: „Ako moje dete ima dijabetes, ako se desi, šta da radiš, imaće roditelje koji će znati da reaguju i imaju perspektivu da ga usmeravaju i znaju šta da rade. To je ono: ’bar se desilo u lamborginiju’“.

Dijabetes nije bauk, i to svi treba da čuju

– Kao što bismo se ponašali i potrudili da napravimo promenu u odnosima s porodicom i prijateljima u slučajevima stigmatizacije, isto to možemo da uradimo i po pitanju partnera i okoline. Ako je nečija prva reakcija na saznanje o dijabetesu povezana sa strahom ili nesigurnošću, na nama je da objasnimo šta je dijabetes i šta on uključuje i ne uključuje. Dijabetes nije nešto što možemo da promenimo i izbrišemo iz našeg života ako drugima ne odgovara. U slučajevima kada edukacija ne napravi razliku, negativna iskustva, koliko god bolna nekada bila, postaju nam smernica u pogledu toga ko ne treba da bude deo našeg života – ističe Jelisaveta.

Bolna životna iskustva

* Kada sam započela vezu, prilikom upoznavanja rekla sam da sam dijabetičar insulin zavisna... Taj izraz lica neću nikada zaboraviti. Više nikada nije dobio drugu priliku. Inače, sem te jedne loše reakcije, nisam imala loše iskustvo. Drugi su to prihvatali sasvim normalno, kao deo mene.

* Kad mi je dijagnostikovan dijabetes, tadašnji dečko me je ostavio jer nije mogao da podnese da kraj sebe ima bolesnu osobu. Tada me je to povredilo, ali mi je i pomoglo da shvatim da ja nisam bolesna osoba već neko ko samo mora da pazi na svoju ishranu.

* Nije hteo biti sa mnom više u vezi nakon hipoglikemije.

* Partner mi je rekao da sam kao narkoman jer se trujem hemijom.

* Roditelji prethodnog momka smatrali su da ne treba da budemo zajedno, čak su mu govorili: „Šta će ti ona, ona će umreti na porođaju...“ Hvala bogu, danas imam divnu ćerku s jednim divnim čovekom koji me je razumeo u svemu... I evo, živa sam.

(Espreso / Blic žena)