STRUČNJACI ZA ESPRESO O BOLESTI ČIJI SE UZROK NE ZNA: Godišnje oboli 250 ljudi u našoj zemlji, ali postoji lek

Non - Hočkin limfom je maligna proliferacija limfatičnih ćelija imunog sistema, uključujući limfne čvorove, koštanu srž, slezinu, jetru i sistem za varenje. Ova bolest je znatno učestalija od Hočkinovog limfoma. Uzrok je nepoznat, ali mnoga savremena ispitivanja ukazuju na virusnu etiologiju.

Limfom je maligna bolest ćelija koje se nazivaju limfociti, a koji počinju da se transformišu, dele i rastu bez ikakvog reda i kontrole. Može da bude poremećen i normalan proces odumiranja ostarelih ćelija. Ovakvi abnormalni limfociti se često sakupljaju u limfnim čvorovima koji zbog toga postaju uvećani. Mogu se pojaviti u jednom limfnom čvoru, grupi čvorova ili u nekom organu. Bolest se prvi put spominje u devetnaestom veku od strane dr Tomasa Hočkina, po kojima je i dobila ime. Postoje dva osnovna tipa limfoma, Hočkinov i non Hočkinov limfom i više različitih pod tipova. Neki naučnici procenjuju da postoji 80 različitih podtipova limfoma, a Non Hočkinov limfom čini 4/5 svih limfoma.

Udruženje pacijenata obolelih od limfoma "Lipa" od 2006. godine redovno radi na povećanju svesti javnosti o DBKL-u (difuznom B-krupnoćelijskom limfomu), najčešćem agresivnom podtipu Non-hočkinskog limfoma. Glavna poruka ove kampanje je „Limformiši se, nema čekanja!“

Razgovarali smo sa Majom Kocić, predsednicom udruženja "Lipa", koja je i sama prošla kroz proces lečenja od limfoma. U njenom slučaju je zanimljivo to što je obolela u 31. godini, iako je poznato da od ove bolesti uglavnom oboljevaju ljudi posle 60. godine. Kao i kod svih retkih bolesti, izuzetak postoji i ovde.

Zamolili smo je da nam objasni kako možemo prepoznati limfom, gde se najčešće pojavljuje, šta pacijent treba da uradi kada dobije dijagnozu i kako izgleda proces lečenja.

Difuzni B krupnoćelijski limfom je najčešći podtip Non Hočkinovog limfoma. Non Hočkinov limfom je najčešći malignitet među starijom popilacijom.

Za limfom uopšte je karakteristično da se teško prepoznaje jer su simptomi nespecifični. Limfom je maligna bolest B limfocita i kada oni počnu da se dele i da rastu bez ikakvog reda i kontroleu organizmu, onda nastaje taj limfom. Najčešće se skupljaju u limfnim čvorovima i to jeste jedan od prvih simptoma, uvećani limfni čvorovi, najčešće na vratu, ispod pazuha i na preponama. Kako imamo mnogo limfnih čvorova u celom organizmu, mogu biti uvećani u stomaku, abdomenu, grudnom košu. Oni se ne vide, ali tada pacijent oseća druge tegobe kao što su kašljucanje, bolovi u stomaku, naglo mršavljenje, povišena telesna temperatura u večernjim satima bez vidljive infekcije, svrab, osip, umor, malaksalost i sve su ovo nespecifični simptomi koji se mogu povezati i sa virusom.

Važno je da ukoliko ovi simptomi potraju nešto duže, pacijent obavezno poseti lekara. Prvo se javljaju lekaru primarne zdravstvene zaštite, nakon dijagnostike kod hematologa, lečenje ide mnogo brže. Apelujem na institucije i Fond da omoguće pacijentima terapiju o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje.

Kako navode stručnjaci 60 odsto pacijenta bude izlečeno nakon prve linije terapija. Za pacijente kod kojih se bolest vraća ili ne reaguju adekvatno na ovu terapiju, potrebno je nabaviti novu terapiju i neke druge modalitete lečenja. U Srbiji su registrovane nove terapijske opcije, godinama se borimo za sve podtipove limfoma. Tu ne govorimo o velikom broju pacijenata, a te inovativne terapije bi zaista spasile život pacijentu jer kao što znamo retka i teška bolest je bolest cele porodice.

U Srbiji se na godišnjem nivou dijagnostikuje novih 250-260 slučajeva, a od ovog broja njih manje od 100 ima potrebu za novom terapijom. Sličan broj obolelih je i u zemljama regiona. Za limfome ne postoji skrining metod, zato se uglavnom otkriju u kasnijim fazama razvoja. Jedina prevencija je zdrav način života kao i za sva ostala oboljenja. Važna je i edukacija lekara primarne zdravtsvene zaštite kako bi odmah mogli da prepoznaju simptome i što pre upute pacijenta kod hematologa, kao i edukacije opšte javnosti.

Doc. dr Olivera Marković, načelnica odeljenja hematologije, KBC Bežanijska kosa bliže nam je objasnila o progresivnosti ove bolesti.

Ovo je agresivni limfom koji ima visok stepen proliferacije odnosno brzog razmnožavanja malignih ćelija brzog rasta zbog čega je jako važno da se terapija da odmah i na vreme i da se dijagnostika uradi što pre jer što je ranije otkrivena, tada su rezultati lečenja uvek značajno bolji.

Jako je važno da imamo dobro hematopatologa koji će postaviti pravu dijagnozu. Difuzni B krupnoćelijski limfom je najčešći i od njega boluje od 37-50% pacijenata. Prosek godina pacijenata koji oboljevaju je 64 i nešto češće se javljaju kod muškaraca nego kod žena. 2019. godine bilo je 408 pacijenata obolelih od difuznog B krupnoćelijskog limfoma, dok je 2020. bilo nešto manje 361, što nije uobičajeno jer je uvek postojao trend porasta, međutim ovo se verovatno može objasniti pojavom pandemije korona virusa. Na oboljenje utiče više faktora, uzrok može biti nasledna, prisustvo drugih autoimunih bolesti, razna stanja oslabljenim imunološkim sistemom i češća je pojava kod gojaznih osoba. Limfom može nastati u centralnom nervnom sistemu, želucu, oku, s tim što se simptomatologija razlikuje od mesta nastanka.

Najvažnije je da se uradi eksterpacija limfnog čvora koji je najpristupačniji za hirušku intervenciju ili eventualno biopsija zahvaćenog tkiva. Tada patolog postavlja dijagnozu na osnovu patološke i morfološke slike i određuje o kom tipu limfoma je reč.

Pacijenti koji imaju najmanju šansu za izlečenje su bolesnici koji su stariji, imaju pridružene bolesti koje otežavaju primenu optimalne hemioterapije, oni kojima su limfomi rasprostranjeni na više organa. Napominjem da mi 20 godina koristimo istu terapiju za lečenje limfoma i takav standard prisudan je u većini zemalja, zaključila je doc. dr Olivera Marković.

Ishod lečenja kod novoobolelih pacijenata se može poboljšati, rekao je prof. dr Lazar Popović sa Instituta za onkologiju Vojvodine.

Teška klinička slika može se kriti i iza najobičnijih simptoma, lekari treba da znaju da postoji inovativne terapije jer mi u onkologiji i hematologiji imamo čitav niz inovativnih terapija. Mislim ostale specijalizacije ne prate dovoljno inovativnost terapije u onkologiji. Lečenje pacijenata kod svih maliglih bolesti danas je mnogo bolje nego pre 20 godina. Mi već 20 godina pacijente obolele od difuznog B krupnoćelijskog limfoma lečimo istom terapijom. Ta terapija sastoji je od imunološkog leka retoksinal koji je jedan od ciljanih lekaova koji je pokazao zadovoljavajuće rezultate. Sreća je što je ta terapija toliko dugo dostupna kod nas, ali je vreme da se posle 20 godina menja terapija za prvu liniju lečenja ove vrste limfoma. Čitav niz različitih studija, doadavanje citostatika, ciljanih terapija, transplatacije koštane srži. Cilj je izlečenje. U kategoriji pacijenata koji ne reaguju dobro na prvu liniju lečenja treba nam nešto novo. Sve više se radi na bio markerima kod lečenja difuznog B krupnoćelijskog limfoma, to je personalizovana medicina koja je u povoju, zaključio je.

Pre par meseci sa udruženjem "Lipa" pokrenuli smo brojne kampanje podizanja svesti u javnosti za određene hematološke bolesti. Promenili smo put pacijenata sa hematološkim oboljenjima, napredovala je terapija, pokušavamo da pratimo terapiju. 2/3 pacijenata sa relabsom nemaju pravi terapijski izgled. Zbog broja pacijenata kojima se bolest vraća, prognoza je izuzetno loša. Često se u toku lečenja potcenjuje želja pacijenta, da li je želja izlečenje, lečenje za ublažavanje simptoma...

Nisu svi pacijenti kandidati za transplataciju. U mnogim zemljama se kod takvih pacijenata razmišlja o novm modalitetu lečenja, o čemu mi još uvek ne možemo ni da razmišljamo, ali možemo o drugoj terapiji koja je realnija za naše pacijente.

Mi sve faktore uzimamo u obzir. Vremenom su pomerane granice za transplatacije, sa 60 na 65 godina, neki transplatacioni centru idu i ka nekoj većoj granici starosti. Na lečenje utiče i kada je početo sa relabsom bolesti, vrlo je bitno da li pacijent ima komodebitete koji utiču na njegovo opšte stanje.

Mi kao lekari moramo izdvojiti pacijente koji su za neku novu metodu lečenja, s druge strane za lečenje onih pacijenata koji nisu za transplataciju cilj lečenja nam je efikasnije lečenje i izlečenje naših pacijenata, dobar kvalitet života, zaključila je Urošević.

Iz Udruženja "Lipa" izdvojili su i korisne savete u svom vodiču za pacijente obolele od difuznog B krupnoćelijskoj limfoma.

- Pijte dosta tečnosti

- Izbalansirana ishrana

- Ostanite aktivni

- Obratite pažnju na lekove koje već koristite.

Preporuke pacijentima

Prirodno je da pacijenti budu zabrinuti kada je reč o njihovoj budućnosti. Stoga razumevanje prirode DBKL-a i onoga što se može očekivati, može da bude od velike pomoći pacijentima i njihovim porodicama u planiranju lečenja, donošenju odluka koje se tiču promena u svakodnevnom životu i materijalnog stanja kao i opšteg kvaliteta života.

Pacijenti sa DBKL-om treba da ostanu aktivni onoliko koliko im to prija i ne treba da izbegavaju fizičku aktivnost i rad.

Opšte preporuke

* Izbegavati faktore rizika za nastanak drugih maligniteta (pušenje, alkohol, preterano sunčanje)

*Održavanje ili postizanje normalne težine

*Unošenje dovoljno tečnosti (pre svega vode)

*Redovna fizička aktivnost

*Opuštanje i izbegavanje stresa

*Redovan san

*Čuvanje od infekcija

(Espreso)