KO JE IRINA, ŽENA PREDSEDNIKA GABRIJELA BORIĆA? Odbila je da bude PRVA DAMA, jako je AMBICIOZNA, PRELEPA JE! FOTO

Irina Karamanos, partnerka čileanskog predsednika hrvatskog porekla Gabriela Borića, ne želi više da nosi titulu prve dame i objavila je da će da se povuče sa te pozicije uz objašnjenje da to "nije posao koji je tražila, niti veruje da bi takav posao uopšte trebalo da postoji".

Irina Karamanos (33) tečno govori četiri strana jezika, studirala je dva i ima diplome iz vaspitno-obrazovnih nauka i antropologije sa nemačkog Univerziteta "Heidelberg".

Ona je ćerka imigranata, urugvajske majke nemačkog porekla i oca Grka, koji je umro kad je imala osam godina, a posebno naglašava kako ona "nije osoba koja bi svoje planove i karijeru podredila muškarcu".

"Posao prve dame je zahtevan i uključuje puno radno vreme, a za to se ne dobija ni plata. Ono što ja radim više nije važno, sve što znaju o meni jeste da sam predsednikova partnerka", izjavila je ona, a prenosi The Independent.

Irina se tituli prve dame opirala od trenutka kada je 35-godišnji Borić izabran za predsednika, u decembru prošle godine. Isprva je, mrzovoljno, pristala da bude prva dama, ali u mesecima koji su sledili tiho je preispitivala ulogu.

Planirala je da sve svoje dužnosti - vođenje šest fondacija, nadzor mreže dečjih vrtića, naučnih muzeja i organizacija za razvoj žena, prebaci na ministarstva, za koja veruje da će da ih vode bolje, i na kraju da zatvori svoju kancelariju. Nadala se da će tako da preoblikuje ulogu predsednikove supruge, i to ne samo u Čileu nego i širom sveta.

Međutim, prvo je morala da uveri ljude i vladu da njen plan nije radikalan i da bi nove generacije trebalo da mijenjaju tradiciju i birokratiju. Cilj je bio da njene promene nadžive i nju samu. Ipak, kada je krenula da zove ministre i članove fondacija, niko nije hteo da joj se javi.

Članovi fondacija su se opirali toj ideji, a dečji orkestar nije želio da izgubi prestiž koji im donosi vodstvo prve dame.

"Funkcija prve dame ne govori ništa o meni kao osobi. Niko ne govori o mojim veštinama, diplomama ni iskustvu, bitna im je samo titula", rekla je ona.

Američki trend

Kada je dospeo na vlast, Borić je postao najmlađi lider u Latinskoj Americi, jedan od nekoliko levičara koji sada preuzimaju vlast u celoj regiji, a Irina Karamanos je aktivistkinja za prava žena koja mu je pomogla da pobedi na izborima.

Opšte je poznato da je koncept prve dame američki trend, još od Doli Medison, supruge četvrtog predsednika SAD-a, koja je pomogla u opremanju Bele kuće i bavila se socijalnim pitanjima. Elenor Ruzvelt i Džeki Kenedi su ovu ulogu unapredile pred očima javnosti i stvorile očekivanja da prva dama mora u stopu da prati predsednika.

Ipak, Karamanos nije prva koja ne želi da bude prva dama. Podsetimo se Melanije Tramp, a tu je i Eni Malerb Goselin, supruga bivšeg predsednika Ekvadora Rafaela Koree, koja je uglavnom bila odsutna. U Meksiku je Beatriz Gutierez Muljer, supruga predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, nastavila da radi kao univerzitetska profesorka.

A istoričari kažu da je Džil Bajden, koja je dugo predavala englesku književnost na "Northern Virginia Community Collegeu", prva dama SAD-a koja je imala plaćen posao van Bele kuće dok je njen suprug bio predsednik.

Irina Karamanos je ispunila obećanje

Ali nijedna od ovih žena nije preispitala svoju ulogu dok je bila na dužnosti kao što Karamanos pokušava, kaže za "The Independent" Karolina Guerero, čileanska politikološkinja.

Istoričarka Univerziteta Ohajo Katarina Dželison kaže da bi takav pokušaj u SAD-u bio "politička bomba".

Početkom oktobra, nakon osam meseci izbegavanja medija, Karamanos se pojavila u javnosti i objavila da je ispunila obećanje.

"Institucionalna uloga prve dame kakvu sada poznajemo će prestati", izjavila je pred novinarima.

A nakon par nedelja Irina je organizovala sastanak predvodeći odbor od desetak ljudi koji su glasali o njenom planu da odvoji njihovu fondaciju i naučni muzej od kancelarije prve dame. Objasnila im je, većinom puno starijim ljudima od sebe, da bi bilo primerenije da to vodi osoba koju odredi ministar kulture.

"Predsednikova partnerka bira samo da bude njegova partnerka, a ne predsednica fondacija", rekla je tom prilikom. Odbor je jednoglasno odobrio njen plan, ali mnogi Čileanci nisu.

Borićeva popularnost je pala na nizak nivo, rejting mu je bio samo 27 posto u jednoj anketi. U septembru je doživeo najveći neuspeh do sada, kada su glasači odbacili novi ustav koji je predložio.

(Espreso / Blic Žena)