SMATRALI SU GA SVECEM
PATRIJARH PAVLE SVOJU MUDROST NESEBIČNO JE DELIO SA SVIMA: Prošlo je 13 godina od njegove SMRTI ali on BDI nad NAMA
Patrijarh Pavle je u periodu od 1990. do 2009. godine bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve
Patrijarh SPC Pavle upokojio se 15. novembra pre skoro tačno 13 godina u Beogradu.
Patrijarh je preminuo pre 13 godina na Vojnomedicinskoj akademiji, u jutarnjim satima sa navršenih 96 godina.
Patrijarh Pavle je u periodu od 1990. do 2009. godine bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve. Prethodno je od 1957. godine bio episkop raško-prizrenski.
Rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, koje je tada pripadalo Austrougarskoj, a danas se nalazi na teritoriji Hrvatske.
Kao prognanik i izbeglica u vreme Drugog Svetskog rata bio je u manastiru Svete Trojice u Ovčaru. Bio je i veroučitelj dece izbeglica.
Zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine, kada je i rukopoložen u čin jerođakona. Od 1949. do 1955. sabrat je manastira Rače gde vrši razna poslušanija. U čin jeromonaha rukopoložen je 1954, protosinđel je postao iste te godine, a arhimandrit 1957. U Atini je bio na postdiplomskim studijama od 1955. do 1957 godine. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. i hirotonisan u beogradskoj Sabornoj crkvi.
U raško-prizrenskoj eparhiji gradi nove hramove, obnavlja stare i porušene, često putuje, obilazi i služi u svim mestima ove svoje Eparhije. Bavi se i naučnim radom, objavljuje radove, povremeno drži predavanja.
Za četrdeset četvrtog patrijarha srpskog izabran je od Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve 1. decembra 1990. godine. Ustoličen je u nedelju, 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, a u drevni presto srpskih patrijaraha ustoličen je u manastiru Pećke Patrijaršije 22. maja 1994. godine
Beseda Patrijarha Pavla na ustoličenju Mitropolita Amfilohija Cetinje, 30/17. decembar 1990. godine.
Različita čuda dešavala su se na grobu patrijarha
U porti manastira Rakovice, po ličnoj želji, sahranjen je srpski patrijarh gospodin Pavle. Svakog dana, a posebno za Vrbicu koju je za života proslavljao, mnoštvo naroda dolazi da mu se pokloni i oda počast. Naš narod je patrijarha Pavla još za života smatrao za sveca, a u prilog zahtevima da za sveca bude i zvanično proglašen idu i svedočenja vernika o čudima koja se dešavaju na njegovom grobu.
Ljudi koji su se za Vrbicu mogli zateći u manastiru Rakovica kunu se da im je molitva nad moštima našeg patrijarha pomogla pri ozdravljenju. Među njima je i bračni par iz Kosjerića, čijem je sinu sa 12 godina otkriven najprogresivniji karcinom osteosarkom u potkolenici, a upravo mu je, kako tvrde, molitva nad grobom patrijarha Pavla pomogla u ozdravljenju.
– Nakon urađene biopsije, dijagnostikovali su da je Ph nalaz visokog radijusa osteosarkom, koji je inače vrlo nezgodan za lečenje. Sin je počeo da prima hemioterapiju. U toj pometnji nismo znali više ni kud ni gde, a ja sam se na neki način okrenuo veri. Otišao sam u manastir Rakovica i tamo našao neki mir – svedoči za Kurir G. M. (ime i prezime poznato redakciji), otac dečaka M. M.
Prema njegovim rečima, sin je primio samo dve hemioterapije, nakon čega je prekinuo jer ih je veoma teško podnosio. Otac kaže da se svakodnevno molio za ozdravljenje sina na grobu patrijarha Pavla i nad moštima Svetog Nektarija. “Donosio sam sinovljevo odelo i stavljao na mošti dok je sveštenik čitao molitvu. Posle sam sinu oblačio to odelo, a dobio sam i ulje Svetog Nektarija da pomazuje bolno mesto” – priseća se naš sagovornik. Nakon toga, porodica je posetila Ostrog i manastir Ćirilovac.
Kako kažu, išli su duhovnim putem.
– Nakon nekog vremena otišli smo u Bolonju, u Italiju, gde nam je doktor nakon pregleda rekao: „Vaše dete više nema karcinom.“ Niko nije mogao da veruje. Što je čoveku nemoguće, bogu je svemoguće! Svima bih posavetovao, ko se iskreno obrati svetiteljima i bogu, svima će pomoći – priča G. M., čiji sin sada ima 19 godina i sprema se da upiše fakultet.
Ovu priču potvrdio je za Kurir i protojerej-stavrofor Ignjat Tovarović, duhovnik manastira Rakovica, koji otkriva da će manastir uskoro objaviti knjigu o isceljenjima i pričama vernika. “Ta porodica je dolazila ovde da zahvaljuje. Lekari su im rekli da je dete beznadežan slučaj, a on je dolazio ovde i molio se. Kada su lekari videli da je isceljen, bili su zapanjeni” – priča on i dodaje: – Juče smo posle liturgije održali i pomen u čast našeg patrijarha Pavla. Ovde svakodnevno dolazi veliki broj njegovih poštovalaca. Dolaze vernici iz Rusije, Grčke, Bugarske, Rumunije i regiona. Poklanjaju se njegovim moštima, pojedinci nose i deo zemlje, on je mnogo poštovan u celom pravoslavnom svetu! Učenik bogoslovije Nikola Jeremić (18) kaže da jednom mesečno dolazi u Rakovicu da se pokloni moštima patrijarha Pavla: “On je taj koji ovaj narod okuplja i koji čuva čast Crkve. Uveren sam da je svetac, kad god dođem, osetim neku blagodet. Čuo sam da se ovde desilo veliko čudo. Prema svedočenju igumanija i nekih vernika, jedan čovek koji je bio invalid ustao je pred grobom patrijarha Pavla i prohodao!”
Biljana Stošić (48) iz Beograda 2019. godine je u manastir Rakovica dovela sina sa smetnjama u razvoju: “Osećam se lepo i smireno kada dođem na grob patrijarha Pavla. Moj sin, koji je blago ometen, posle odlaska sa ovog mesta bude mirniji, drugačiji, srećniji… Trudim se da ga što češće dovodim ovde, ovde je srećan. Pavle je apsolutno zaslužio da ga proglase za sveca.”
Svoju mudrost delio je sa svima
Patrijarh Pavle nam je, svojim ponašanjem i mudrim rečima ostavio toliko mnogo životnih lekcija koje moramo naučiti. Jedna od njih je i čuvena anegdota o tome kako je Patrijarh Pavle na večeri kod tadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore, Svetozara Marovića, na kojoj je bio i Kofi Anan, ostavio svojim smernim ponašanjem u neverici ove političare.
Naime, tokom večere, u vreme posta, za patrijarha su bili servirani riba, hleb i povrće. Kad je sve završio imao je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo oko dvadesetak mrvica. On je tiho, ne obraćajući pažnju na ono što se dešava oko njega, svaku mrvu pokupio i pojeo.
Kad je završio, upitali su ga šta to radi, a on im je ovako odgovorio:
- Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola - rekao je tada patrijarh Pavle.
Da je njegov odnos prema hlebu i mrvicama zaista bio takav potvrdili su i manastiru Gračanica u kome je patrijarh boravio. On bi svaki put grdio monahinje zbog prosipanja hleba pored stola.
Arhimandrit Jovan Radosavljević u knjizi “S patrijarhom Pavlom kroz život” objasnio je otkud toliko poštovanje pokojnog patrijarha Pavla prema hrani i od koga je to naučio.
Naime, on je od oca Jakova Arsovića naučio kako se prema hrani treba ophoditi sa poštovanjem i da ne treba ništa ostavljati pored tanjira, a da prosuto treba pokupiti.
- Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraj tanjira. Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče - piše arhimandrit Jovan u svojoj knjizi.
Vernici se od upokojenja najvoljenijeg patrijarha svake godine okupljaju na liturgiji i grobu u manastiru Rakovica
Kao što je patrijarh Pavle bio smiren celog života, tako i vernici svake godine polako i smireno prilaze grobu, pale sveću, ljube spomenik i krst.
Pored starijih sugrađana, pomenu su prisustvovali i najmlađi što ne čudi jer je patrijarh uvek brinuo o deci.
"Puno mi je srce kada vidim decu koja dolaze sa svojim roditeljima, nastavnicima na grob patrijarha. Jer je on uvek govorio da su oni ono zbog čega živimo", rekao je jedan od sveštenika.
Kako nam je majka dečaka objasnila, ovo je prvi put da je povela malog sina, ali ne i poslednji.
Ove godine sam ga dovela, i od sada planiram da mi svake godine pravi društvo na pomenu patrijarhu, rekla je.
Podsećamo, Srbi su patrijarha Pavla još za života smatrali za sveca, a u prilog zahtevima da za sveca bude i zvanično proglašen idu i svedočenja vernika o čudima koja se dešavaju na njegovom grobu.
Ja sam zdrav i veseo, ništa me ne boli, niti muči, mladi se žale na sve i svašta, a ja zdrav kao dren. Uz mene je patrijarh Pavle, i on me čuva, u to sam siguran, rekao nam je ranije Miloš Stanković iz Beograda.
Cvijetić Zdravko nam je pre par godina otkrio kako ima preko 80 godina, ali kako se to na njemu ne vidi jer "puca od zdravlja".
Nikada nisam bio bolestan, niti me je nešto bolelo, mene patrijarh čuva, i to mi je jedino bitno, nemam nikakvih problema, objasnio je Zdravko.
Učenik bogoslovije Nikola Jeremić ispričao je ranije da jednom mesečno dolazi u Rakovicu da se pokloni moštima patrijarha Pavla:
- On je taj koji ovaj narod okuplja i koji čuva čast Crkve. Uveren sam da je svetac, kad god dođem, osetim neku blagodet. Čuo sam da se ovde desilo veliko čudo. Prema svedočenju igumanija i nekih vernika, jedan čovek koji je bio invalid ustao je pred grobom patrijarha Pavla i prohodao!
Posetio je brojne pravoslavne crkve: carigradsku, aleksandrijsku, jerusalimsku, rusku, bugarsku, rumunsku, grčku, gruzijsku, kao i srpske eparhije i parohije u Americi, Kanadi, Australiji, Mađarskoj i Rumuniji.
(Espreso)