ZBOG OVOG PITANJA NA SRPSKIM SLAVAMA ČESTO NASTANE HAOS! Mišljenja su podeljena, na čijoj ste VI STRANI?

Svi znamo kako se ponašamo u gostima, ali jedna stvar uvek lebdi u vazduhu. Da li smem da zapalim?

I dok je jednima normalno da se u gostima ponašate u skladu sa običajima domaćina, pa tako ako domaći ne puši onda nema pušenja, drugima je sasvim nelogično što ih neko zove u goste, zna da su pušači, a pušenje je u stanu zabranjeno.

Dakle, kako glasi rečenica oko koje se svi svađaju?

"U mojoj kući je pušenje zabranjeno!"

"Je l' ozbiljno mislite da ćete od gosta pušača koji zapali cigaretu u vašem nepušačkom domu da umrete? I je l' stvarno izbacujete ljude na terasu ili ako imate tri gosta, svakom otvorite po jedan prozor da ispuši cigaretu? Meni bi od svega toga smetalo da mi neko stoji po kući", pisalo je u tvitu zbog kog smo pitali naše sugrađane kako se ponašaju kada im u kuću dođe pušač.

Neki su radi da svom gostu dozvole da uz piće ili kafu zapale i cigaru jer znaju da je kod "nikotinskih zavisnika" ta kombinacija neodvojiva, dok su drugi striktnog stava da pušenja u stanu nema ni po koju cenu.

- Ja nisam pušač i nikome ne dozvoljavam da puši u mom stanu. Iako živim na poslednjem spratu i nemam terasu, svako ko želi da zapali cigaretu mora da izađe ispred zgrade. Moji najbliži članovi porodice su takođe nepušači, ali i da jesu, ne bih ni njima dozvolila, niko ne bi imao povlastice. Jednostavno je tako pravilo kod mene i svi su već to naučili i prihvatili - kaže Marica iz Beograda.

Milorad je takođe iz Beograda i živi u stanu, ali, iako je i sam pušač, ipak svako, pa i on sam, mora na terasu da izlazi kada mu se pripali.

- Živim u malom stanu i kada se pušilo unutra, ja nisam mogao da spavam od dima i mirisa. Nekada je moj stan bio mesto okupljanja gde smo palili cigarete, ali uvek bi bio problem kada se društvo raziđe i treba da zaspim u tako zadimljenoj prostoriji. Jednom prilikom sam samo presekao i doneo sam odluku da više toga nema i odmah javio prijateljima novosti da se u mom stanu više neće pušiti. Od tada ih ne zovem da dolaze kod mene zato što ja prvi ne volim da me neko pozove u goste, a onda ne iznese pepeljaru. Zato je bolje da se družimo na nekom drugom mestu gde dim cigarete neće predstavljati problem - priča Milorad.

- Čekaj, zovem ljude da mi dođu kući, dakle, bićemo opušteni, dakle, treba da bude prijatno, dakle, pušaču koga teram na terasu ili ispred zgrade neće biti prijatno, kao ni onom do njega i onom do njega. Ja ne pušim već pet godina, muž ne puši, ali u kući imamo piksle i iznesemo ih na sto kada nam dođu gosti, jer dim se izvetri, zavese mogu i da operem, a sve što želim je da kada nam dođu gosti svima bude prijatno i ne mislim da je par cigara ubica mog zdravlja, niti da mi ugrožava prostor - kaže Nina.

Nikolini veoma smeta miris dima koji joj se uvlači u kosu, garderobu i jastuke i ona bi želela da njen stan uvek miriše na čistoću.

- Kada moji baba i deda koji imaju 70 godina, a pušači su, mogu celog života da izlaze napolje kako bi zapali cigaru, ne vidim problem da bilo ko u mom društvu to isto učini kada dođe kod mene. Imam lepu terasicu i svako može da izađe i zapali kada želi. Meni miris dima jako smeta i volim da sve miriše na čistoću - kaže Nikolina, dok njena drugarica Milica ističe da bi rado svima zabranila pušenje u svojoj kući da nije i sama pušač.

- Ja ne mogu da podnesem taj smrad koji ostaje od cigareta i dima. Niakda ne bih dozvolila nekome da puši u mojoj dnevnoj sobi, ali ne mogu da se izborim sa svojim roditeljima i dečkom koji su pušači, tako da sam u manjini. Kada budem ja diktirala pravila, neće smeti da se puši u kući. Ko želi da zapali, moraće da izađe napolje. Ja generalno ne razumem ljude koji su u stanju da daju 400 svaki dan za cigare, ali dobro, to sada nije tema - rekla nam je Milica koja živi u okolini Pančeva.

Za razliku od Milice, Stevan ima sasvim drugačiji stav.

- Naravno da smeju da puše ljudi, ja sam sam pušač i ne smeta mi, rekao je.

(Espreso / BlicŽena)