NAROD SA SVIH STRANA DOLAZI KOD RADIĆA PO AJVAR: Kažu da je NAJBOLJI U SRBIJI, a svaku teglu prave 3 dana!

Samo prošle godine u svesci u kojoj Slavica Radić (72) zapisuje porudžbine za ajvar bilo je oko 600 brojeva telefona iz Srbije, Slovenije, Austrije, Švajcarske i Grčke, i to ne računajući mušterije koje reše da dođu u Veliku Planu i direktno od Radića kupe zimnicu.

Poljoprivredno gazdinstvo Radić lider je u Pomoravlju u proizvodnji ajvara, a i šire. Godišnje proizvedu oko 10.000 tegli ajvara, džemova i slatkog, a sve prodaju preko interneta i na njihovom pragu u centru Velike Plane.

„Recept od vajkada“ koji koriste u spravljanju čuvenog specijaliteta dolazi iz sela Sikirica kod Paraćina, a koji je od svoje bake Pole doneo Slavičin pokojni suprug Tomislav, poznatiji kao Jupi.

Svaku teglu ajvara Radići prave tri dana. Paprike iz pomoravskih sela prvo peku na plotnama nekoliko šporeta smederevaca, zatim ih tako vruće ostave da prenoće u kesama, sutradan ih ljušte i prebacuju u propusne džačiće, a kad se ocede tokom druge noći, sutradan sledi mlevenje, upržavanje u šerpi i pasterizacija u tegle.

„Trudimo se da svaka tegla ima ujednačen kvalitet, ali to često ne zavisi uvek od nas, nego na prvom mestu od paprike. Ove godine je ambalaža duplo poskupela, paprika nešto manje, pa smo bili prinuđeni da podignemo cene.“ „Sada teglu prodajemo po 650 dinara, imamo minimalnu zaradu, i nadamo se da ćemo tu cenu održati do kraja sezone“, kažu Radići za Priče sa dušom.

Položaj Velike Plane je idealan za kupce koji dolaze automobilom jer se nalazi pored auto-puta, 90 km od Beograda, pa neretko Beograđani i Novosađani koji idu ka jugu svrate kod Slavice na čašicu razgovora, a bogami i na doručak.

„Vikendom imamo akciju da oni koji dođu kod nas po ajvar dobiju domaći doručak sa kajmakom, prženim jajima, slaninom i ajvarom. Onima koji nisu u mogućnosti da dođu, moj sin Vladimir organizuje dostavu našim kombijem na nekoliko mesta u Beogradu (Sava centar, Konjarnik) ili direktno na adresu, a u poslednje vreme radimo i dostavu u Kostolcu, Novom Sadu, Smederevu, Kragujevcu, Mladenovcu i Požarevcu, odakle nam trenutno stiže najviše porudžbina“, rekla je Slavica za Priče sa dušom i dodala da su u timu i snaja Ana, koja vodi društvene mreže na stranicama Ajvar Radić i unuke Mina, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka i Iva, učenica i državna prvakinja u gimnastici.

„Kombi smo brendirali pre dve godine i sada nas ljudi zaista prepoznaju po živopisnim slikama koje su na njemu, a vozimo ga naš saradnik Aleksandar Stojković Mura i ja. Zanimljivo je da sam nedavno u Solun odvezao oko 100 tegli načelniku ginekologije u tamošnjem Kliničkom centru. Pored njega, iz Grčke naručuju i profesori sa fakulteta, Grci koji su svojevremeno studirali u Beogradu“, otkriva Vladimir Radić (44).

„Vlada vozi ajvar i u Beč, dok u Monpelje, gde živi moja ćerka i Vladina sestra Ivana, tegle šaljemo autobusom. Baš ovih dana jedna od tih tegli iz Monpeljea je sa Ivaninim drugarom otputovala na tlo Afrike, u Ganu„, dodala je Slavica.

„Švajcarci nam često naručuju, a naš ajvar uzima i srpski vojni ataše u Briselu“

Radići su pre više od 15 godina počeli sa desetak tegli, a sada je taj broj stigao do više hiljada.

Ajvar, slatko, džemove, sokove i drugu zimnicu svake godine smeste u skoro 10.000 tegli i flaša.

„Ljudi najviše uzimaju ajvar (blagi i ljuti), džem od kajsije i džem od šipurka, a sve su traženiji pekmezi bez dodatog šećera. Otprilike prodamo desetak tegli jednoj porodici, to je neki prosek za godinu dana. Od inostranih turista koji kupuju kod nas na imanju najbrojniji su Slovenci. Oni uvek dolaze autobusom i vole da ponesu jestive suvenire – zimnicu iz Srbije“, objašnjava Slavica.

A kako je sve počelo?

Slavica se jednom prilikom na Autokomandi slučajno srela sa drugaricom koja je u Beogradu držala knjigovodstvenu agenciju i poklonila joj domaće slatko od kajsija. Na nagovor supruga sledeći put joj je donela nekoliko tegli ajvara na probu, klijenti u čekaonici ubrzo su, nakon degustacije, počeli da se raspituju uz neizbežno pitanje: „Da li biste mogli da napravite još ajvara i za nas?“

„U toku prve sezone naručeno nam je oko 100 tegli, a svake naredne se taj broj povećavao. Sada, posle 14 godina stigli smo do 10.000. U početku smo sve radili sami, a već više godina imamo stalan tim od nekoliko žena koje peku papriku, ljušte je, cede i melju“, iskrena je Slavica.

(Espreso/Priče sa dušom)