kakav čak noris i van dam
TIGAR JE BIO NAJBRUTALNIJI ČOVEK U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI: Njega se plašio CEO SVET! (VIDEO)
Branko se dugo borio za život, splet nesrećnih okolnosti doveo ga je u vrlo teško zdravstveno stanje, neki su lekari čak i digli ruke od njega
U komšiluku je bio poznatiji od Čaka Norisa i Žan-Kloda van Dama. Imao je veličanstvenu sportsku karijeru i tada bio jedan od retkih svetski poznatih sportista iz Hrvatske.
Neponovljivi borac se okušao i u filmskoj industriji, ostao najpoznatiji kao "Hrvatski tigar", a njegova supruga mu je posthumno posvetila knjihu "Kralj ringa".
Ne čudi da je cela nacija bila pogođena njegovom smrću pre dve i po godine.
Branko Cikatić (65) je rođen u Splitu 3. listopada 1954. godine, a borilačkim veštinama počeo se baviti s 12 godina.
Svoj je život posvetio sportu već od najranije dobi. U osnovnoj školi učiteljica mu je bila majka, a ono što čudi je da je nekoliko puta morao ponavljati razred jer je njegova majka smatrala da ne zna dovoljno.
Prvi odabir bio mu je tekvondo, a sa 16 godina bavio se i šotokan karateom te je u obe discipline zaradio crni pojas i istovremeno stigao do plavog pojasa u džudu. S 18 godina se prebacio na boks, a potom i na sport u kom je ostavio neizbrisiv trag - kik boks.
U razdoblju od 1979. do 1983. godine pokorio je svet u amaterskom kikboksu. U Milanu je 1979. godine osvojio titulu evropskog prvaka do 79 kilograma, a dve godine kasnije i prvaka sveta na prvenstvu u Miamiju. U karijeri je čak pet puta osvajao naslov evropskog amaterskog prvaka.
POZNATIJI OD ČAKA NORISA
Prelaskom u profesionalce 1985. godine nastavio je da niže uspehe u tajlandskom boksu. Od 1985. do 1991. godine osvojio je po dve titule evropskog i dva svetskog šampiona u tajlandskom boksu, a potom je postao i svetski prvak u kik boksu 1990. godine.
Nemački časopis Karate Budo Magazine dodelio mu je 1989. godine nagradu Zlatna rukavica i proglasio ga najpopularnijim borcem na svetu. Tom je prilikom iza sebe ostavio velikane poput Žan-Kloda van Dama i Čaka Norisa.
Cikatića ćemo možda najviše pamtiti po tome što je bio prvi pobednik turnira K-1 Grand Prix, koji je osvojio u Japanu 20. aprila 1993. godine.
GLUMIO NEGATIVCA U FILMU S EN NIKOL SMIT
Na zalasku svoje karijere nakratko se okušao i u filmskoj industriji, gde je glumio negativca u filmu Skyscraper (Neboder) iz 1997. godine, u kojem je naslovnu ulogu igrala En Nikol Smit.
Nakon tog filma izjavio je da to jednostavno nije život za njega.
Nakon prestanka bavljenja sportom, stekao je zvanje diplomiranog profesora kineziologije.
OPTUŽEN ZA UBISTVO, OTAC TO NIJE PODNEO
Branko Cikatić JE 1998. oženio za svoju devojku Ivanu. Par je dobio dvoje dece. Starija Maja bila je uspešna atletičarka, a rođena je 1986. godine. Mlađa Lucija rođena je 2000. godine.
"Hrvatskog tigra" su 2001. zadesili veliki problemi. Naime, bio je optužen za pokušaj ubijstva Mirka Filipovića i prebijanje Slavka Linića, tadašnjeg ministra finansija. Optužbe je podneo njegov bivši radnik u kompaniji Tigar - Cikatić security, Đino Zekan.
Bio je osuđen na četiri meseca uslovno, ali sve su optužbe pale u vodu te je bio oslobođen i isplaćena mu je odšteta. Zbog te situacije, Brankova majka nije izlazila iz kuće, a otac je pretrpeo srčani udar i od posledica umro.
U pritvoru je proveo 56 dana jer je bio zatvaran pa puštan i tako više puta, a osim majke i oca, teške su posledice na zdravlje pretrpele i njegove kćerke i žena.
Priznao je da je vidno izmoren celom situacijomi tvrdio da ga je cdecenija povlačenja po sudu koštala mnogo živaca i zdravlja.
BORBA SA OPAKOM BOLEŠĆU I SMRT
Branko se dugo borio za život, splet nesrećnih okolnosti doveo ga je prošle godine u vrlo teško zdravstveno stanje, neki su lekari čak i digli ruke od njega, otpustili ga iz bolnice da kod kuće provede poslednje dane, ali Brankov jaki organizam i ljubav supruge Ivane, kćeri Lucije i Maje i sina Bruna vratili su ga u život. Nažalost, ne zadugo.
Sve je počelo u maju 2018. godine, kad je legenda borilačkih sportova primljena na na hitno odeljenje splitske bolnice zbog bolova u potkolenicama, u kojima su mu se od udaraca tokom karijere stvorili trombovi (krvni ugrušci). Branko je lečen na odeljenju za kardiologiju, ali nažalost, jedan tromb mu je kroz krvotok došao u pluća i prouzročio plućnu emboliju.
Branko je bez svesti prebačen na intenzivnu negu, gde mu se stanje dodatno zakomplikovalo nakon što je preko katetera dobio sepsu. Bakterija mu je ušla u urin, potom i u krv, a nakon dugog ležanja dobio je i dekubitus...
Borba za njegov život u splitskoj je bolnici trajala puna tri meseca, od maja do avgusta prošle godine, tokom kojih su ga selili s odeljenja na odeljenje, nakon čega je lečenje nastavio u kninskoj bolnici koja nije toliko opterećena pacijentima kao splitska i u kojoj postoji briga za stacionarne pacijente.
Cikatić je u Kninu proveo dva meseca u kojima mu se stanje malo stabilizovalo, ali daleko je to bilo od izlečenja. Javnost dugo nije znala šta se događa, sve do javnog apela njegove ćerke za pomoć, tek tada je priča izašla na svetlo dana.
Lečio se nakon toga i u Zagrebu, krajem prošle godine dovezen je u nešto boljem stanju kući u Solin, gde je porodica vodila brigu o njemu. Nažalost, nije uspeo...
(Espreso)