KAKO RUSI DOLAZE DO VIZA U SRBIJI? Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila za Espreso otkrio sve CAKE!

Mnogi državljani Rusije i Ukrajine stacionirali su se u Srbiji, većina konkretno u Beogradu. Neki od njih su ovde samo privremeno, dok drugi već imaju biznis i porodične planove koje žele da ostvare kod nas.

Izbeglice iz Ukrajine ili Rusije imaju pravo da u Srbiji bez vize borave najviše 90 dana, odnosno tri meseca, a nakon toga moraju da regulišu svoj boravak u našoj državi. Na ovu temu razgovarali smo sa Radošem Đurovićem direktorom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"Kada govorimo o izbeglicama iz Rusije i Ukrajine, oni imaju pravo boravka bez vize u Srbiji 90 dana, za to vreme dok su ovde razmišljaju šta će dalje, neki odlaze, a drugi ostaju. Ukrajinci imaju pravo da traže privremenu zaštitu koju dobijaju na godinu dana. To je poseban oblik zaštite i za tih godinu dana u Srbiji imaju pravo na legalan boravak, pravo na rad, na obrazovanje, na zdravstveno osiguranje", kaže Đurović za portal Espreso.

S druge strane, kako objašnjava naš sagovornik, Rusi u prvih 90 dana mogu da zasnuju radni odnos ili otvore firme, što je najčešća solucija i na taj način regulišu boravak kod nas. Oni mogu da traže azil, ali to se veoma retko dešava.

S druge strane, Rusi u prvih 90 dana mogu da zasnuju radni odnos ili otvore firme, mogu da traže azil, ali to se veoma retko dešava. Oni na taj način regulišu boravak kod nas.

Prema zvaničnim podacima, od početka rata do oktobra u Srbiji ima preko 104.000 Rusa, dok Ukrajinaca ima oko 20.000.

"Upitno je koliko je od svih tih ljudi ostalo u zemlji jer oni mogu slobodno da se kreću, da putuju, ali kada prijavite boravak negde onda u većini slučajeva imate i neku nameru da ostanete", priča naš sagovornik.

U Srbiji ne postoji univerzalno pravilo koliko viza može da traje.

"Viza se dobija na osnovu rada tako da dužina trajanja vize zavisi od zaposlenja. Ne postoji univerzalno pravilo o trajanju vize, sve zavisi od ugovora na koji period su zaposleni i to se na godišnjem nivou preispituje. O tome odlučuje policija i od njih zavisi koliko će nekome produžiti vizu", rekao je naš izvor.

U medijima se pojavio termin tzv. vizaran usluga kojima se služe Rusi kako bi produžili boravak u Srbiji, a Đurović je za Espreso objasnio kako to funkcioniše.

"Pojedini stranci da bi produžili boravak u Srbiji koriste tzv. vizaran uslugu. Naime, oni nakon 3 meseca izađu iz države, pa se vrate i onda ponovo mogu da borave neko vreme u Srbiji. To se toleriše jer retko koji policajac na graničnom prelazu broji dane koliko je stranac boravio prethodno u državi, pa oni to koriste na taj način", pojašnio je on i dodao:

"Recimo, stranac dođe turistički i zasnuje radni odnos kod nas, da bi promenio uslov boravka u zemlji on mora da izađe iz države, pa da se ponovo vrati. Praksa ne toleriše da menjate osnov boravka u zemlji odjednom, pa uglavnom ljudi odlase u Bosnu i vraćaju se ponovo u Srbiju. Jedino u slučaju da traže privremenu zaštitu onda automatski dobijaju sva prava na godinu dana", kaže naš sagovornik.

Prava i obaveze stranih državljana koji borave u našoj zemlji kada dobiju vizu su gotovo ista kao i prava državljana Srbije i nemaju obavezu da budu samo na jednom mestu već slobodno mogu da izlaze i van granica naše države.

"Moraju da poštuju naše propise i podležu krivičnoj, materijalnoj i pravnoj odgovornosti kao i svi državljani Srbije. Njihove obaveze odgovaraju obavezama stranaca koji borave kod nas, ako su zaposleni, plaćaju porez, imaju pravo na zdravstveno osiguranje, itd. Takođe, ukoliko ovde borave izdržavana lica, ako su im deca kod nas ona imaju pravo da pohađaju naše škole i imaju zdravstveno osiguranje. Svi imaju pravo na slobodu kretanja i mogu da napuste zemlju i da se vrate, nemaju obavezu da budu samo na jednom mestu, ali imaju obavezu da prijave policiji gde borave", objasnio je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Problem koji muči i strance, a naročito građane Srbije jeste abnormalno poskupljenje kirije i cena stanova, naročito u Beogradu. Svaki strani državljanin mora da prijavi gde stanuje, u suprotnom je nelegalno na našim prostorima, a kako kaže Đurović, stanodavci koriste ovu kriznu situaciju u kojoj su državljani Rusije i Ukrajine i na taj način pune sebi džepove.

"Obaveza stanodavca je da prijavi stanara, ali obaveza je i stranca da prijavi gde se nalazi uz saglasnost vlasnika stana u kom boravi. Ukoliko se stranci ne prijave onda su ilegalno u zemlji. Cene stanova rastu jer se zloupotrebljava položaj Rusa i Ukrajinaca, mnoge agencije imaju dvostruko veće cene za strance. To je diskriminacija tih ljudi i stvaraju se komplikacije i našim građanima jer mnogi bivaju izbačeni na ulicu", kaže on.

Kako nam je rekao, neretko od građana čuje da su "stanovi skupi zbog Rusa" i smatra da ovakva tenzija može da dovede do problema.

"Po meni, to je veliki rizik za sutra, za neko buduće vreme jer mi vidimo da naši građani imaju problem sa porastom cena. Dovoljno je da se stvore tenzije i predrasude prema Rusima i Ukrajincima i dođe do nekih međuljudskih problema, mnogo puta kroz razgovor sa građanima čujemo "Stanovi su skupi zbog Rusa", pa nije zbog njih nego zbog halapljivih stanodavaca. Država mora da zaštiti građane i strance, to nisu ljudi koji dolaze ovde da traže zaposlenje nego da spasu glavu, pogotovo Ukrajinci", kazao je naš sagovornik.

Država mora da interveniše i reši problem sa stanodavcima

"Neko nivelisanje cena bi bilo od koristi i da se insistira da se ugovori zaključuju jer to i kod naših državljana pravi problem, preko noći mogu da završe na ulici ako nemaju iskristalisan ugovor sa stanodavcem. Država mora da interveniše da se provere cene u tim ugovorima, policija to ne kontroliše, oni provere da li je stranac uredno prijavljen i da li ugovor postoji, a cenu ne gledaju. Stanodavci zarađuju na tuđoj muci, građani treba da se pozovu da prijavljuju takve stvari", zaključio je naš sagovornik.

(Espreso/Dijana S.)