KAKO PORAZ PRETVORITI U POBEDU? Profesorka Anđelka nam je otkrila TAJNU USPEHA i poslala SNAŽNU PORUKU!

Tajna uspeha u životu nije da čovek radi ono što voli, već da voli ono što radi, rekao je onomad Vinston Čerčil.

Ovom mišlju se vodi i profesorka Anđelka Petrović koja svakodnevno na društvenim mrežama motiviše pratioce i deli zanimljive lekcije iz svetske književnosti.

Da život nije samo crn i beo i da se sastoji od million drugih nijansi, ona potvrđuje i kroz lične priče na Instagramu i Linkedin-u.

Anđelka predaje srpski jezik i književnost u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a u slobodno vreme piše o svom pozivu, odustajanju, porazima, pobedama, uspehu...

Svi ti motivi stali su u jednu objavu - "Kako poraz da pretvoriš u pobedu".

Sigurno se i vama nekada dogodilo da na poslu dobijete zadatak na koji nerado pristanete. Onda u vama proradi ono ljudsko. Ono što svi imaju i baš svi glume da nemaju.

Tačan odgovor je sujeta.

Kada ona umeša prste, loši potezi su zagarantovani.

E, tada bi trebalo da na "scenu" stupi razum, a to je, vrlo često, najteže.

Baš o tom delu i takvoj pobedi same sebe Anđelka piše u ovom tekstu koji prenosimo u celosti:

Je l vam se nekada dogodilo da na poslu morate da radite nešto što ne želite ili smatrate da je ponuđeno daleko ispod vašeg nivoa obrazovanja? Pitanje je više retorsko. Znam odgovor. I meni je. Pre par godina ostala sam bez punog fonda časova u Matematičkoj gimnaziji. Ponuđeno mi je da fond dopunim časovima građanskog vaspitanja.

Kakav udarac za moju sujetu! Magistar nauke o književnosti! Višestruko nagrađivan nastavnik! I jedini koji u tom trenutku nema stalni posao. Tačnije, nema posao.

Kao so na ranu, ponuđen mi je predmet, ako se predmetom može nazvati (vrišti moja sujeta), koji nema brojčanu već opisnu ocenu (to moja sujeta veruje da se autoritet gradi preko brojeva)! Srećom, moj praktični duh je uvek glasniji od sujete.

Da vidim šta može da se uradi sa tamo tim, nekim, šta god, građanskim. U prvoj godini rada, a to će potrajati narednih 5, nije bilo seminara iz građanskog na kom nisam bila. Neprocenjivo iskustvo. Jedno od najboljih. Kad sam se osetila dovoljno snažnom, počela sam sama da pravim materijale za čas. Poštovanje plana i programa ionako nikada nije bila disciplina u kojoj sam se isticala.

Tako sam u učionicu uvela opersku divu Bredu Kalef, romskog dečaka Dragana Jovanovića, najmlađu dobitnicu Nobeleve nagrade Malulu Jusufzai, veličanstvenog Martina Lutera Kinga, simbol ženske emancipacije Rosie The Riveter, osnivača Crvenog krsta Anrija Dinana.

U poslednjoj, petoj godini rada u ulozi nastavnika građanskog deca i ja smo se prijavili za konkurs koji je organizovala Kancelarija EU u Srbiji na temu medijske pismenosti. Nagrada - put u Beč. I pobedimo. U kategoriji multimedija. Dakle, ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti. Simple as that. :)

Anđelkina priča i nas je motivisala da je kontaktiramo i pitamo šta je danas uspeh i kako da pobedimo sami sebe.

- Pitanje od million dolara na koje mogu dati odgovor samo iz svog iskustva – jer drugo nemam. Za mene je uspeh saznanje da svako jutro, kada se probudim, pomislim koliko sam srećna što radim posao koji volim i koji me ispunjava. Ako biste pogledali moj CV, bilo bi vam jasno da sam u nastavničkoj profesiji ostvarili sve – dobila sam Fulbrajtovu stipendiju, bila sam TV nastavnik u vreme korone, pisala sam udžbenike za osnovnu školu, radila sam na najznačajnijim nacionalnim projektima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, predajem u dve, verovatno, najbolje gimnazije za učenike nadarenu za prirodne nauke, osvojila sam neke od najrelevantnijih nastavničkih nagrada, kaže Anđelka Petrović za Espreso.

Kako dalje navodi, na papiru, reklo bi se, ima sve. Međutim, daleko joj je važnije ono što na papir nikada neće stati.

- To je ljubav i poštovanje koje svakodnevno dobijam od svojih učenika. To je, po mom mišljenu, uspeh. Na pitanje kako biti uspešan odgovorila bih - samo ako postignete unutrašnji sklad sa samim sobom, tj. prepoznate vašu zonu genijalnosti i bez straha je prigrlite. A onda i živite u skladu sa njom. Nije lako, ali je ispunjavajuće. U životu svašta propuštamo, no, verujem da je najgore ako propustite – sebe, ističe naša sagovornica.

Saznanje o tome šta nas pokreće i motiviše može nam pomoći da budemo delotvorniji na putu do svog cilja, jer ljudi u svojim delatnostima, između ostalog, zavise i od snage volje.

U Anđelkinom slučaju najveći pokretači su strast i adrenalin.

- Oduvek su me pokretali izazovi i rizici – poslovi za koje, pored neupitnog znanja, morate imati i hrabrost da kažete DA. Strast prema onome što radim i adrenalin koji osetim pred teškoćom ili ostvarenim uspehom – to su moji pokretači, naglašava naša sagovornica.

Poruka za sve koji žele da odustanu

Odustajanje je česta tema u literaturi, a jedna misao američkog fizičara Tomasa Edisona uglavnom se citira kada se otvori ovo pitanje:

"Naša velika slabost leži u odustajanju. Najbolji način da postignete uspeh je da uvek pokušate makar još jednom."

Naša sagovornica je, kako navodi, nekada razmišljala baš na ovaj način. Međutim, vreme je naučilo da odustajanje nije uvek odraz slabosti.

- Dugo vremena sam smatrala, jer sam tako vaspitana, da je odustajanje odlika slabog karaktera. Danas znam da je istinska mudrost odustati kada znate da nešto nije za vas, da vas više iscrpljuje nego što vas ispunjava, da je nagrada mizerna u odnosu na uloženi trud. Ako osećate da bi trebalo da odustanete od nekoga ili nečega, najčešće ste u pravu. Stvari bi trebalo da budu jednostavne. To ne znači da će vam u poslu sve ići kao po loju. Verovatno neće. Biće prepreka. Dok god vaše zadovoljstvo premašuje umor ili zlovolju, istrajavajte u naumu. U svakom drugom slučaju – odustanite. Svet je pun prilika, zaključuje profesorka Anđelka Petrović.

Šta vas najviše motiviše u životu? Pišite nam u komentarima.

(Espreso)