SVAKI 6. PAR SE BORI SA NEPLODNOŠĆU, A PRITISAK JE OGROMAN: Dragana Krstić za Espreso otkriva šta je POSEBNO BOLNO!

Evropska nedelja (ne)plodnosti je u toku i ove godine se bavi svim izazovima sa kojima se ljudi suočavaju na svom putu ka bebi u različitim zemljama širom Evrope.

Statistike kažu da se skoro svaki šesti par u Srbiji susreće sa nemogućnošću da dobije dete. Nažalost, kao društvo nismo dovoljno informisani ni o neplodnosti i njenim aspektima, kao ni o načinima kako pristojno razgovarati sa nekim na temu neplodnosti, a da ne povredimo njegova osećanja u teškom periodu kroz koji prolazi.

Sterilitet i dalje tabu

Neplodnost je i dalje tabu u Srbiji i koliko god da se o ovoj temi priča u medijima, među parovima ipak postoji strah da otvoreno govore o problemu te i da se obrate stručnim licima za pomoć. Zato smo razgovarali sa Draganom Krstić iz Udruženja Šansa za roditeljstvo i pitali je kolko napredujemo u otklanjaju barijere koja sprečava parove da ih ne bude sramota situacije u kojoj su se našli.

"Naše društvo je specifično ali moram reći da napredujemo u destigmatizaciji svega što okružuje lečenje neplodnosti. Predrasude dosta usporavaju razumevanje ovog problema, ali moramo svi kao društvo govoriti o tome i raditi na informisanju ljudi kako bismo pojasnili i objasnili sve probleme sa kojima se susrećemo na putu do bebe. Naravno da nam nije lako uvek i u svakom društvu da govorimo o ličnim problemima zbog nerazumevanja okoline ali prevazići ćemo zajedno, nadam se, ove poteškoće. Ideja je da dođemo do tačke kada lečenje steriliteta neće biti sramota niti tabu tema i da nas predrasude neće usporavati na našem putu do bebe iako nije lako, ali želimo da uradimo sve kako bi parovi i pojedinci sa ovim problemom mogli da potraže pomoć i reše svoj problem. Naravno ključno je da svi koji žele dođu do roditeljstva", ispričala nam je sagovornica.

Na racionalnom nivou nam je svima jasno da može da se živi i bez potomstva i da nam ta opcija nije pod statusom moranja. Ukoliko je život bez dece lični izbor to nije razlog za nezadovoljstvo. Međutim, oni koji žele potomstvo, a nailaze na prepreku da to ostvare, suočavaju se sa velikim poteškoćama u istrajavanju da ostvare svoje želje.

Parovi trpe ogroman pritisak tokom procesa VTO

Kada je reč o pritisku kojem su izloženi parovi koji su u procesu VTO, Dragana Krstić za Espreso objašnjava da je u pritisak svih u ovom problemu složen. Tu su prisutni društveni, proceduralni, administrativni pa i psihološki pritisak koji nije zanemarljiv.

"Kada saznamo da imamo problem sa sterilitetom susretnemo se sa brojnim nepoznatim terminima koji nam zaista deluju zastrašujuće. Kako ulazimo u svet ovih informacija bude nam lakše ali ne manje složeno. Zaista treba ispratiti sve smernice u ispitivanju neplodnosti kako bi se razumelo kojim putem ćemo najlakše do bebe. Najpre analiziramo neke osnovne stvari, hormone, spermogram, prohodnost jajovoda, pa dalje redom prema preporuci lekara specijaliste. Tada je važno i vreme jer ne treba da dozvolimo mnogo vremena da prođe u samoj pripremi ili ispitivanju. Dakle, i vreme je jedan svojevrstan pritisak i može biti otežavajući faktor", objašnjava dalje naša sagovornica.

Kod parova je neizvesnost prisutna tokom celog lečenja, te je i to jedna od faktora koji mođe da optereti proces, a kako nam je sagovornica objasnila, još jedna važan faktor sa kojim se suočavaju parovi je i nerazumevanje poslodavaca kada su bolovanja za pripremu i procedure vantelesne oplodnje u pitanju.

"Mnogo žena ima zaista ozbiljne probleme na svojim radnim mestima zbog toga što su primorane da češće odsustvuju zbog nalaza koje moraju da pripreme kao i intervencija i same procedure vantelesne oplodnje. Podrška čitave okoline je potrebna u svakom smislu", objasnila nam je Dragana Krstić iz Udruženja Šansa za roditeljstvo.

"Samo ne pitaj zašto nemam dete"

A koliko ljudi ne shvataju da povređuju parove, govori i činjenica da se često raspituju o tome da li imaju decu.

"Radoznalost okoline uvek može da zaboli i povredi i nikako nam nije dobrodošla. Naravno da razumemo pitanja koja do nas stižu jer nam ne pomažu i ne olakšavaju. Zavisi od relacije i često su neadekvatna i donose nelagodnost jer nemamo odgovore na njih. Naš put je složen i ne može doneti brzo rešenjei", objašnjva naša sagovornica i dodaje da je to često teško objasniti ljudima koji nisu prošli ove procedure ili lečenje neplodnosti.

Parovima ja važna i psihološka podrška stručnih lica

Udruženje Šansa za roditeljstvo trenutno upravo radi na uspostavljanju besplatne psihološke podrške za sve naše članove, pratioce i korisnike i nadamo se realizaciji te aktivnosti.

"Smatramo da je ovakva podrška jako važna svima koji kroz lečenje steriliteta moraju do roditeljstva zbgo svih faktora koji utiči na bračni, društveni i profesionalni život i okruženje. Mnogo nam je svima lakše uz stručnu pomoć da prevaziđemo sve poteškoće na putu do roditeljstva. Podrška stručne osobe može da bude veoma značajna", ispričala nam je sagovornica.

Trenutak za reakciju

A na pitanje da li se parovi koji ne mogu da dobiju bebu odmah javljaju Udruženjima, lekarima i drugim vrstama podrške i pomoći, sagovornica nam je objasnila već u kom periodu bi parovi trebali da se obrate lekarima.

"Parovi i pojedinci bi trebalo već nakon 12 meseci nezaštićenih sekualnih odnosa, a kod parova gde je žena starija od 35 godina posle 6 meseci, da se jave specijalisti za sterilitet ili Udruženju Šansa za roditeljstvo kako bi dobili smernice za dalje ispitivanje ili lečenje. Naši telefoni su svakodnevno dostupni za njih kao i drugi vidovi komunikacije. Zaista može vreme biti odlučujući faktor i zato su pravovremeno informisanje, edukacija i podrška veoma bitni i mogu da budu od pomoći svima. Naši telefoni su 0616245224 i 0800333030, a mogu nas kontaktirati i na mejl Udruženja info@sansazaroditeljstvo.org.rs", zaključila je Dragana Krstić.

Podsetimo, o trošku države će se od sutra vantelesna oplodnja obavljati i doniranim reproduktivnim ćelijama, uvezenim iz inostranstva. Srbija u ovom trenutku ima sklopljen ugovor sa bankom reproduktivnih ćelija iz Španije, ali će se broj banaka u narednom periodu povećavati.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić objasnila je da će pravo o trošku države imati sve žene do 45 godina i to u sledećim situacijama: one koje imaju partenra, ali ne mogu iz svojih jajnih ćelija da postanu majke, one koje imaju partera do 45 godina, ali čiji partner ne može da ima decu, tačnije ima dijagnozu azospermije, kao i žene do 45 godina koje nemaju partenra a žele da se ostvare kao majke.

(Espreso)