Ovih 20 reči Srbi ceo život IZGOVARAJU POGREŠNO: Nećete verovati koje su, koristite ih SVAKI DAN

Nismo zbog toga ovde, da tražimo dlaku u jajetu. Naravno da nismo svi lingvisti, ali postoje reči u srpskom jeziku koje mnogi ljudi godinama izgovaraju pogrešno jer su tako slušali od roditelja, baka, deka, prijatelja, pa čak i putem televizije, da bi im se to vremenom jednostavno ustalilo u govoru.

Tu smo da vam ukažemo na 20 najčešće pogrešno izgovaranih i pisanih reči.

U neke od najučestalijih grešaka u srpskom jeziku, koje nažalost možemo čuti i videti čak i u medijima, spadaju sledeće tri reči:

20 najiritantnijih jezičkih grešaka

1. PROTESTVOVATI – Norma srpskog jezika priznaje jedini pravilan oblik ove reči, a on glasi PROTESTOVATI. Ovo “parazitsko” -v u sredini reči nema osnov u morfologiji već ga ljudi, verovatno prema analogiji sa glagolima DEJSTVOVATI, UČESTVOVATI i dr, izgovaraju kao PROTESTVOVATI, umesto PROTESTOVATI. Glagol protestovati izveden je od imenice protest dodavanjem sufiksa -ovati (glas v ne postoji u korenu reči).

2. ATMOSVERA – Može da se kaže jedino ATMOSFERA, jer reč vodi poreklo od grčke reči atmos što znači para i reči sfera – lopta. Bilo da ovu reč koristite u značenju vazdušnog Zemljinog omotača ili da opišete kakvo je opšte raspoloženje na nekom događaju, uvek ćete izgovarati i pisati ATMOSFERA.

3. UVEŽEN – Pravilno je samo UVEZEN, jer trpni glagolski pridev glagola uvesti (u značenu: “uvezao sam robu preko granice”, “roba je uvozna”) glasi UVEZEN. Gradi se od okrnjene prezentske osnove uvez- i nastavka -en. Ovde ne dolazi do jotovanja, pa se glas z ne zamenjuje glasom ž. Isto važi i za IZVEZEN i DOVEZEN. Isto važi i za DONESEN – roba je DONESENA, a ne došena.

U sledeću grupu spadaju glagoli koje, takođe, redovno koristimo u svakodnevnoj komunikaciji, a ne znamo da ih pogrešno izgovaramo.

4. ZASPEM, ZASPEŠ (OD GLAGOLA ZASPATI) – Ako želite nekome da saopštite da nikako ne možete da utonete u san, vi ćete mu reći “ne mogu da ZASPIM”, a ne “ne mogu da ZASPEM”. Zaspim je prvo lice jednine prezenta glagola zaspati. Drugo lice glasilo bi ZASPIŠ, a ne ZASPEŠ. Ukoliko nekome kažete da ne možete da zaspEte, vi mu onda saopštavate da ne možete nešto ZASUTI (u smislu zasuti nekoga nečim, npr. zasuti nekoga milionima pitanja i potpitanja). Dakle, sasvim drugi glagol je u pitanju.

5. ISKIPITI I PROVRITI – Pojedine domaćice u ovome svakodnevno greše. Verovatno su slušale od svojih majki i baka kako govore “iskipilo mi je mleko” ili “provrila/uvrila mi je voda”, odn. “voda vri”. Glagol vreti, a ne vriti i njegove izvedenice – provreti, uzavreti itd. imaju u prezentu sledeće oblike: vrim, vriš, vri… ali u 3. licu množine izuzetno VRU. Radni glagolski pridev je vreo/vrela “voda je provrela”, “čaj je uzavreo”… Isto važi i za glagol ISKIPETI jer se kaže kipeti, a ne kipiti.

6. IZVINUO – Ukoliko želimo da kažemo da smo nekom priznali svoju krivicu i da nam je žao, onda je pravilno reći IZVINIO SAM SE, IZVINILA SAM SE, IZVINILI SMO SE, ON SE IZVINIO, TI SI SE IZVINIO itd. Ali, ukoliko nekome kažete da ste se izvinuli, onda mu saopštavate kako ste se savili unazad, iskrivili, ili iščašili nešto.

7. ODMARAM! – Pogrešna je upotreba glagola ODMORITI/ODMARATI kao nepralaznog glagola umesto povratnog OMORITI SE/ODMARATI SE. Upotreba je preuzeta iz vojničkog žargona gde vojnici pre podne “zanimaju”, a posle podne “odmaraju”. Mada je za sada još teško zamisliti iole pismena čoveka koji bi dopustio da mu promaknu rečenice poput “idem malo da odmorim” ili “sedimo u parku i odmaramo”, Ivan Klajn u Srpskom jezičkom priručniku upozorava na ovu učestalu grešku. Pravilno je jedino OMARATI SE/ODMORITI SE!

Predmete za svakodnevnu upotrebu mnogi čak ne znaju ni da izgovore kako treba. U izgovoru se, doduše, ni ne primećuje uvek greška, ali kada predmeti treba da se napišu slovima – bude jasno kao dan!

8. VAZNA – Od nemačkog “Vase”, francuskog “vase” i latinskog “vas” što znači “sud, posuda” koja služi da u nju stavimo cveće, dobili smo reč VAZA. Ova posuda u srpskom jeziku zove se isključivo tako i NIKAKO vazna.

9. DžEZBA, ĐEZVA – Ono u čemu kuvamo kafu zove se jedino DžEZVA, jer je naziv dobila od turskog cezve što znači “mala posuda za kuvanje kafe”.

10. BRUSHALTER – Priznajemo, ova reč je i za nas bila veliko pravopisno otkriće dok nismo naišli na nju u Pravopisu srpskog jezika. Verovali ili ne, piše se BRUSTHALTER, a objašnjenje je sledeće: “Od nemačkog Brust-halter – ženski prslučić za pridržavanje grudi”.

11. RAJFEŠLUS – Pravilno je jedino RAJSFERŠLUS, od nemačkog Reisverschlus što znači “patent zatvarač”.

12. HEMISKA – Reč je izvedena od reči “hemija, hemijski”. Prema tome, glas j na kraju osnove se mora naći na kraju korena reči i ispred nastavaka za oblik i tvorbu reči. Dakle, piše se isključivo HEMIJSKA olovka, HEMIJSKA reakcija…

13. MAJCA, MAICA – Jedna od vrlo čestih grešaka u pisanju. J se ne piše između a i i osim kada je deo osnove ili nastavka za tvorbu. Tako nećemo pisati RADIJO – antena ili BIJO – eliksir, ali ćemo pisati: MAJICA, radijski program, krajina, izdajica, gajiti, Majin, tajin…

14. IZVRSAN – Koliko puta ste čuli rečenicu poput: “On je izvrsan igrač”, njegova igra je izvrsna”? Pravilno je kazati jedino IZVRSTAN u muškom rodu. Do ove greške dolazi zbog analogije prema ženskom rodu – IZVRSNA i srednjem IZVRSNO gde se glas t gubi u suglasničkoj grupi -stn koja je teška za izgovor, pa se vrši uprošćavanje suglasničke grupe.

15. VEGETERIJANAC – Kaže se VEGETARIJANAC. Ova reč vodi poreklo od novolatinskog vegetarianarius što znači “čovek koji jede samo biljnu hranu”.

16. PARADAIZ, PARADAJIZ – Pravopis srpskog jezika daje samo reč PARADAJZ i u pisanju paradajz-salata i paradajz-sok isključivo sa crticom. Zanimljivo je da u Rečniku Matice srpske PARADAJZ nije prihvaćen kao književna reč već se smatra varvarizmom nasleđenim iz nemačkog. Književne reči za označavanje ove biljke su crveni patlidžan i rajčica.

U poslednju grupu najčešće pogrešno izgovaranih i pisanih reči izdvojili smo sledeća četiri žargonizma:

17. UŽASNO JE BILO LEPO, UŽASNO DOBRO TI STOJI TA FRIZURA – Nepravilna i neadekvatna upotreba priloga, pa i prideva. Nažalost, danas u medijima prostor dobijaju poluobrazovane osobe koje ne mogu da se pohvale pristojnim fondom reči, pa ćemo od njih često čuti da nešto “užasno” (grozno, strašno, grozomorno) može biti upotrebljeno za isticanje nečeg lepog, krasnog, idealnog… nekog samo njima znanog superlativa.

18. EKSTRA SAM SE PROVELA (ONO BAŠ, BAŠ…) – Nadovezaćemo se na prethodnu stavku našeg izlaganja i zapitati se koliko neko zaista treba da bude neinformisan pa da nikad u životu nije čuo za jednostavne prideve poput: divno, krasno, izvanredno ili “najopštiji” pridev lepo, sa prilogom za isticanje vrlo lepo?!

19. ČAK ŠTAVIŠE – Najučestaliji pleonazam u srpskom jeziku. I ČAK i ŠTAVIŠE su dve reči koje imaju isto ili slično značenje. Sinonimi su u funkciji reči pored svega, naprotiv… Suvišno je pisati obe reči. ŠTAVIŠE je rečca za isticanje, a ČAK je prilog turskog porekla sa istim značenjem. Zato ćemo reći samo:

– Ovog puta nisi bio tako loš. Štaviše, bio si vrlo dobar. ILI – Čak, bio si vrlo dobar.

20. SVAŠTA NEŠTO – Spoj dveju gotovo suprotnih reči po značenju, a prema vrsti vrlo sličnih. Opšta imenička zamenica i neodređena imenička zamenica, od kojih prva označava mnogo raznovrsnih stvari, a druga malu količinu nečega. Standardni srpski jezik ne dopušta ovakve nespretne spojeve. Mogu pripadati isključivo žargonu. Prema našem mišljenju, čak ni u žargonu ne zvuče “preterano inteligentno”.

Koje greške vama najviše zasmetaju kada čitate neki tekst na internetu ili slušate nekoga dok razgovara?

(Espreso/Opanak)