NAKON SVEGA ŠTO SE DESILO MILOJEVIĆ PROGOVORIO BEZ USTRUČAVANJA: Otkrio je SVE I SVAŠTA

Trener Crvene zvezde Miloš Milojević u razgovoru za Mozzart Sport govorio o dosadašnjem učinku, planovima, ličnim greškama, utakmicama protiv Ferencvaroša i Monaka, kao i nedostacima srpskog fudbala, te gde vidi srpskog šampiona za sedam meseci.

On je govorio i pričama kako crveno-beli imaju najskuplje igrače u Srbiji...

Ne sporite da imate ubedljivo najskuplji tim u ligi i da bi ste morali da se „šetate”?

"Kad se priča o Zvezdi sa najvećim budžetom, mene tu pogodi jedna stvar. Crvena zvezda ima najveći budžet jer je najviše zaradila od Evrope, jer igra najbolje dugi niz godina i to u najjačim takmičenjima. Dva puta Liga šampiona, tri puta Liga Evrope. Mislim da je razlika, nisam siguran, Liga Evrope – Liga konferencije grupna faza, duplo veća 12.000.000 evra, naspram 5.000.000. Posebno, što smo mi ušli iz plej-ofa za Ligu šampiona. Partizan da osvoji Ligu konferencije neće zaraditi 12.000.000. To je normalno, vi možete da imate 7.000.000 veći budžet od Partizana ili neko ko ima samo TV prava od lige, možete da imate 12 puta veći budžet od nas i Partizana zajedno. I to su neke normalne stvari. Priča se da mi imamo najveći budžet. Nije, nego ga je Zvezda zaradila. Uprava, treneri pre mene, ja sebi ne mogu tu ništa da pripišem. I mi kao klub koji ima najveći budžet i najbolje igrače, kao i statistički najbolje igrače, mi moramo da pronađemo da otvaramo lakše defanzivno orijentisane rivale. To je proces u fudbalu sa kojim se mi borimo. I to je disproporcija u odnosu na ono što igramo u ligi i šta nam treba u Evropi".

Koliko vam otežava to što nekada ne možete da trčite u Srbiji, jer nema prostora, nema otvorene igre?

"To je, da kažem, jedna vrsta treninga i jedna vrsta metodologije treninga, a onda vam u Evropi treba druga metodologija i trčanja i drugi energetski sistemi. To je mnogo teško, jer ne možete da radite 300 dana posed, završnicu u zadnjoj trećini, reakciju na izgubljenu loptu, a onda da se odjednom prebacite da igrate kontranapade. Mnogo je teško, to nije samo reći i uraditi, to su potpuno drugačiji energetski sistemi, 40 metara trčanja, povratno trčanje, u odnosu na deset do dvadeset povratnih trčanja, sa više deakceleracija, akceleracija. Mi to znamo i zbog toga imamo veliku grupu igrača, nekih koji su više prilagodljiviji našem prvenstvu, neki koji su više prilagodljiviji Evropi. Mislim da smo tu, u tom delu mogli dosta pametnije da odradimo u Evropi, da ne moraju uvek oni koju su nam najbolji u Srbiji da igraju u Evropi, nego oni koji su nam energetski i fizički bolji. To pre svega zameram sebi i nikom drugom".

Nemanja Radonjić je primera radi više golova u eri Vladana Milojevića dao u Evropi, sada nekako više u evropskim mečevima pružaju Mitrović i Bukari, koji nemaju dovoljno prostora u Mozzart Superligi.

"Jeste, možda smo mogli više da iskoristimo Mustafu, te tranzicione igrače, da se igra malo drugačije, možda čak Sanogo ili da je u najboljem slučaju Mijailović mogao da igra, sa duplim blokom, kontrom, polukontrom... Ne kažem da je trebalo da igramo reaktivan fudbal, ali malo ciničnije i da se više posvetimo nekom direktnijem fudbalu. Da nam je posed odmor, a tranzicija, da kažem, život. I presing. To su neke stvari o kojima razmišljamo i na kojima radimo, ne može sve preko noći".

Da je Crvena zvezda mogla od početka leta da koristi Srđana Mijailovića, da li bi možda i rezultat bio drugačiji?

"Teško je reći hipotetički, sa fudbalskog aspekta naravno da bi nam značio još jedan zadnji vezni kada znamo da je Sanogo, naš najbolji zadnji vezni, sklon povredama. U nekim utakmicama bismo mogli da igramo dosta zatvorenije. Na primer, Trabzon na strani, sve je otvoreno, igraš možda na bod, njih guraš dole, može dosta stvari da se promeni. Moglo je, ali uvek smo gledali da ne tražimo opravdanja nego da iz toga što imamo najbolje izvučemo".

"ŠTA BIH PROMENIO U MONAKU..."

Da možete da vratite vreme da li biste sve isto uradili u pripremi meča sa Monakom?

"Da mogu da vratim vreme, verovatno ne bih. Ali u dubini duše nisam siguran da bi ishod bio drugačiji. Da imam popravni, možda bih rekao da igramo defanzivno sa dva brza tranziciona igrača i Šiljom, i sa sedam u niskom bloku pa kako nam se zalomi. Ali ima i jedna druga stvar što se toga tiče. Ako vam oni daju gol u četvrtom minutu, vi nemate nikakve šanse. Možete samo da kažete kako ste izgubili sa 0:1, i to je nešto što sam ja naučio posle ove utakmice. Bitno je za zvezdašku javnost da li ste izgubili sa 0:1 ili 1:4. Ispada da su nas ponizili, a Monako dobija identičnim rezultatom u prvenstvu skuplje ekipe od nas. Mora da se napravi najbolji balans. Naravno da sam bio svestan da nam je potreban zadnji vezni. Kao što znate Srnić zatvara tu poziciju, sa njim bismo možda bolje izgledali. Ali ne vidim da je tu bio problem. Mi smo bili reaktivni po bokovima gde nismo dobro igrali u situacijama dva na dva. Svi golovi su tako došli, to je činjenica. Uvek može da se kaže da su vezni mogli da im pomognu. Oni su stalno igrali tri na jedan, tri na dva... Volim da imam dobar balans ofanzivnih i defanzivnih igrača, da im pariramo 92 ili 95 posto, jer njihovu brzinu nikada nećete moći da dostignete. Kapacitet trčanja i intenzitet da, ali briznu ne”.

"FERENC SMO POKVARILI U BEOGRADU ZBOG TRAOREA"

Da li vas i dalje peku rezultati u Evropi, ne samo zbog poslednjeg mesta u grupi, već činjenice da je bilo vidljivo da je Zvezda bolji tim od pobednika grupe Ferencvaroša?

“Oni su bili u dobrom momentumu, to ih je guralo. Njima je vezni red i napad kvalitetniji deo ekipe, dobro su posloženi imaju fizičke i tehničke sposobnosti. Oni su u Beogradu imali Traorea, dobro poznatog igrača koji nije disciplinovan u defanzivi. Platili su ceh... Tamo su bili čvršći, nismo iskoristili šanse i polušanse koje smo imali, primili smo dva naivna gola, a Ferenc je sa Bešićem i Gojakom napravio čvrstinu i tranziciju. Uspeo im je plan, i to je jednostavno tako. Nama je tu falio samo jedan raspoloženiji igrač u ofanzivi. Meni je najbolji tim u grupi Trabzon. Tačno se zna ko šta radi, gde stoji, mnogo je teško igrati protiv njih. Ferenc je nešto drugo, legitiman im je izbor. Dobro su sklopljeni i imaju još jednu bitnu stvar... Vama će svaki Brazilac, Južnoamerikanac, Afrikanac biti atraktivniji igrač, ali će vam svaki Skandinavac, Čeh, Poljak ili Nemac biti disciplinovaniji. Tu je Ferenec imao dobar balans, sa disciplinovanijim Evropljanima. A najdisciplinovaniji Afrikanci su vam u Sitiju, Liverpulu. Ponavljam, Traore je odličan igrač ka napred, ali pozadi. Mi smo ih na Marakani sa Gobeljićem i Mitrovićem pokvarili. To su neke stvari koje je stalno govorim, ne da bih pravdao sebe. U Evropi stvarno nekada presuđuju detalji”.

Da li je moguće da se ova ekipe digne na nivo dvomeča protiv Milana, kada ste bili deo stručnog štaba? Zvezda je igrala tada prilično aktivan fudbal, izlazila visoko na Milan.

"U fudbalu, posebno u takvim situacijama, potrebna vam je sreća. Ja sam realan bio tada, kao i sada. Posle prvih 10 minuta beogradskog meča Milan je mogao da vodi sa 3:0. Ali ako vi kao ekipa imate dobru energiju, verujte u to što radite, ne odustajte, fudbal vas nagradi dobrim rezultatom Verujem da možemo da se vratimo na taj nivo. Igrači će shvatiti da Zvezda ne trpi minuli rad i to nije pretnja. Oni znaju kakve razgovore vodimo, potreban im je odmor, potom i pripremni period. Naravno, treba i dodatna selekcija. To nisu samo ulazni transferi, i tu mora da postoji reciprocitet. Neki igrači treba da odu korak napred, neki su zasićeni, od nekih treba da zaradimo. To je normalan proces, potrebno je da pogodimo sa novom energijom i gladnim momcima. Dovoljna su tri ili četiri igrača da promene kulturu i način života grupe”.

"U SRBIJI MI KAŽU DA SAM PREVIŠE MEK, U ŠVEDSKOJ DA SAM OŠTAR"

Koliko je teško izgraditi autoritet, pošto ste prethodno bili pomoćnik?

"Ja sam u Švedskoj previše oštar, a ovde misle da nisam dovoljno oštar. Autoritet gradim na tome da su pravila ista za sve, da Katai i mali Mijatović imaju isti odnos i tretman. Na primer Kataija znam duže od Mijatovića, ali to ne znači da Sale može da radi šta hoće. Ja nisam klasični balkanski vođa, ne kažem da sam uvek u pravu, i da treba da postoji strahopoštovanje. Kada se pojavi strah, ne možete da pružite najbolju igru. Verujem da od strane igrača postoji poštovanje prema meni, verujem i da razumeju zahteve. Drugačije je biti pomoćni trener. Tada ste na usluzi glavnom treneru, tada sam sebe adaptirao u odnosu na Dekija. Kada je Deki pun energije, ja je malo smanjim, kada njemu nedostaje energije, ja sam tu da dopunim. Kada ste lojalan pomoćni trener samo razmišljate o šefu i kako da mu pomognete. Ne mislim da je teško izgraditi autoritet, to se gradi znanjem i fer odnosom. Možda u Srbiji prolazi sistem zastrašivanja i plašenja, u Evropi to ne prolazi. Znam situacije, neću da imenujem, gde su peticije pisane protiv trenera posle tri dana. Igrači te bukvalno smene”.

Da li vam ovaj tim deluje umorno i isceđeno posle svega što je uradio?

"To je u njihovoj glavi, psihički su umorni. Razmišljanja sam da od 28. do 32. godine možete da igrate jako kvalitetan fudbal. Oni su u ovom trenutku zasićeni, potreban im je odmor, ali nemaju pravo na njega, jer su nam ostale još dve utakmice. Moraju da shvate da sa 30. godina morate da promenite život, ishranu, obaveze... Nije rola jednog igrača samo da bude najbolji na terenu... Na primer Sale, Mića i Kanga mogu da olakšaju život u Zvezdi Kingsiju Kangvi ili Mitroviću. Onda oni mogu da traju još i budu bolji. Ako se sve svede na individualni interes, to je problem".

Možete malo konkretnije?

"Imate primere iz drugih, najvećih liga. Najveći klub sveta ne dozvoljava legendama da tu ‘umru’. Real nije dozvolio Kasiljasu da umre u klubu, isto tako i Raulu, Serhiju Ramosu, Kasemiru koji je u dobrim fudbalskim godinama. Prodali su ga u Junajted. To su neke stvari kojih su svesni ljudi iz kluba i igrači".

Ili još konkretnije: Imate li snage da u nekom narednom periodu iznesete renoviranje tima ili grublje rečeno smenu generacija?

"Mislim da to mogu, a to da li ću ja dobiti priliku da uradim morate da pitate direktore Mrkelu i Terzića. To je normalan proces. Tako mi je bilo u Hamarbiju, pa i u Malmeu. Bio sam na dobrom putu. Oni su hteli nešto bolje, iako smo u svim parametrima bili među tri ekipe u ligi i tri boda od prvog mesta. Sada su u svim parametrima 15 i 16. U svakom velikom klubu mora da dođe do smene generacija. Svi hoće promene, vide da je to potrebno, ali se plaše tranzicije. Postoje sistemi prijateljstva, teško nam je. Volimo sve naše igrače, jer su nam mnogo dali. Da ih sad ne nabrajam, možda se neko uvredi. Ovo je posle 1991. godine najbolji period Crvene zvezde, ali je normalno da se pojedinci profilišu u trenere, fudbalske radnike, skaute. To je proces".

Kompletan intervju pročitajte na portalu "Mozzartsport".

(Espreso/Mozzartsport)