ZANIMLJIVOST
OVO DRVO TREBA DA ZASADITE TIK PORED KUĆE: Stara verovanja otkrivaju šta vam može DONETI!
Stari Sloveni živeli su u skladu sa prirodom od koje su dobijali hranu i lekove, a stručnjaci i danas smatraju da treba saditi biljke koje su autohtone i oduvek poznate u našem podneblju.
Tako postoji verovanje da na krov kuće treba staviti čuvarkuću ili, pak, perunika, jer navodno štiti od groma. Mnoga religijska verovanja o biljkama Slovena sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić.
Stari Sloveni živeli su u skladu sa prirodom od koje su dobijali hranu i lekove, a stručnjaci i danas smatraju da treba saditi biljke koje su autohtone i oduvek poznate u našem podneblju. Tako postoji verovanje da na krov kuće treba staviti čuvarkuću ili, pak, perunika, jer navodno štiti od groma.
Bagrem ne valja saditi bizu kuće, govore verovanja, a interesantna činjenica je i da se on nekada zvao nerod. Isto tako bagrem ne treba kalemiti.
Ako vidite da je neko drvo isečeno jer se osušilo ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, vreme je da, prema verovanjima, preuredite vaše dvorište i date prednost biljkama koje su poštovali naši preci. Naime, prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Često se navodi da je najlepši ukras za dvorište hrast lužnjak, jer je njegova krošnja lepo razgranata i pravi "debeo" hlad. Takođe, hrastu lužnjaku prija i blizina vode.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su njeni cvetovi lekoviti. Ovo drvo pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Takođe, lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana "mirko", a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima "rasti kao vrba". Za koru vrbe važi da je lekovita za prehladu.
Glog je žilav, a listopadni žbun može da bude beo, crn ili crven. Bobice gloga se beru kada sazru i od njih se prave džemovi, čaj, sok... Glog je idealan da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sadnje treba dodati kreč u sadnu rupu.
U proleće prvi cveta dren, a zrele plodove on daje u jesen. Njime se kite kuće za veliki srpski praznik, Đurđevdan, veruje se da je on simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti.
Jabuka je omiljeno voće, ali i važan detalj svake svadbe u Srbiji. Ovo voće se ne jede pre Petrovdana. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu, a sadnice koštaju 200 dinara.
Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
(Espreso/Novosti)