SRAMOTA
NAKON SMRTI MUŽA ODBIJALA DA RADI, PA IZGUBILA KUĆU: Majka iz PAKLA jednim potezom RAZBESNELA ĆERKU!
Izgubila je kuću i krivila je nas što smo je „napustili“.
- Majka me je izbacila kada sam imala 16 godina. Sada želi da živi sa mnom umesto da ide u dom za penzionere. Šta da radim - reči su devojke iz Amerike, čija je ispovest izazvala velike kontraverze, ponajviše zbog stava da roditeljima treba pomoći u starosti.
Kako je Čelzi Pana navela u objavi na forumu "Quora", nakon smrti oca, po odlasku u penziju, njena majka je počela da živi poput besposličara. Odbijala je da radi, nije plaćala hipoteku za kuću, izdržavao ju je stariji sin sa ženom, da bi kruna bezobrazluka usledila kada je rešila da dvema ćerkama, sinu i snaju naplaćuje kiriju od 1.000 dolara mesečno, iako je u tom kraju, cena rente bila više nego upola manja.
Nakon tog stava, deca, sem najmlađeg sina, odlučili su da se odsele od nje. Međutim, nakon nekog vremena, kada je izgubila kuću zbog neplaćanja hipoteke, ona se preselila kod najstarije ćerke. U jednom trenutku, kako je napisala Čelzi, želela je da se useli i kod nje, što je ona odbila. Upravo taj stav, nakon što se oglasila na društvenim mrežama, doveo je do velike polemike, gde su je, uglavnom starije osobe, smatrale za surovu i netolerantnu.
"Nakon što mi je tata umro, mama je htela da počne da nam svima naplaćuje kiriju da tamo živimo. Uglavnom, zato što je odbila da se zaposli i izgubila je kuću. Htela je da nam naplati po 1.000 dolara. To je bilo davne 1998/1999. Bilo nas je nas četvoro dece starijih od 18 godina. Tako da je očekivala 4000 dolara novca za kiriju. Svi smo samo ustali i iselili se. Izgubila je kuću i krivila je nas što smo je „napustili“.
Nekoliko godina kasnije, dogodile su se druge stvari koje su dokazale da joj nije stalo do mene. Predugo za opisati rečima.
Sada, ona ne može ni sama da se izdržava. U suštini živi od moje sestre. Zašto joj je dozvolila da živi sa njom, nikad neću saznati. Ako iz bilo kog razloga postane beskućnica, nikada joj neće biti dozvoljeno da živi u mojoj kući. Čak ni samo preko noći. Ona će to morati sama da shvati, kao i svi mi.
Zaista mi je muka od mišljenja koje ljudi imaju „porodica znači sve“. Da „ako nemaš porodicu, nemaš ništa“.
Ako ne želite da neko živi sa vama, recite to. Ako se slažete sa tim, to je na vama. Ali šta god da izaberete, nikada ne dozvolite da vas neko natera da se osećate loše zbog odluke koja vam odgovara.
Nakon toga, nju su napali zbog odbijanja da primi i pomogne mami, te je ponudila opširno objašanjenje situacije.
"Pošto toliko ljudi želi da iznese svoja nebitna mišljenja od dva dinara u situaciju o kojoj ništa ne znaju (i uvek su glasni i pogrešni), pretpostavljam da to „dugujem“ gomili nepoznatih ljudi za pojašnjenje. I za početak, VI ste ljudi za koje sam odgovorio na ovo pitanje. VI ste ljudi na koje se moj poslednji pasus odnosi. VI ste ljudi koji pokušavaju da krivicom navedu ljude da žive u toksičnim situacijama samo zato što je to njihova „mama“. I to je tužno.
Dakle, sada, kada kažem da nas je bilo četvoro starije od 18 godina, da, bili smo punoletni. Evo kako je prošlo. Imala sam 18. Tek što sam završila srednju školu. Da li ste očekivali da se iselim dok radim, idem na koledž i plaćam sve svoje račune? Zato što sam to radila. Godinama. Moja sestra je godinu dana starija od mene. Ista situacija. Ne, nismo platili „kiriju“. Moj tata je plačao hipoteku od 500 dolara. Moja mama nije radila ništa. Odbila je da se zaposli. Brinuli smo o sebi. Ne znam ni kada je poslednji put kuvala večeru. Ona nije bila "majka".
Imala je posao sve do moje poslednje godine srednje škole. Dakle, za sve stare veštice koje misle da je "jako teško" za ženu njenih godina da se zaposli, prestanite. To je nebitno. Dobila je otkaz jer je bila zavisna od interneta. Onda je odlučila da joj je vreme da ostane kod kuće nakon što je radila proteklih „20 godina“. Da ne spominjem da je moj mlađi maloletni brat (16) još uvek bio kod kuće. Onda mi je tata umro.
A, onda i ovo. Moj mlađi brat je u nekom trenutku prestao da ide u školu i mojoj mami nije bilo svejedno dok nije saznala da će dobiti novac za njega (verujem da je to bilo oko 600 dolara mesečno) od socijalnog osiguranja sve dok bio je išao u školi. Onda ga je gurala da ide u školu. Kada je zvanično „ispao“, pokušala je da ga izbaci iz kuće. Pretpostavljam da joj je u tom trenutku bio „beskoristan“.
Moj stariji brat se preselio sa svojom ženom da pomogne u plaćanju računa. Jer, opet, nije htela da nađe posao (da, i dalje je zavisna od interneta) i nije plaćala račune. Pokušali su da je održe na površini, ali zašto? Odbila je da pomogne sebi.
Dakle, to je nas četvoro preko 18. Ja (18), moja sestra (19) i moj brat (25) i njegova žena (23).
Sada dolazimo do kirije. Nakon što sve sami plaćamo, odnosno, sve osim 500 dolara hipoteke, mama odlučuje da nam naplati kiriju. Koliko je to razumno i koja cifra ? Možda po 100 dolara? Možda 200 dolara? Zapamtite, ovo je kasnih 90-ih. Ali pogodite koji broj je smislila? Da, kao što je ranije rečeno, 1000 dolara svako od nas. Što bi to činilo ogromnih 4000 dolara, jer je zapravo naplaćivala odvojeno mog brata i njegovu ženu. Dakle, ne samo da plaćaju sve njene račune, ona je od njih želela dodatnih 2000 dolara za to zadovoljstvo. I želeo je da ja i moja sestra platimo još 2000 dolara jer pretpostavljam da je izdržavanje činilo nju malo ljubomornom. Jedini razlog zašto nije naplatila i kiriju od mlađeg brata je taj što zakonski nije mogla.
Pa smo se svi preselili. Moj brat i njegova žena dobili su stan za manje od 500 dolara mesečno. Nema više plaćanja svih maminih računa , a kirija je manja za 1.500 od mamine. Ja, moja sestra i mlađi brat (da, došao je sa nama) iznajmili smo stan iza ugla za 600 dolara mesečno. Ali da, ona još uvek ne razume zašto smo otišli. Tako je, naravno, izgubila svoju kuću. I ne, još uvek nije radila dok nije došlo vreme da sama plaća stan. Za šta je na kraju plaćala 900 dolara mesečno. Glupost.
Sada smo ovde gde smo, u sadašnjosti. Ne razgovaram sa svojom mamom. Bilo je perioda kada sam i jesam, ali samo na porodičnim svečanostima, na koje više ne dolazim. Moj brat ode i dođe kući uznemiren skoro svaki put zbog bilo kakvog skandala koji je moja mama tog dana napravila.
Jedva čekam da svi ovi starci sa imenima poput Beverli ili Džejn ili Margret kažu ljudima da „oproste i zaborave“ kao da je ovo s***e normalan deo života", napisala je ona na kraju svoje objave.
(Espreso/Blic)