SVETSKO PRVENSTVO 1986: Mitski golovi NEPONOVLJIVOG Maradone, BOŽJA RUKA i magija digli Argentinu na KROV SVETA!

Nastavljamo našu rubriku Mundijalska groznica. Na red je stiglo, možemo reći, jedno od najčuvenijih svetskih prvenstava, u Meksiku 1986. godine, za koju možemo upotrebiti samo jednu reč koja dovoljno oslikava dešavanja u ovoj zemlji, a to je MARADONA.

Dijego je tada i definitivno dokazao svima da je u tom trenutku najbolji fudbaler na svetu, a i dan danas, pa i verovatno zauvek će svi u superlativima pričati o Bogu fudbala, koji je u Meksiku ostavio neizbrisiv trag. Naravno, kada to kažemo pre svega se misli na "Božju ruku", koji je najkontroverzniji momenat i najpoznatiji sa svih dosadašnjih Mundijala. Ali krenimo redom...

PROBLEMI U ORGANIZACIJI

Maleri su pratili 13. Mundijal od prvog dana. Odlukom FIFA, organizacija završnog turnira Svetskog kupa 1986. pripala je Kolumbiji. Mađutim, nakon samo godinu dana zvaničnici ove zemlje priznali su da ekonomska kriza ne dozvoljava da se elita ponovo okupi na južnoameričkom kontinentu.

FIFA je brzo reagovala i Mundijal preselila u Meksiko, sa obrazloženjem da je najspremniji da u kratkom periodu sve poslove uspešno obavi i organizuje takmičenje. Ali, zatim se isprečila i priroda. Snažan zemljotres 1985. potresao je i razrušio Meksiko. Na sreću fudbalskog sveta, stadioni su ostali netaknuti i spremni da ugoste najbolje reprezentacije planete.

PROMENJEM SISTEM TAKMIČENJA

Sistem takmičenja je promenjen. Timovi su podeljeni u šest grupa. Takmičenje su nastavljali po dve prvoplasirane ekipe i četiri trećeplasirane reprezentacije sa najboljim skorom. Drugi krug igrao se od osmine finala po “nokaut sistemu”.

Takmičenje po grupama donelo je malo iznenađenja. Najveće je svakako bio plasman Maroka na prvo mesto 6. grupe, ispred Engleza i Poljaka koji nisu uspeli da zatresu mrežu Afrikanaca. Iznenađenje su predstavljale igre Danaca, a posebno njihova pobeda protiv Nemaca i plasman u drugi krug takmičenja sa maksimalnim učinkom. Sistem takmičenja dozvoljavao je, ipak, grešku favoritima, pa su u osminu finala stigle sve očekivane selekcije.

Francuska je snagu dokazala protiv Italije. Evropski šampion vođen genijalnim Mišelom Platinijem bio je ubedljivo bolji od svetskog prvaka i lako se domogao četvrtfinala, a najuzbudljivije je bilo u meču Sovjetskog Saveza i Belgije. Rezultat je dva puta poravnavan, da bi tek u produžetku Belgijanci obezbedili pobedu rezultatom 4-3.

NOKAUT FAZA I TA "BOŽIJA RUKA"

Četvrtfinale je donelo četiri velike utakmice. Francuzi su tek boljim izvođenjem jedanaesteraca otreznili Brazilce od šampionskih snova, Nemci su se 120 minuta mučili sa upornim domaćinima da bi tek na penal-ruletu sačuvali oreol vicešampiona. Belgijanci su takođe sa Špancima vojevali i produžetke, da bi tek jedan neiskorišten jedanaesterac Španaca okončao meč.

Momenat kada Maradona “božijom rukom” postiže gol i odvodi “Gaučose” ka polufinalu… U poslednjem, četvrtom meču, Maradona je nadigrao i sam pobedio Engleze. Postigao je dva gola, oba za antologijske arhive, ali ako je jedan potvrdio sve umeće mladog asa, predriblao je pet igrača i golmana – drugi je istakao njegovu “tamnu stranu”, jer ga je postigao rukom i nikada nije priznao nekorektan potez.

U polufinalu ponovo su se, kao četiri godine ranije, sastali Nemci i Francuzi. “Trikolori” ovog puta nisu bili dostojan rival dvostrukim šampionima sveta. Vidno iscrpljeni teškim mečom sa Brazilom, lako su poklekli 0:2. Identičnim rezultatom i Argentina se plasirala u finale,a oba gola postigao je Maradona.

FINALE I VELIKO SLAVLJE ARGENTINACA

U finalu, Argentina je odbranila čast Južnoamerikanaca. Predvođeni nezadrživim Maradonom, koji je i na finalnom meču pokazao zašto je najskuplji igrač planete, Argentinci su pobedili sa 3-2. Prema svemu viđenom, bio je to zaslužen i potpuno pravedan trijumf Argentine. Imala je sjajan tim i jednog vanserijskog asa, Maradonu.

Ostala je jedino dilema šta bi se dogodilo da je sudija Ali Ben Kaser iz Tunisa video ono što je video ceo svet, momenat kada Maradona rukom postiže gol i odvodi “Gaučose” ka polufinalu…

JUGOSLAVILA NIJE PROŠLA KVALIFIKACIJE

Reprezentacija Jugoslavije startovala je u kvalifikacijama za Mundijal u Meksiku pod teretom debakla doživljenog na završnici Evropskog prvenstva u Francuskoj 1984. godine.

Novi selektor Miloš Milutinović nasledio je Todora Veselinovića i ubacio u državni tim dosta novih, takozvanih “dokazanih klupskih igrača”, koji, međutim, nikako nisu profunkcionisali kao celina.

(Espreso)