EVRI ILI DINARI: U kojim valutama je danas najbolje ŠTEDETI, šta je NAJISPLATLJIVIJE?

Svetsku nedelju štednje Srbija je dočekala sa ulozima od 13,5 milijardi evra. U poslednjih 10 godina porasla je i dinarska štednja - u domaćoj valuti na gotovo 90 milijardi dinara. Narodna banka Srbije saopštava da je dinarska štednja u poslednjih 10 godina u Srbiji povoljnija od štednje u evrima i da se za razliku od one u stranoj valuti ne oporezuje.

Kada je novčanik u pitanju, makar i od najboljeg prijatelja, poslednje što ćete saznati je njegovo stanje na računu. Ipak statistika otkriva - ove godine na štednju je položeno novih 526 miliona evra. U štednim bilansima i jedna novina. Pored dinara i evra, na računima je sada i 750 miliona dolara i 557 miliona švajcarskih franaka.

"Sada imamo i onaj momenat koji se preklapa, odnosno štednja je postojala, ali kamata je bila jako niska na štednju. I većina ljudi je investirala i investiciono kupovala nepokretnosti. Sada se trend zbog restriktivne monetarne politike okrenuo i stimuliše se štednja u svim oblicima, od gasa, energetike pa do one u bankama", kaže Nino Stameski.

Stimulativna je kamata u bankama, kaže Stameski i navodi da će se jedan deo tih investicija preusmeriti u štednju u narednih godinu, godinu i po dana.

Mesečni iznos srpskog štediše ove godine je 5.516 dinara. Neračunajući inflaciju, nešto je manji u odnosu na prethodnu godinu. Rezultati bi, kažu u međunarodnoj agenciji koja je sporvela istraživanje, bili bolji da nije inflacije.

"U Srbiji raste svest o važnosti štednje. Međutim inflacija koja se pojavila ne samo u Srbiji već svuda je uticala da se smanji štednja pa je i procenat onih koji smatraju da je situacija za štednju nepovoljnija. Povećan je i procenat štednje u kućnim sefovima na čak 32 procenta za kako kažu ne daj bože ali povećana je i štednja za na primer odlazak na godišnji odmor", kaže Ansgar Loner, direktor agencije IMAS.

"Prema podacima NBS neka prosečna kamata nominalna na dinarsku štednju na period 12 mesecio iznosi 3,41 odsto dok je na oročenu deviznu štednju ona 1,6 odsto i ono što možemo da vidimo u odnosu na prethodnu godinu je da su kamatne stope udvostručene. Imaju tendenciju daljeg rasta što zbog povećanja referentne kamatne stope i pooštravanja mera Narodne banke", kaže Nino Stameski.

Klijenti u Srbiji su svesni važnosti štednje, ali su otvoreni i za rizičnija ulaganja radi većeg prinosa. Čak četiri od pet građana smatra da treba potražiti alternativu štednji.

(Espreso / RTS)