SVAKA PRAVOSLAVNA KUĆA MORA IMATI OVIH 10 STVARI: 3 sigurno imate, a OSTALE?

Tokom poslednjih 25 godina, nakon pada socijalističkog državnog uređenja koje nije blagonaklono gledalo na ispoljavanje religioznih ubeđenja, srpski narod je ponovo otkrio pravoslavno hrišćanstvo.

Nažalost, prekid tradicije je doveo do toga da većina ljudi hoće da bude pravoslavna, i forsira to svim silama, ali ne zna kako pa često postaje “turbopravoslavna” i zadovoljava se spoljnim manifestacijama svoje “vere” (koje je zapravo najčešće sujeverje i praznoverje). Jedna od stvari koje bi mnogi voleli da znaju, jeste kako treba da izgleda pravoslavni dom, šta u njemu sve treba da bude. Ako ste među tim ljudima, evo kratkog teksta koji će vam u tome pomoći.

Ikona

Obavezni predmet. Uvek se stavlja na istočni zid trpezarije ili dnevne sobe. Osnovna je ikona krsne slave, ali se preporučuje i ikona Isusa Hrista ili Bogorodice; zapravo, bez ikone Isusa Hrista sve deluje pogrešno jer ipak je on Bog u hrišćanstvu i svetiteljima ne bi trebalo pridavati božanske atribute niti ih obožavati. Na tom zidu ne može biti nikakvih drugih slika, goblena i slično.

Nemojte ikone kupovati po vašarima i pijacama, već samo iz crkvi ili iz crkvenih, manastirskih radionica. Morate je osveštati u nekom hramu pre nego što je postavite na njeno mesto.

Kandilo

Postavlja se ispred ikone, i premda može da gori neprestano, obično se pali o prazniku i nedeljom. U njemu je čisto suncokretovo ulje na čiju se površinu stavlja posebni žižak. Plamen u kandilu simbolizuje svetlost Hristovog učenja i svetlost života svetitelja pred čijom ikonom gori. Kažu da stvara neponovljivu duhovnu atmosferu u domu, koja se posebno urezuje u dušu deteta.

Čirak i sveća

Stoje na počasnom mestu u kući, ako je moguće na stočiću ispod ikone i kandila, i nezaobilazni su pri svakom kućnom obredu i molitvi. Simbolizuju isto što i plamen u kandilu. Slavska sveća se gasi vinom, a obično duvanjem ili vlažnim palcem i kažiprstom. Crkva uči da se sveća u čiraku pali tako što se čovek prvo prekrsti, zatim pomene Boga i krsnu slavu, poljubi sveću i zatim je upali, po mogućstvu šibicom.

Prosfora

Stoje na počasnom mestu u kući, ako je moguće na stočiću ispod ikone i kandila, i nezaobilazni su pri svakom kućnom obredu i molitvi. Simbolizuju isto što i plamen u kandilu. Slavska sveća se gasi vinom, a obično duvanjem ili vlažnim palcem i kažiprstom. Crkva uči da se sveća u čiraku pali tako što se čovek prvo prekrsti, zatim pomene Boga i krsnu slavu, poljubi sveću i zatim je upali, po mogućstvu šibicom.

Bosiljak

Jedna od najaromatičnijih biljaka za koju se od davnina zna da je odličan i potpuno prirodni antiseptik, a u Crkvi simboliše blagodat Svetog Duha. Nabere se i složi u kitu, uveže u struku, osuši, i tako se drži. Sveštenik se njime koristi za osvećivanje vode (čime nastaje sveta vodica) pred slavu.

Kadionica, žar i tamjan

Kadionica se takođe drži na počasnom mestu, a može da bude od zemlje ili metala, raznih oblika koji na različite načine simbolišu hrišćansku poruku ali su uvek sa njom u skladu. U nju se stavlja žar od drveta, u današnje vreme i praktični briket, koji se pali šibicom, nakon čega se na žar ili briket stavlja tamjan koji širi prijatan miris. Crkva tvrdi da “kadionica i žar simbolizuju našu žarku ljubav prema veri i toplotu naše hrišćanske duše“, dok “miris tamjana simbolizuje blagot Svetog Duha“. Upotrebljava se prilikom svake molitve, a kade se prvo stariji pa mlađi i to tako što se drži u desnoj ruci i njome se pravi znak krsta.

Biblija

Hrišćanski dom ne može da se zamisli bez ove knjige. Nažalost, kod nas može jer se mi više brinemo o tome šta se na koje crveno slovo sme a šta ne sme raditi, nego što znamo suštinu vere kojoj pripadamo, odnosno, suštine njene poruke. Lakše je otaljati svoju “dužnost” tako što ćemo se prekrstiti kad sedeći u gradskom prevozu prođemo pored crkve, nego ljubiti bližnjeg svog kao sebe samoga, ili staroj prosjakinji udeliti barem sto dinara, ili preskočiti puža na ulici jer je i on živo biće.

Hrišćanski dom ne može da se zamisli bez ove knjige. Nažalost, kod nas može jer se mi više brinemo o tome šta se na koje crveno slovo sme a šta ne sme raditi, nego što znamo suštinu vere kojoj pripadamo, odnosno, suštine njene poruke. Lakše je otaljati svoju “dužnost” tako što ćemo se prekrstiti kad sedeći u gradskom prevozu prođemo pored crkve, nego ljubiti bližnjeg svog kao sebe samoga, ili staroj prosjakinji udeliti barem sto dinara, ili preskočiti puža na ulici jer je i on živo biće.

Molitvenik

U pitanju je džepna knjižica u kojoj su sabrane razne molitve za razne prilike i potrebe. Stoji pred ikonom i iz nje se čitaju zajedničke molitve u porodici. U njima ćete obično naći “Oče naš”, “Bogorodice Djevo”, “Presveta Trojice”, “Simbol vere” i “Care nebesni”, kao i mnoge druge.

Osvećenje doma

Naravno, Crkva kaže da sveštenik mora da vam osvešta dom. Pre nego što ga pozovete već sve ovo gore navedeno morate da spremite, mada je verovatno najbolje da se sa njim o svemu dogovorite. Osvećenje se obično vrši pre podne, i uglavnom u mrsne dane, mada može i tokom posta. Naravno, ne morate ništa od ovoga uradite. Ovo je sekularna država.

(Espreso)