BIVŠI PREMIJER PAKISTANA
KO JE IMRAN KAN KOJI JE UPUCAN DANAS? Nije se ustučavao da uputi OŠTRE REČI Americi, a Rusija mu DOŠLA GLAVE!
Imran Kan je rođen 5. oktobra 1952. u Lahoru u Pakistanu, a proslavio se kao igrač kriketa, nakon čega je postao političar, a onda i premijer
Bivši pakistanski premijer Imran Kan, koji je u četvrtak upucan u nogu tokom mitinga, za šta njegove pristalice kažu da je bio pokušaj atentata, odnesen je sa mesta dešavanja u bolnicu, a njegovo stanje još nije poznato.
Muškarac osumnjičen da je pucao na Kana je ubijen, potvrdili su savetnici bivšeg premijera.
Ko je Imran Kan?
Imran Kan je rođen 5. oktobra 1952. u Lahoru u Pakistanu, a proslavio se kao igrač kriketa, nakon čega je postao političar, a onda i premijer.
Poznati filantrop bio je šef vlade Pakistana od 2018. do 2022, a pre toga je postao nacionalni heroj vodeći reprezentaciju Pakistana do pobede na Svetskom prvenstvu u kriketu 1992.
Nakon što se povukao iz kriketa, Kan je postao otvoreni kritičar lošeg upravljanja i korupcije vlade u Pakistanu. Osnovao je sopstvenu političku partiju Pakistan Tehreek-e-Insaf (Pokret za pravdu Pakistana; PTI) 1996. godine.
Kao premijer suočio se sa rastućom krizom platnog bilansa. Iako je privreda doživljavala rast, uvoz i obaveze zaduživanja od pre njegovog mandata naglo su porasli, posebno zbog inicijative Kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora (CPEC). Samo nekoliko nedelja nakon što je došao na vlast kriza se pogoršala kada su Sjedinjene Države uskratile 300 miliona dolara obećane vojne pomoći, rekavši da Pakistan nije učinio dovoljno da zaustavi terorizam.
Kan je prvo pokušao da traži stranu pomoć od „prijateljskih zemalja“; pošto desetak prethodnih paketa Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nije uspelo da reši makroekonomske probleme Pakistana, njegovo izbegavanje pomoći MMF-a odrazilo je zamor javnosti od MMF-a. Međutim, nakon što nije uspeo da obezbedi stranu pomoć pod povoljnim uslovima od drugih zemalja, Pakistan je podneo zahtev za hitno kreditiranje od MMF-a i nastavio je da traži stranu pomoć iz drugih izvora, da bi kasnije dobio obećanja o investicijama iz Kine, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Osim toga, nadgledao je nekoliko značajnih dešavanja u spoljnim odnosima Pakistana. Zemlja je uspešno dovela talibane u pregovore sa SAD, poboljšavajući odnose sa Vašingtonom i sa susednim Avganistanom. U februaru 2019. godine, u demonstraciji sile protiv militanata u Kašmiru, koji su izveli samoubilački napad ubivši 40 indijskih pripadnika obezbeđenja, Indija je pokrenula vazdušni napad na Pakistan prvi put posle pet decenija, što je izazvalo strah od novog sukoba između dve zemlje.
Pakistan je je uspeo da izbegne eskalaciju. Kada je Indija ponovo ušla u vazdušni prostor Pakistana, Pakistan je oborio dva borbena aviona i zarobio pilota, ali je ubrzo potom vratio pilota u Indiju. Nakon incidenta, Kan je sproveo razbijanje militanata, hapšenje, zatvaranje velikog broja verskih škola i obećanje da će ažurirati postoječe zakone kako bi odražavali međunarodne standarde.
Pandemija kovida 19, koja je počela početkom 2020. godine, pogoršala je ekonomske probleme u zemlji. U odnosu na svoje kritičare, Kan je sporo odobravao zaključavanje. Nasuprot tome, pokrajinska vlada u Sindu, koju kontroliše opoziciona stranka, brzo je uvela strogu blokadu u martu.
Uklanjanje sa funkcije
Tokom celog mandata Kan je nastavio da se suočava sa protivljenjem zbog svog bliskog odnosa sa vojnim establišmentom, njegovog obračuna sa militantima i krhkog stanja ekonomije. Krajem 2020. godine glavne opozicione stranke formirale su koaliciju, Narodni demokratski pokret (PDM), sa navedenim ciljem povećanja nezavisnosti civilne vlasti od vojnog establišmenta.
Protesti i skupovi koje je organizovala PDM optužili su Kana da je marioneta vojske i pozvali ga da se povuče. U martu 2021. ove stranke su bojkotovale glasanje o poverenju koje je pokrenula Kanova vlada, koje je on tesno preživeo uz podršku svojih koalicionih partnera. Kasnije te godine Kan se posvađao sa vojnim establišmentom nakon neuspelog pokušaja da utiče na njene najviše položaje.
Kako su frustracije rasle zbog održive inflacije, opozicija je u martu 2022. godine odlučila da održi sopstveno glasanje o poverenju, a ključni saveznici PTI su se povukli iz vladajuće koalicije. Glasanje je održano, a Kan je 10. aprila postao prvi premijer u istoriji Pakistana kome je izglasano nepoverenje.
Ekonomija se samo pogoršala pod novom vladom, postavljajući teren za povratak PTI mesecima nakon što je Kan zbačen. U iznenadnoj pobedi, PTI je osvojio 15 od 20 mesta na parlamentarnim izborima u julu 2022. u provinciji Pendžab, najvećoj pakistanskoj provinciji i tradicionalnom uporištu Pakistanske muslimanske lige (PML).
Ali dok je Kan pokušavao da iskoristi svoj zamah na skupovima širom zemlje, u avgustu se našao na udaru kritike jer je u govoru pretio da će tužiti policajce i sudiju u Islamabadu. Nakon toga se suočio sa tužbom, što je bila prva tužba u talasu pravnih problema te godine. U oktobru mu je privremeno zabranjeno da obavlja javnu funkciju nakon što je izborna komisija navela da je kriv za koruptivne radnje.
Oštre reči za Ameriku
U junu je Kan rekao je da su SAD pretile njegovoj vladi „posledicama“ ukoliko on ne bude smenjen sa vlasti, nakon čega je on u aprilu izgubio na glasanju o poverenju.
- U proteklih 40 godina naše rukovodstvo se u osnovi povinovalo svemu što su SAD zahtevale od nas - rekao je Kan za Sundej tajms.
Bivši premijer optužio je Vašington za „imperijalnu aroganciju“ i mešanje u unutrašnje poslove svoje zemlje.
Kan je rekao da mu je njegov ambasador u Vašingtonu u aprilu poslao diplomatsku depešu o sastanku sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za pitanja Južne i Centralne Azije Donaldom Luom.
Prema Kanovim rečima, Lu je diplomati rekao da će Pakistan trpeti „posledice“ ukoliko premijer ne bude smenjen sa funkcije. Lu ga je uverio da će „sve biti oprošteno“ ako bude svrgnut, tvrdi Kan.
Kan je rekao i da je njegova kritika rata u Avganistanu jedna od stvari koje su izazvale gnev Vašingtona.
- Amerikanci nikada nisu razumeli kulturu zemlje ili ljude sa kojima su imali posla - tvrdio je on.
Bivša zvezda kriketa, Kan, došao je na vlast u avgustu 2018, kada je njegova partija Tehrek-e-Insaf (Pakistanski pokret za pravdu, PTI) pobedila na izborima. Četiri godine kasnije parlament ga je razrešio zbog optužbi za loše rukovođenje.
SAD su odbacile Kanove ponovljene tvrdnje da je njegov pad orkestrirao Vašington.
- Dozvolite mi da kažem veoma otvoreno da nema apsolutno nikakve istine u ovim navodima - rekla je u aprilu zamenica portparola Stejt departmenta Džalina Porter.
Rusija kao kamen spoticanja
Ovo je samo još jedna u nizu priča o tome kako pakistanski civilni vladari mogu da izgube vlast ako se ne postave adekvatno prema Rusiji, to jest onako kako Amerika smatra da treba.
- Mi nismo nacija koja treba da se koristi kao maramica. Ne želimo jednostrani odnos ni sa kim. Ambasadori Evropske unije dali su izjavu protivnu protokolu, tražeći od Pakistana da osudi Rusiju, a da li su to mogli da kažu Indiji? Imaju li hrabrosti? - rekao je bivši premijer tokom obraćanja naciji 8. aprila.
Ovog puta Imran Kan je morao da prihvati činjenicu da je izgubio podršku obe političke klase - široke lepeze opozicionih partija i disidenta iz sopstvene koalicije, kao i establišmenta - vojske, sudstva, civilne birokratije, ulema (muslimanskog sveštenstva), poslovnih krugova i zemljoposednika.
Uklanjanje Imrana Kana sa funkcije u suštini proizilazi iz različitih sve većih domaćih izazova i nesposobnosti vlade da se njima pozabavi. Na kraju, Kanova poseta Moskvi i neodobravanje te posete koje su javno izrazile SAD samo su poslužile kao izgovor za odluku establišmenta da se reši premijera.
Zajednička opozicija je odmah posle opštih izbora 2018. zapretila Imranu Kanu zahtevom za izglasavanje nepoverenja, ali je konačno pokazala spremnost da preduzme odlučne korake nakon što je dobila jasne signale od vojske.
Dok je premijer bio fokusiran na ispitivanje SAD i pozivanje na antiamerička osećanja, ljudi u uniformama odlučili su da ponovo izbalansiraju strateške prioritete Pakistana na račun razvoja odnosa sa Rusijom.
Načelnik generalštaba general Kamar Džaved Bajva izjavio je da se ruska vojna operacija u Ukrajini mora „odmah zaustaviti” i da Pakistan ima „duge i odlične strateške odnose sa SAD”. Vojska nikada nije skrivala da želi da popravi svoje veze sa SAD i zato je spremna da bude kritički nastrojena prema ruskim akcijama.
(Espreso/24sedam)