mAGLA NIJE BEZOPASNA
U BEOGRADU SE UJUTRU NE VIDI PRST PRED OKOM, NIJE SAMO MAGLA: Meteorolog Todorović otkriva kakvu OPASNOST UDIŠEMO
Zbog uznemirenosti među građanima odlučili smo da pitamo meteorologa Nedeljka Todorovića koliko ova magla može da potraje i da li je opasna
Beograd je poslednjih nekoliko dana ujutru "okovan" maglom, pored toga što izgleda sablasno mnogi stanovnici se brinu za svoje zdravlje.
Iako bi bilo idealno da ostanete kod kuće, što važi i za decu, svi znamo da se ne može izbeći posao, škola i vrtić. Zbog svega navedenog se javlja panika kod ljudi jer je većina primetila određene posledice nakon boravka na ovako zagađenom vazduhu. To su uglavnom kašalj, otežano disanje i suvoću grla.
Zbog uznemirenosti među građanima odlučili smo da pitamo meteorologa Nedeljka Todorovića koliko ova magla može da potraje i da li je opasna.
Prava magla, zimi čak može danima da traje. Dugotrajno izlaganje i to godinama može da prouzrokuje mnoge bolesti. Uobičajena je od oktobra do marta u oblastima sa visokim atmosferskim pritiskom", kazao je naš sagovornik.
Kako nam je objasnio, magla se zadržava u nekim delovima grada i tokom čitavog dana i intenzivna je jer se radi o magli koja je u kombinaciji sa česticama zagađenja, u prevodu, smog. Meteorolog nam je otkrio i kada nas čeka prvi sneg.
"Magla ne ukazuje na sneg, već suprotno, na suvo vreme. Neizvesno je kad će prvi sneg, statistički srednji datum prvog snega je 23. novembar, a prvog snežnog pokrivača, konkretno za Beograd, tek 3. decembra.
Inače, društvenim mrežama kruže snimci iz raznih delova grada, a ako je suditi po slikama, svuda je situacija potpuno identična. Ujutru je najgore jer se od magle i zagađenja ne vidi prst pred okom. U pojedinim delovima grada su primećene i izvesne padavine nalik susnežici, ali meteorolog nam je rekao da suznežica sigurno nije i da se najverovatnije radi o zagađenim česticama.
Podsetimo, klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je da magla i zagađenje idu zajedno jer postoji u atmosferi najniži sloj vazduha čija je visina u proseku oko jedan kilometar.
- U određenim meteorološkim uslovima on može da se spusti, da bude tanji. Kada se taj sloj stanji poraste i koncentracija zagađenja. I kada se pomešaju magla i zagađenje napravi se smog. Smog je sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, je snežno bela. U gradovima ne možemo u principu da vidimo pravu maglu, već kombinaciju magle i zagađenja. Mi, nažalost, živimo u smogu kad smo u gradu, a ne u magli - naglašava Đurđević.
Đurđević navodi da je glavni faktor za zadržavanje magle slab vetar.
- Pojačavanje temperaturne inverzije budu potpomognute time da je vetar slab. Kada imamo pristojnu temperaturnu inverziju postoje pogodni uslovi da se taj niži sloj atmosfere stanji i da dođe do porasta koncentracija zagađujućih materija i pojave magle - napominje Đurđević za RTS.
U magli, ističe, ne može da pada kiša, ili su to neke kiše slabog intenzitea.
- Kada imamo pravu kišu, ona ispira zagađenja iz vazduha, a najbolji čistač u Beogradu je košava. Taj jak vetar omogućava da se prizemni vazduh meša sa vazduhom na visini koji je čist i tako se smanjuje koncentracija zagađenja u prizemlju - kaže klimatolog.
Zagađenje je, naglašava, vidljivije zbog magle.
- Prepoznavanje zagađenja u magli je njena boja. Što je čudnije boje, žućkastija, zelenkastija, sivkastija ima više zagađenja u magli - ukazuje Đurđević.
Dodaje da ne bi trebalo da očekujemo neke značajnije promene sa temperaturnim inverzijama. To je fenomen koji će ostati manje-više u nekim okvirima koji danas imamo.
(Espreso/ Dijana S.)