ŠTA ĆE SE STAVITI NA TERET LICIMA KOJA SU SNIMALA PREMINULOG MLADENA? Advokat za Espreso o SAJBER NASILJU I KAZNAMA

Sa razvojem novih tehnologija, negativne društvene pojave sve više se prelivaju u digitalnu sferu i na internet. Srbija i region Balkana u tome uopšte ne zaostaju za trendom koji vlada u svetu.

Tragična smrt Mladena Dulića (22) kao da je trgnula malo narod s obzirom da je u poslednje vreme, naročito od pojave Tik-Toka, postalo "normalno" da mnogi, ni krivi, ni dužni, postanu predmet sprdnje na internetu.

Na društvenim mrežama postavljen je snimak na kom se vidi kako ga dvojica radnika benzinske pumpe ismevaju Mladena prilikom razgovora za posao, iz policije je saopšteno da su vinovnici kobnog događaja uhapšeni. V. T. i D. K. odgovaraće ne zbog postavljanja sramnog snimka na društvene mreže, već zbog njegovog neovlašćenog snimanja.

Tragičan događaj iz Laktaša mnoge je podsetio na događaj od pre godinu dana. Naime, slučaj jutjuberke Kristine Kike Đukić (21) koja je, kako su mnogi tvrdili, digla ruku na sebe zbog maltretiranja kojem je bila izložena preko interneta. Ona je čak javno govorila o „bulingu”, kao vidu nasilja na društvenim mrežama.

Advokatica Tijana Vladisavljević iz Advokatske kancelarije Vladisavljević kaže za portal Espreso da su najčešće žrtve digitalnog nasilja mlađe osobe ili deca.

"Praksa u Srbiji i regionu pokazuje da su na meti digitalnog nasilja najčešće žene, ali žrtve digitalnog nasilja mogu biti i muškarci. Što se tiče starosti žrtava, češće se radi o osobama mlađe životne dobi ili deci, ali svakako tu je znatan broj i odraslih koji su postaju žrtve maltretiranja na internetu, žrtve proganjanja ili ugrožavanja sigurnosti. Maloletnici su tu posebno izloženi, obzirom da puno vremena provode na internetu i na društvenim mrežama, a da često nisu ni svesni koje oposnasti tu postoje niti kako da se od istih zaštite", objašnjava naša sagovornica.

Digitalno nasilje ima puno svojih pojavnih oblika, neki od njih jesu sankcioni zakonom i propisani kao krivično delo, dok mnogi oblici nisu.

"U konkretnom slučaju koji se tiče mladića iz Republike Srpske koji je izvršio samoubistvo, nakon što je postao žrtva ponižavanja na internetu, za sada nam još nije poznato za koje krivično delo će nadležni tužilac teretiti počinice. Iako se u medijima najčešće spominje da se ovde radi o podstrekavanju na samoubistvo, preciznije o krivičnom delu “Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu”, za sada prema onom što je poznato teško je doneti takav zaključak", pojašnjava advokatica i dodaje:

"Često se može čuti da digitalno nasilje predstavlja slepu tačku krivičnog prava i da ga ono ne prepoznaje na pravi način, što bi moglo biti donekle slučaj u navedenom primeru. U svakom slučaju može se zaključiti da su navedenom primeru prisutni elementi krivičnih dela “neovlašćenog objavljivanja snimaka” (eventualno i neovlašćenog snimanja)", kaže ona.

Kazne

- KZ Srbje u članu 119 predviđa: “Ko surovo ili nečovečno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvrši ili pokuša samoubistvo koje se može pripisati nehatu učinioca, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”

- Kod neovlašćenog objavljivanja snimaka kojima se zadire u lični život, u KZ Srbije propisana je kazna i do dve godine zatvora.

Kako kaže naša sagovornica, dokazivanje je u pojedinim slučajevima otežano, a problem predstavlja i ući u trag nasilnicima na internetu.

"Internet i društvene mreže su omogućile da se pojedini oblici nasilja čine anonimno, sa velike udaljenosti, iz drugih gradova a neretko iz drugih država. To znatno usložnjava borbu protiv ovakvog vida nasilja. Ako se takvo delo i može kvalifikovati kao krivično delo, dokazivanje istog često biva otežano, a nasilnici neretko izbegnu bilo kakvu kaznu, ili se ne mogu ni pronaći npr. kada se skrivaju iza lažnih profila, kada menjaju IP adrese, ili koriste druge metode skrivanja identiteta itd.", pojašnjava sagovornica.

Država Srbija već niz godina posvećuje posebnu pažnju razvoju u organizovanju posebnih organa koji se bave problematikom krivičnih dela učinjenih putem visokih tehnologija, i pronalažnju počinilaca istih.

"U tom cilju je osnovano Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a u okviru MUP-a postoji Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, koje predstavlja posebnu jedinicu policije, a koje ima tehničke kapacitete i obučenost, da pronađe počinioce krivičnih dela na internetu i u tom cilju prikupi adekvatne dokaze. Na taj način počinioci budu lakše privedeni pravdi - i brže dočekaju adekvatnu kaznu, koja kod težih oblika krivičnih dela počinjenih na internetu često može biti i zatvorska", kaže Tijana Vladisavljević.

Osim digitalnog nasilja na internetu se vrše često i krivična dela računarske prevare, zloupotrebe platnih kartica, prikazivanja dečije pornografije itd. Kada uočite slučajeve digitalnog nasilja, preporuka advokata je da iste odmah prijavite najbližoj stanici policije.

Da li je kažnjivo objavljivanje snimka ili fotografije bilo kog lica koje nam nije dalo dozvolu za tako nešto?

Krivični zakonik Republike Srbije jasno reguliše ovo pitanje u članu 145 kojim propisuje krivično delo: “Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka”, koji citiramo u nastavku:

(1) Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.”

"Dakle nesumnjivo je jasno da shodno Zakonu, bez dozvole lica na koje se snimak odnosi, nije dozvoljeno isti objavljivati, pod uslovom ako bi se time osetno zadrlo u lični život tog lica, što će se u svakom konkretnom slučaju procenjivati. Prema Zakonu, dozvoljeno je objaviti snimak drugog lica bez njegove posebne dozvole, npr. ako bi ono na snimku predstavljalo samo deo pejzaža, panorame, naseljenog mesta ili bi se snimak odnosio na mnoštvo likova/glasova npr. ulične prolaznike, koncertnu publiku itd.", pojasnila je advokatica.

Na koji način se utvrđuje da je došlo do digitalnog nasilja, odnosno koji vid ponašanja potencijalnog nasilnika se označava kao krivično delo?

"Neku ljudsku radnju, obično nije lako kvalifikovati kao digitalno nasilje, jer Krivični zakonik Srbije je šturo regulisao ovu oblast. Iako krivični zakonik predviđa posebnu grupu krivičnih dela koja su isključivo vezana za računare i visoke tehnologije, u toj grupi se ne pominje reč nasilje. Sa druge strane brojna krivična dela se mogu učiniti preko interneta, pa ih možemo okarakterisati kao digitalno nasilje. Tu bismo svakako ubrojili, krivično delo „ugorožavanje sigurnosti“ koje se učini putem interneta i na društvenim mrežama, a koje kod osobe prema kojoj je usmerneo izaziva stvarni osećaj straha", zaključila je naša sagovornica.

Osim gore pomenutih vidova ponašanja - neovlašćenog objavljivanja snimaka i ugorožavanja sigurnosti putem pretnji, prema Krivičnom zakoniku kao krivično delo je propisano i „Proganjanje“, „Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti”,i diskriminacije, koje se sve mogu učiniti i putem internetu, krivično delo je i “Izazivanje panike i nereda” u javnosti, što se takođe može učiniti putem interneta.

Prijavite nasilje!

Krivična dela na internetu obično prvi konstatuju korisnici, koji isto i prijave nadležnom tužilaštvu ili lokalnoj stanici policije. Nakon toga nadležni organi u utvrđuju okolnosti pojednačnog slučaja, te utvrđuju da li postoji osnov za vođenje krivičnog postupka. Na kraju sud dosnosi presudu, i eventualno osuđuje počinioca ili ga oslobađa.

(Espreso/Dijana Spasov)