JELENA JE ODBILA LEČENJE RAKA DA BI RODILA SINA: Nikola danas ima 10 godina i ovako živi bez majke

Podvig Jelene Trikić iz Drvara, iznad je svakog vremena i prepričava se već deceniju. Pre 10 godina imala je 32. Uprkos teškom obliku tumora na mozgu, sa kojim se borila od 2007, odlučila je da rodi i zbog trudnoće odbila da prima hemoterapiju i citostatike. Ni u kom slučaju nije htela da prekine trudnoću koja joj je pogoršala zdravstveno stanje, piše Blic.

Umesto lečenja, odlučila je da iznese trudnoću do kraja. Da podari novi život u mesecima kada se njen gasio. Menjala je svoj za život svoje bebe. Iako su lekari bili u čudu što uopšte pored tako teške bolesti može uspešno da nosi trudnoću, neka viša sila bila je uz Jelenu.

Pre 10 godina, 9. oktobra, u Banjaluci je na svet donela dečaka – Nikolu. Iako rođen sa svega 1.970 grama, bio je zdrava i napredna beba.

Jelenina slika iz porodilišta dok drži Nikolu na grudima, njen spokoj i ponos koji su odisali sa te fotografije, rasplakali su i one sa najtvrđim srcem.

Radosna vest da se porodila osvanula je u svim medijima. Ali uprkos Jeleninoj volji za životom i nadljudskim naporima doktora, 40 dana posle porođaja njeno plemenito, veliko srce, prestalo je da kuca.

Nidža napunio 10 godina

Minulog 9. oktobra, maleni Nikola je napunio deset godina. Živi u Prijedoru sa ocem. Ide u peti razred i odličan je učenik. Trenira karate, ima crveni pojas. Kao svi vršnjaci voli da igra igrice i „čačka“ po računaru.

– Živimo i ne zaboravljamo – kaže Jelenin suprug Goran Dunović.

– Nikola i ja redovno odlazimo u Drvar kod njegovih babe Milkice i dede Vladimira Trikića. Obilazimo Jelenin grob. Upalimo sveće. Pomolimo se. Poljubimo Jeleninu sliku. Njena smrt je obeležila naše živote. Ona je večni beleg na našoj duši. Nikoli o Jeleni pričaju i baba i deda i on sve o majci uvek pažljivo sluša.

I danas, deceniju posle Jeleninog preranog odlaska, Goran kaže da bi i sada podržao njenu odluku da iznese trudnoću i rodi.

– Mnogo mi je teško kada se prisećam tih dana pre deset godina. Mada, sad mi je sve mnogo čistije i jasnije – nastavlja Goran.

– Kao da sam tek sad došao sebi i kao da tek sad mogu trezvenije da gledam na Jeleninu smrt. Posle svih ovih godina postao sam svestan koliko je to sve bilo strašno, mnogo strašnije nego što se meni u tim danima činilo.

U nekim momentima, pre deceniju, razmišljao sam, želeo sam da sve prođe kako treba. Verovao sam da neće doći do najgoreg, da Jelena neće zauvek otići. Čovekova nada da će sve, i pored svega, dobro proći u takvim trenucima dobro pomuti razum.

Ali kako onda, tako i danas kaže da stoji iza njene odluke.

– Jelenin herojski čin uvek je imao moju podršku – nastavlja Goran.

– Nikola i ja živimo sa tim. Pričali smo o svemu. Potpuno je svestan poteza i žrtve svoje majke. Kako godine budu odmicale biće sve svesniji i verujem da će imati pravi stav o njenoj hrabroj, požrtvovanoj odluci. Sad je još mlad, ali itekako zna ko mu je bila majka i šta je sve učinila da bi on došao na svet.

Prisećajući se tih 40 dana, koliko je Jelena poživela posle porođaja, Goran sa neizmernim, gotovo opipljivim bolom kaže:

– Tada je bolest, nažalost, uznapredovala i Jelena je pala u komu iz koje se više nije probudila. Teši me to što će živeti kroz našeg Nikolu, a rastužuje što je on nije upamtio, što ne raste uz nju…

Jelenin odlazak uneo je tugu i suze u mnoge domove širom Republike Srpske, Srbije i regiona. Reči utehe njenom suprugu Goranu Dunoviću i roditeljima stizale su sa svih strana.

Posle smrti, Jelena je sahranjena u rodnom Drvaru, gde joj danas žive otac i majka. Do večne kuće ispratila ju je reka ljudi. Došli su mnogobrojni Drvarčani, rodbina i prijatelji, ali i njene komšije i sugrađani iz Prijedora, gde je živela sa suprugom Goranom.

Tokom građanskog rata u BiH, Jelena je sa porodicom izbegla iz Drvara u Prijedor. Uprkos teškoj bolesti, uspela je i da diplomira na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.

Njen suprug Goran Dunović, profesor srpskog jezika i književnosti, takođe je sa porodicom izbegao iz rodnog Ključa u Prijedor. U gradu na Sani su se i upoznali.

Priča o toj hrabroj ženi živi i danas. Po njoj nosi ime ulica u Banjaluci, a u rodnom Drvaru vrtiću je ime „Majka Hrabrost“.

U Banja Luci se postavlja njena bista ispred Kliničkog centra RS i u toku su dogovori Grada i rukovodstva Kliničkog centra oko završetka tog projekta.

(Espreso/Blic)