U OVIM GRADOVIMA SU POČELE TOPLE PROBE: Još uvek se ne zna koliko smo UŠTEDELI zbog ODLAGANJA grejne sezone!

Grejna sezona je pomerena sa 15. oktobra na 1. novembar zbog lepog vremena i temperatura iznad proseka za ovo doba godine, a radi uštede energije. U Beogradu su u pojedinim delovima grada danas počele tople probe, a sutra bi trebalo da radijatori budu topli u svim domovima u prestonici.

Izvršna direktorka za proizvodnju toplotne energije Beogradskih elektrana Ivana Kalanja za Euronews Srbija kaže da je Grad, odnosno Sekretarijat za energetiku Beogradskim toplanama dao nalog da od danas počnu tople probe, a od sutra bi zvanično trebalo i da počne grejna sezona.

"Sutra će biti visoke temperature za ovo doba godine, ali će biti jutarnji start i uobičajen način rada tokom sezone. Dakle, ujutru započinjemo isporuku toplotne energije. Moramo i dalje racionalno da trošimo energiju, a po Odluci je dozvoljen prekid u grejanju ukoliko u stanovima ne ugrožavamo temperaturu od 20 stepeni. Pravila o radu distributivnog sistema Beogradskih elektrana jasno definišu kada idu prekidi u grejanju. Kada temperature budu više od 15 stepeni, gasićemo ga, jer je tako podešen čitav sistem i ponovo se startuje kada temperature budu 12 stepeni i niže. Nema odstupanja više od odluke i od propisa", rekla je Kalanja.

Ona je rekla da je moguće da bude nekih problema na početku grejne sezone, jer je prvi dan isporuke toplotne energije, a ima više od 9.000 podstanica u gradu i dešava se da signal ne bude prihvaćen u svakom objektu.

"Radimo odmah na tome i sve ispravljamo. Moguće je da neka grejna tela u stanu ne rade, da bude u nekoj prostoriji malo lošije grejanje nego u drugoj, ali to nam je nekako drugi prioritet. Za prve dane je najbitnije da svi objekti startuju i da nemamo curenja", rekla je Kalanja.

Ona je napomenula da su Beogradske elektrane zaključile ugovor sa Srbijagasom kao snabdevačem i da za sada nemaju nikakvu naznaku da postoji neki probelm.

"Naravno, važna je racionalna potrošnja svih energenata. Kao alternativno gorivo sve toplane Beogradskih elektrana koriste mazut. Imamo mazuta ukoliko bude problema sa isporukom gasa", rekla jeKalanja.

U Nišu veći računi, ali se plaća po potrošnji

U Nišu je grejanje počelo u petak, 28. oktobra i za sada su radijatori topli samo u ranim jutarnjim satima, a iz toplane kažu da će tako biti i narednih dana, dok su ovakvi vremenski uslovi. Kako su rekli za Euronews Srbija, ako bude potrebno, radijatori će se uključivati i u večernjim satima.

U Nišu su 18. oktobra počele tople probe i to je bila prilika da se isproba sistem. Kažu da ima dovoljno energenata, a da je 95 odsto toplane konvertovano na gas. Dodaju da za sada nema poroblema sa energentima. Iz toplane u Nišu kažu da će biti naplaćeno samo ono što je potrošeno, jer se grejanje plaća po potrošnji. Računi će biti veći, jer je toplani odobreno poskupljenje od 10 odsto.

U Novom Sadu početak seozone zavisi od srednje dnevne temperature

I u Vojvodini su lokalne samouprave poslušale preporuku i odložile početak grejne sezone za 1. novembar. Najave o početku grejne sezone se razlikuju po opštinama.

U Novom Sadu gde su jutra prohladna i maglovita već danima, dan bude drugačiji, sunčan sa temperaturama iznad 20 stepeni, a takva situacija će pomeriti zvaničan početak grejne sezone. U novosadskoj toplani su za Euronews Srbija rekli da su pre desetak dana obavili tople probe, ali da će sam početak grejne sezone zavisiti od srednje dnevne temperature i kada se ona spusti ispod 12 stepeni će početi grejanje. U Kikindi kažu da danas kreću sa toplim probama, a da će sutra pokrenuti daljinski sistem grejanja, koji će dalje usklađivati sa spoljnim temperaturama.

U Somboru za Euronews Srbija kažu da je sistem takav da će on automatski početi da radi onog momenta kada se temperatura spusti ispod 15 stepeni.

Tople probe počinju sutra i u Subotici, a u kontinuitetu će nastaviti sa daljinskim sistemom grejanja, u skladu sa prognoziranim temperaturama do kraja ove nedelje. Zrenjaninci jedini mogu da računaju na zvaničan početak grejne sezone. Oni su između 18. i 21. oktobra obavili tople probe i sutra počinju sa grejanjem.

Banjac: Toplane uštedele, ali građani teško

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu dr Miloš Banjac rekao je za Euronews Srbija da su toplane uštedele energente i finansijska sredstva pošto dve nedelje nisu grejale, ali je napomenuo da je moguće da ušteda struje zbog toga ne bude onolika koliko se očekivalo.

"Imam razumevanje za tu meru, jer su temperature bile zaista visoke i nije bilo ni naročito potrebe za grejanjem osim u jutarnjim satima, s obzirom na vreme. Ne treba da zaboravimo da je sistem Beogradskih elektrana ogroman od 3.000 megavata i da to nije grejalica koju uključite, pa može za dva minuta da vam ugreje prostoriju. To je 14 toplana, 1.700 kilometara toplovoda punih vode koje treba satima grejati da bi ta topla voda došla do naših radijatora. Tako da neko kratko uključivanje grejanja nije isplativo", objasnio je Banjac.

Profesor je rekao da je osnovni koncept Vlade Srbije bio da štedimo električnu energiju, a da smo na ovaj način ustvari napravili situaciju da "svi uključujemo ujutru grejalice i klime da bismo se dogrejali, jer su jutarnje temperature bile niske i do 3-4 stepena".

On je napomenuo da je bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila da smo u prve dve nedelje oktobra uspeli da uštedimo oko 16 odsto električne energije, ali da ćemo tek videti do kraja meseca kolike će biti uštede.

"One verovatno nisu one koje su prognozirane i moguće je da nije ni bilo ušteda tokom oktobra", rekao je Banjac.

Kada je u pitanju umanjenje računa za grejanje tokom oktobra, pošto nije isporučena toplotna energija za polovinu meseca Banjac je rekao da ne bi rekao da bi takva mera bila opravdana, ali je istakao da ima zamerke što se cena grejanja nije menjala od 2015. gdoine. On je istakao da gotovo pet godina, do 2020. godine toplane nisu smanjivale račune kada su cene nafte, derivata i gasa bile na istorijskom minimumu.

"Toplane se neopravdano sticale prihod i nisu se toga odricale. Bojim se da ni u ovoj situaciji neće baš tako puno voditi računa o građanima nego će se i dalje držati toga da je njihov, odnosno gradski budžet pun, a ne da idu na smanjenje grejanja da bi svi bili podjednako zadovoljni. Javna preduzeća poput toplana trebalo bi da posluju na nuli, a ne da zarađuju i da pune budžet, a one su punile budžet sa oko 40 miliona evra godišnje", rekao je Banjac.

Pojedina udruženja potrošača su najavila tužbe protiv toplana, ali profesor smatra da to nije dobar postupak i ne veruje da će to biti pozitivan ishod za građane.

"Toplane u Srbiji uglavnom nisu poštovale zakon i niko ih nije za to penalizovao. Bilo je više stvari koje je trebalo da urade na osnovu prethodno donetih zakona, ali to nisu uradile. Od 2014. je trebalo da potpišu ugovor sa građanima u kojem su jasno definisane obaveze, a to nisu ispoštovali, kao ni obavezu da se toplota naplaćuje po isporučenoj količini, a ne po kvadratnom metru. Trebalo je i da se cena svake godine ponovo preračunava, pa da nas mesečno moraju obaveštavati kolika je potrošnja. Ništa od toga nije bilo i zato imam sumnju da će oni to da urade, a i građani nemaju ugovor na osnovu kojeg bi mogli da tuže toplane", rekao je Banjac.

On je napomenuo da bi toplane trebalo da uvedu naplatu po potrošnji da bi građani bili zainteresovani da smanje potrošnju.

"To je sada nemoguće, jer sada praktično imamo jedno brojilo za toplotu u celom Beogradu i tako je u skoro svim gradovima. Kakva je zainteresovanost građana kad iz jednog brojila trošimo, zbog čega bismo štedeli", rekao je profesor.

(Espreso / Euronews Srbija)