GOSPOĐA UŠLA U RIBARNICU I PITALA PRODAVCA: "Pošto karaš?" Usledio je odgovor zbog koga se smeje cela nacija

Fina i otmena gospođa ušla je u ribarnicu i dugo se dvoumila šta da pazari, pa pa je nakraju presekla i upitala mladog prodavca: Molim vas, pošto karaš?

Ubrzo je usledio urnebesan odgovor prodavca: Gospođo, ka*am džabe, a to je som.

U pitanju je šala i vic dana, a mi se nadamo da ste se pošteno nasmejali.

Inače, za sve one koji i nisu baš upućeni u vrste ribe, karaš je slatkovodna riba, nastanjena u svim stajaćim i tekućim vodama Evrope. Izuzetak čine hladna i duboka jezera i brzo tekući potoci. Pošto mu je potreba za kiseonikom niska, može se naći i u močvarama i barama. Karaš povoljne životne uslove nalazi u toplijim priobalnim delovima jezera, drezgarama, ivičnim delovima trskara. Zimi se povlači u dublje slojeve vodene mase. Karaš uglavnom poraste od 15 do 25cm, može da postigne težinu od 1,5kg. Telo mu je visoko, sa strane spljošteno. U Mađarskoj žive dve vrste, srebrni karaš i zlatni karaš. Njihovo razlikovanje ne predstavlja problem, pošto su leđa zlatnog karaša višlja i blizu repnog peraja ima tamnu mrlju.

Glava mu je mala, usta terminalna i bez brčića, a ždrelni zubi su visoki, spljošteni i jednoredni. Leđa su tamnobraon boje, na bokovima varira od zlatnožute do srebrnastosive (zlatni karaš), trbuh sivkast. Telo je pokriveno krupnim i usađenim krljuštima. Leđna peraja su veoma duge osnove (14-21 žbica), a podrepna kratka (5-8).

Prva žbica i jednog i drugog peraja je snažna i nazubljena. Mresti se u maju i junu, i ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju. Izlegle larve u prvom periodu se hrane planktonom, kasnije prelaze na sitnije biljne i životinjske organizme, na mlade izdanke biljaka, crve, puževe i školjke.

(Espreso)