SP 1978: Kempes (i strahovlada hunte) doneli PRVENAC Argentini, Holanđani ODBILI medalje, UBIJEN predsednik! VIDEO

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1978. je bilo 11. po redu, a održalo se u Argentini od 1. juna do 25. juna 1978. godine.

U to vreme Argentinom je vladao krvavi, totalitarni režim generala Horhea Videle, što je odluku FIFA da domaćinstvo poveri toj južnoameričkoj zemlji učinilo izuzetno nepopularnom kod mnogih fudbalskih organizacija i pojedinaca.

Nad Mundijalom se nadvila pretnja opšteg bojkota, a situacija je kulminirala kada je predsednik Organizacionog odbora SP Omar Aktis ubijen prilikom odlaska na sopstvenu konferenciju za novinare. Priča o bojkotu na kraju se svela na individualne odluke Holanđanina Johana Krojfa i Nemca Paula Brajtnera da ne putuju u Argentinu sa svojim timovima.

Vanserijske partije na ovom SP pružili su Peruanac Teofilo Kubiljas, Austrijanac Hans Krankl, Italijan Paolo Rosi, Nemac Karl-Hajnc Rumenige, već dokazani Holanđanin Johan Neskens, Škot Keni Dalgliš i, iznad svih, domaći fudbaler Mario Kempes koji je na kraju bio proglašen za najboljeg igrača, a ujedno je bio i najbolji strelac sa 6 postignutih golova.

Sistem takmičenja instaliran četiri godine ranije u Nemačkoj ostao je na snazi, tako da su osam najboljih iz prve faze razvrstani u nove dve grupe finalne runde, čiji su se pobednici plasirali u finale, a drugoplasirani u razigravanje za treće mesto na svetu.

Za razliku od Mundijala 1974. godine, kada je sve završeno u najboljem redu, ovog puta je rezultat meča Argentina - Peru u poslednjem kolu finalne runde pobudio otvorene sumnje i zato je FIFA ubrzo donela odluku da se vrati na provereni nokaut sistem.

Naime, Argentinci su Peru morali da dobiju sa minimum četiri razlike jer je Brazil pred taj meč imao bolju gol-razliku, pa domaćinu nije odgovarao „običan“ trijumf. Nije bilo četiri, nego 6:0 za 'Gaučose'! A na golu Perua specijalno za tu priliku stajao je rođeni Argentinac Kiroga?!

Uzalud brazilska kuknjava, domaćin je otišao u finale, a oni ostali "moralni pobednici" kako ih je nazvao selektor Klaudio Kutinjo jer nisu osvojili Mundijal, ali nisu ni izgubili nijednu utakmicu.

Finale na Monumentalu u Buenos Ajresu jedno je od najuzbudljivijih u mundijalskoj istoriji. Više od 70.000 domaćih navijača napravilo je takvu uvertiru s petardama, raketama i rolnama papira, da su se Holanđani uplašili da izađu na teren. U razgovoru s čelnicima FIFA Ernst Hapel, ondašnji selektor "Lala", upitao je šta će biti s njegovim igračima ukoliko slučajno pobede...

Nisu uspeli. Mada, Dik Naninga pogotkom u 82. minutu uspeo je da za trenutak anulira vodeći gol Marija Kempesa iz 37. minuta. Samo za kratko... U produžecima gromoglasna atmosfera na slavnom Monumentalu je „pojela“ Holanđane. Kempes u 104. za 2:1 i Bertoni samo minut kasnije overava pobedu Argentine koja tako prvi put u svojoj istoriji postaje šampion sveta.

Jugoslavija je preskočila ovu smotru. Nije mogla da izađe iz kvalifikacione grupe gde su bili Španija i Rumunija. Plavi su imali učinak od jedne pobede (u Bukureštu 6:4) i tri poraza.

ZANIMLJIVE ČINJENICE SA TURNIRA:

- Holanđani su odbili da prime medalje za drugo mesto u znak protesta protiv vladajućeg vojnog režima u Argentini!

- Rob Rensenbrink (Holandija) postigao je 1000. gol na Mundijalima (uspešno izveo penal protiv Škotske u porazu 2:3), a po prvi put igralo se s „tango“ loptom.

- Mario Kempes (Valensija) bio je jedini igrač iz šampionskog sastava Argentine koji je klupski fudbal igrao van svoje zemlje.

- Tunis je postao prva selekcija s afričkog kontinenta koja je pobedila na SP pošto su bili bolji od Meksika (3:1) u prvom kolu, da bi potom uspeli da odigraju 0:0 sa Zapadnom Nemačkom.

- Škot Vili Džonston pao je na doping testu.

- Uprkos strašnom pritisku navijača i medija argentinski selektor Sezar Luis Menoti nije u nacionalni tim pozvao tada 17-godišnjeg Dijega Maradonu, najboljeg mladog fudbalera sveta.

(Espreso)