U OVOJ ŠUMI JE TOLIKO LEPO I PRIJATNO DA MOŽETE DA HODATE I BOSI: Pogađate li o kojoj šumi je reč?

Za obnovu šuma, pošumljavanje i osnivanje novih šuma najbitnije je da je kvalitetan sadni material, proizveden iz što kvalitetnijeg semena. Seme predstavlja priodužetak vrste, a samo seme dobrog kvaliteta, garant je da će u budućnosti izrasti dobra šuma.

Zato smo u 26. podkastu u četvrtoj sezoni Zasadi drvo, ugostili Tatjanu Ćirković Mitrović, višu naučnu saradnicu Instituta za šumarstvo, i Borisa Ivanovića, master inženjera šumarstva iz Javnog preduzeća „Srbijašume“ i razgovarali upravo o semenu, od koga sve počinje.

Godišnje, prema rečima Ivanovića, JP “Srbijašjume posade 3 miliona do 3,5 miliona sadnica. On je naveo i jednu zanimljivost kada je reč o čistim bukovim šumama.

One su takve da u njima čovek, osim kad baš nije hladno, može da ide i bos.

Na pitanje “šta je seme i kako dolazimo do kvalitetnog semena”, naša sagovnica ima spreman odgovor.

Seme je polazni material, generativni deo biljke koji služi za dobijanje sadnica. Iz semena nastaje nova biljka. Kvalitetno seme garantuje bolji uspeh klijavosti, bolje fenotipske karakteristike biljke. Biljka je otpornija, nasledni material je kvalitetniji i daje kvalitetnije drvo koje će kasnije ispoljiti svoje najbolje osobine i preneti na potomstvo – kaže Tatjana Ćirković.

“Seme predstavlja osnov koji omogućava kontinuirani ciklus obnavljanja šuma kao prirodnog resursa”, dodaje Boris Ivanović, a kada je najbolje vreme za sakupljanje semena, kaže:

Svakako u period od septembra do oktobra. Tada najveći broj vrsta plodonosi. Seme je zrelo i osipa se. Međutim, postoje i šumske vrste drveća koje i ranije plodonose, poput šumskih voćkarica ili neke vrste četinara - kaže Ivanović i ističe da je “velika razlika u tome gde se seme sakuplja”:

Kvaliteteno seme za proizvodnju šumskog sadnog materijala koje će se koristiti za veštačko obnavljanje šuma ili za osnivanje novih šuma, mora da se sakuplja iz šuma. Dešava se sve češće urod određenih vrsta drveća bude slab, i to ne samo u Srbij, već u celoj Evropi. Uzroka je mnogo. Mi na području Srbije već treću godinu zarednom nemamo urod jedne od najznačajnijih autohonih vrsta drveća - hrasta lužnjaka. Međutim, postoji nešto što se zove periodicitet uroda kod šumskih vrsta drveća i u najidealnijim uslovima, šumeske vrste drveća ne rađaju baš svake godine. Kada nema uroda, to jeste problem, zato treba biti organizovan i planirati svaku aktivnost u šumarstvu, pa tako i sakupljanje semena. Kada su godine punog uroda, kao što je ova za bukvu, smrču, gorski javor, treba sakupiti i veću količinu semena nego što je potrebno – naveo je Ivanović.

Kakav je dalji put semena, objasnila je Tatjana Ćirković Mitrović.

Kada se seme sakupi, uzorak ide na Institut za šumarstvo. Akreditovana laboratorija Instituta za šumarstvo radi ispitivanje tog semena (čistoću, vlagu, klijavost, prisustvo patogena) i daje deklaracije na osnovu koje seme može da uđe u proces setve i proizvodnje sadnog materijala -navodi naša sagovornica.

Ona navodi da postoji veliki potencijal u budućnosti za izvoz semena zbog klimatskin primena.

Velika je zainteresovanost zemalja iz severne i centralne Evrope zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Njima je potrebno seme naših vrsta koje je adaptirano na višu temperature nego što su u tom delu Evrope. Budućnost nam otvara vrata za berzu semena adaptiranog na visoke temperature – navodi Mitrovićeva.

Ukoliko želite, audio podkast možete poslušati OVDE.

(Espreso / Promo)