OBRATITE PAŽNJU
DA LI JE U SRBIJI MOGUĆA RADNA NEDELJA OD 4 DANA? Evo koje bi bile PREDNOSTI I MANE ovakvog modela
Brojna istraživanja i eksperimentalno uvođenje četvorodnevne radnje nedelje u svetu pokazala su da su radnici u tim uslovima daleko produktivniji i da su više fokusirani na posao koji obavljaju
Do pandemije korona virusa, promene u načinu i vremenu rada i pokušaji njihovog aktuelizovanja smatrali su se besmislicom.
Čini se, nakon što smo shvatili da je model rada od kuće moguć i održiv, da je na pijedestal sada došla i rasprava o uvođenju četvorodnevne radne nedelje. Koliko je to izvodljivo u Srbiji, stručnjaci ističu da zavisi od više faktora.
Iz Unije poslodavacca kažu da se ovaj model rada može uvesti samo na nivou pojedinačnih firmi koje se na to odluče, ali da je šira primena gotovo nemoguća, pogotovo u pogledu "esencijalnih" delatnosti koja su društvu potrebna 24 sata, 7 dana u nedelji. Sa druge strane, iz sindikata poručuju da bi uvođenje donelo niz pozitivnih efekata i za poslodavce i za zaposlene, ali i u kriznom kontekstu i čitavoj privredu, i ističu da je jedna kompanija već uspešno uvela takav model rada. Doduše, i jedni i drugi su složni da bi se uvođenjem ovog modela značajno smanjili troškovi u određenim branšama.
Brojna istraživanja i eksperimentalno uvođenje četvorodnevne radnje nedelje u svetu pokazala su da su radnici u tim uslovima daleko produktivniji i da su više fokusirani na posao koji obavljaju. Zaposleni su tako od Japana do Belgije prijavljivali da lakše održavaju balans između privatnog i poslovnog života, da im se mentalno zdravlje poboljšalo, te da se generalno osećaju zadovoljnije.
Šta kažu poslodavci?
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca na pitanje da li je moguće uvesti ovaj model rada u Srbiji kaže:
- To ne može da se uvede po zakonu ili nekom pravnom aktu koje bi se odnosilo na sve privredne subjekte, već eventualno na inicijativu određenog poslodavca. Znači, dogovor, odnosno uslovi rada u nekoj kompaniji bi to dozvoljavali, međutim opšte gledano bi to bilo nemoguće primeniti kao opšte pravilo. Nemamo opšte pravilo ni kada se radi o petodnevnoj radnoj nedelji jer zakon kaže da se po pravilu računa 40 radnih sati i to je osnova. Pošto se zarade računaju prema satu rada, kada se pogledaju meseci, nekad su kraći nekad duži ili drugačije padaju subota ili nedelja, ali je prosek da je broj sati u mesecu 174, navodi Atanacković.
Ako neka firma želi da uvede, kaže to bi kod nas bilo teže izvodljivo u praksi:
- Niko firmu ne može da tera da tako radi. Ukoliko je takav posao kompanije da tako da radi, onda je moguće. Ali četiri dana po šest sati je 24 sata, duplo manje od propisanog je možda stvar budućnosti, ali u Srbiji teže ostvarivo, navodi Atanacković.
Rezltati istraživanja u svetu su takvi da kompanije to uvode kako bi radnici bili produktivniji i bolje se posvetili poslu, ali Atanacković naglašava da to zapravo zavisi od vrste zanimanja.
- Kako oni koji imaju jedan slobodan dan, a da čak nije ni nedelja? Trgovci imaju potrebe da rade nedeljom, naročito nedeljom jer im je tad najvažniji dan. Često dobijam pitanja vezano za kraću radnu nedelju ili da se ne radi nedeljom kao danom, to je sve vrlo različito u zavisnosti od toga čime se kompanije bave - naglašava Atanacković.
Neosporno je da se ključna poteškoća u uvođenju ovakvog radnog vremena odnosi na one poslove koji moraju neprestano da se obavljaju, poput zdravstva ili policije.
- Ne može život da stane, zamislite da nema policije nedeljom, da nema carine, hitne pomoći, da ne rade bolnice. Bilo bi nemoguće organizovati život. Ali što se tiče predloga o smanjenju radnih sati tokom nedelje, da bude to kraće, to bi mnogim poslodavcima odgovaralo. Ali ako bi se radilo manje, a samim tim da budu manje plate, to sindikatima ne bi odgovaralo, onda bi oni rekli bolje da radimo i više nego da nam se smanji plata - kaže Anatanacković.
Sa stavovišta poslodavca, isplativost četvorodnevog radnog vremena je veliko pitanje i još jednom ističe da je vrsta posla presudna u organizaciiji rada i samim tim i zarade, a da bi to najlakše sporeo IT sektor:
- Ako se kraće radi, onda su i troškovi samog rada manji, ali u principu zavisi od vrste posla i od produktivnosti. Apsolutno, IT sektor bi mogao da uvede ovaj model, ali i svi oni poslovi koji mogu da imaju fleksibilno radno vreme, tj. da se prebace da se rade od kuće, navodi Atanacković.
- Nekad se kompanijama isplati da ostanu iste zarade, a da se kraće radi iz razloga što kad se radi duže, postoje drugi troškovi energije, grejanja... nabraja on.
Što se tiče pitanja da o trenutnom postojanju ovakvih kompanija u Srbiji, ističe ekonomski status zemlje kao presudan faktor za intenzivnije uvođenje novog radnog vremena:
- Čak i u bogatim zemljama kakve su skandinavske zemlje, Velika Britanija ili Kanada je vrlo ograničen broj zanimanja koji bi mogli uvesti samo 4 radna dana, zaključuje Atanacković.
Šta kažu sindikati?
Sa druge strane zastupajući interesnu stranu radnika Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih sindikata ističe da bi četvorodnevno radno vreme ne funkcioniše kako treba sve prednosti koje bi uvođenje jednog evropskog modela poslovanja donelo tržištu rada u Srbiji:
- Kod nas četvorodnevno radno vreme ne funkcioniše nikako, ne samo to, nego ni petodnevna radna nedelja ne funkcioniše kako treba. U Srbiji se radi 40 sati nedeljno, a samo izuzetno se radi taj šesti dan i on bi trebalo da bude plaćen kao prekovremeni, odnosno uvećan za 26 odsto. Prema tome, četvorodnevno radno vreme je nešto što je vezano za Evropu, ali nešto o čemu i mi treba da govorimo jer kad-tad sve to iz Evrope dođe i u Srbiju. Tako će i naši poslodavci vremenom uvideti da to ima mnogo prednosti, a ne samo loše strane, kako mnogi misle, kaže Savić.
Trenutna situacija u svetu dosprinosi tome i ističe koliko je to dobro za zaposlene, ali i kompanije:
- Ja mislim da će ekonomska kriza, a i kriza energenata i u Srbiji sve više dovesti do potenciranja ove priče i uvođenja ovog modela. To bi donelo smanjenje troškova rada i do uštede i u energentima, a ono što je osnovno došlo bi do većeg zadovoljstva zaposlenih. Sva istraživanja dosada pokazuju prednosti, ističe Savić.
Ona ističe i druge društvene aspekte koji su poboljšani na ovaj način:
- Istraživanja su pokazala da dolazi do smanjenja stepena zagađenja. Taj peti dan se mnogo manje voze kola. U Japanu tvrde da je došlo do povećanja nataliteta u svim firmama koje su uvele ovaj model, navodi Savić.
Kao što je i Atanacković rekao i Ranka Savić je istog mišljenja da bi za poslodavca glavni benefit bio smanjenje troškova struje, vode, grejanja, prevoza... ali ona naglašava da ne sme doći do smanjenja plate kada bi se smanjio broj radnih dana.
- Ali, moramo biti realni da je teško uvesti baš u sve oblasti jer postoje zanimanja koja je neophodno da se rade 24 sata, bolnice, domovi za stare, socijalne ustanove, službe hitne pomoći... U tom slučaju bi uvođenje četvorodnevnog radnog vremena bio veći trošak za poslodavca jer bi onda morao da zaposli još radnika da radi još jednu smenu da bi popunili taj jedan radni dan. Ali bi to bio benefit druge vrste jer bi se na taj način zaposlio veći broj ljudi. To bi bilo moguće u državnim ustanovama, zatim u IT sektoru, teže u proizvodnji, ali nije ni tu nemoguće.
Na pitanje da li je ovo počelo da se uvodi u Srbiji, odgovara da ima jedna kompanija koja se bavi ljudskim resursima. Navodi da je to strana kompanija koja je u Srbiji uvela četvorodnevnu radnu nedelju i da su prezadovoljni rezultatima koje postižu. Kod njih se radi 4 dana, a peti dan su uvedena dežurstva. Radnici se menjaju i po jedan je svaki dan dežuran u firmi, ali njihov direktor tvrdi da su rezultati odlični i da se produktivnost čak povećala.
Evropa i svet
Od Kanade do Japana, interesovanje za četvorodnevnu radnju nedelju je veliko. Neke od najvećih svetkih kompanija poput Majkrosofta su testirale ovaj model i uočile da je učinak porastao i da su radnici zadovoljniji.
Među pionirima u testiranju ove ideje je Island. Naime, Island je ispitao mogućnost da se radi 35 sati umesto standardnih 40, a Belgija je prva uvela mogućnost izbora. Odnosno, zaposleni po zakonu mogu da odluče koji način rada će koristiti, a da im se to ne odrazi na platu. Belgijske vlasti smatraju da će na taj način poboljšati ekonomiju i opšti životni balans ljudi između porodice i posla.
Velika Britanija je uveliko u fazi testiranja ovog modela, gde će istraživači raditi sa svakom organizacijom učesnicom u projektu na merenju uticaja skraćene radne nedelje na produktivnost u poslovanju i dobrobit njenih radnika, kao i uticaja na životnu sredinu i rodnu ravnopravnost.
U Japanu takođe vlada pozitivan stav o ovoj temi. Brojne kompanije širom SAD I Kanade, ispituju učinak kraće radne nedelje. Anketirani su rekli da bi to dosta uticalo na poboljšanje mentalnog zdravlja i veću produktivnost.
(Espreso / Blic)