VOJNIKINJA, VOZAČICA I SUTKINJA NEĆE SE NAĆI U UDŽBENICIMA, EVO ZAŠTO! Profesorka Rajna za Espreso o NOVOM PREDLOGU

Rukovodioci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), gde se predlozi pišu, koriguju i usaglašavaju i Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), koji je sugerisao izmene dosadašnjih nacrta podržavajući sve stavove zvanične srbistike potvrdili su da rodno "osetljivog jezika" neće biti u školskim udžbenicima, te i da je ovaj predlog u skladu sa mišljenjem struke.

Polemika o rodno "osetljivom jeziku" okupirala je pažnju stručne i opšte javnosti proteklih meseci. Sada kada je zvanično saopšteno da će biti izbačen iz školskih udžbenika, profesorka Rajna Dragićević za Espreso portal rekla je šta misli o ovom predlogu.

Slažem se s predlogom ZUOV-a da "rodno osetljiv" jezik treba da bude izbačen iz udžbenika zato što je to veštačka tvorevina koja bi izavala brojne probleme. Rečenica napisana takvim "jezikom" ne samo što je neprirodna već i otežava razumevanje njenog sadržaja, npr. Indijanci / Indijanke su živeli / živele u rezervatima. Ovakvim usložnjavanjem rečeničničnih članova lekcije postaju nejasne i nesavladive. Osim toga, menja se i njihov informativni fokus. Umesto da učenik razmišlja o podatku koji donosi rečenica (u navedenom primeru to je život Indijanaca u rezervatu) mogao bi pomisliti da je težište rečenice na tome da su i Indijanci i Indijanke živeli u rezervatu. Lekcije moraju biti napisane kratkim, jasnim i razumljivim rečenicama, a rečenice tzv. rodno osetljivog jezika su nejasne i nemaju informacioni centar jer se on gubi u nepreglednim, tromim i neprirodnim rečenicama.

Profesorica je detaljno objasnila i zašto je uvođenje rodno "senzitivnog jezika" loše, kako za nastavnike, tako i za učenike.

Ako se rodno osetljiv jezik uvede u udžbenike, to znači da su mu otvorena vrata i u školskom životu i da bi se moglo očekivati da nastavnici predaju koristeći iste te nerazumljive rečenice, a da se od učenika traži da ih pamte i reprodukuju kada odgovaraju za ocenu. Nastavnici su već dovoljno poniženi u našem društvu i ne treba ih dodatno unižavati pritiskom da učestvuju u ovom nedostojnom sociološko-psihološkom i jezičkom ekperimentu.

Smatra i da je ovo nasilno uvođenje "osetljivog jezika" ženama donelo više sreće nego koristi.

Dosadašnja upotreba nasilnog uvođenja rodno senzitivne leksike pokazuje da je ona donela mnogo više štete ženama nego koristi jer se takve reči, ipak, najčešće koriste da bi se o ženi govorilo s omalovažavanjem, podsmehom i ironijom. Evo nekoliko takvih primera iz štampe: "Evo nama lingvistkinje, jezičke stručnjakinje". Ili: "Šarčević je ubrzo proširio područje borbe, i sad već evo najavljuje opštu ofanzivu na ovdašnje đake i đakinje." Navešću još jedan primer: "Ona je jatakinja Zemunskog klana i njihova drugarica sa dna kace." Upotreba socijalnih femininativa izaziva otpor prema ženama o kojima se govori takvom leksikom i zato je štetna pa je treba izbegavati, zaključila je profesorka Rajna Dragićević.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti i dalje nalaže „korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama...”, ali od maja 2024. godine.

(Espreso)