NEVEROVATNO
DA LI BISTE POJELI ZLATO? Prestižni delikates se može pronaći i u SRPSKIM RESTORANIMA, a evo i po kojoj CENI
Iako ovi podaci zvuče kao "boljka savremenog sveta", činjenica je da je još od davnih vremena hrana imala daleko širu konotaciju, te je za neke bila put do božanskih sila, a za druge privilegija do koje teško dolaze. Obožavanje hrane išlo je toliko daleko da su se primenjivali razni neobični recepti koji su one najimućnije izdvajali od ostatka sveta
Jestivo zlato postalo je lako dostupan dodatak ishrani koji osim stomaka hrani i ego najimućnijih. U Srbiji ga je lakše naći u zlatarama nego u restoranima, a o njegovim svojstvima glasine su uspele da nadžive brojne svetske moćnike koji su ga kušali.
Iako ovi podaci zvuče kao "boljka savremenog sveta", činjenica je da je još od davnih vremena hrana imala daleko širu konotaciju, te je za neke bila put do božanskih sila, a za druge privilegija do koje teško dolaze. Obožavanje hrane išlo je toliko daleko da su se primenjivali razni neobični recepti koji su one najimućnije izdvajali od ostatka sveta.
Tako su kuvari kroz vekove imali potrebu da konstantno ugađaju nepcima, ali i ambicijama svojih vladara, a potrebe obe strane iznedrile su neke trendove koji svoju primenu nalaze i danas.
Istorijski podaci govore da je zlato dodavano u ishranu vekovima unazad, a da su se među prvima toga dosetili Indijci koji su svadbene kolače bogatih vladara ukrašavali zlatom i srebrom.Zbog svoje skupocenosti, dodavanje zlata se nikada nije omasovilo, već je zadržano u užim krugovima, rezervisano samo za najimućnije i najveće hedoniste.
Ipak, era društvenih mreža i potreba čoveka da se pohvali svim i svačim, pa najpre luksuzom koji ga okružuje, dovela je do toga da šira javnost sazna za ove delikatese. Samim tim, zlato je kao deo ishrane dobilo pažnju i zdravstvenih institucija, a za sada jestivo zlato i srebro je odobreno od strane EU i SAD, a u skladu sa zakonskom regulativom kao dodatak hrani i piću (zavedeno pod šifrom E175 i E174, regulisano Pravilnikom o aditivima).
Iako se verovalo da ima različita lekovita dejstva, zapravo je činjenica da jestivo zlato koje se koristi za pripremu ovih luksuznih jela naš želudac ne vari, već ono prosto prođe kroz naš organizam. Takođe, nema ni miris ni ukus, već jednostavno - izgleda lepo.
Da bi se moglo upotrebiti za jelo, mora biti reč o najfinijem zlatu od 23 ili 24 karata, koje se najčešće prodaje u listićima ili pahuljicama. Pojedini proizvođači ih koriste za svoja alkoholna pića, kao što je rakija ili šampanjac, da bi dodali dozu luksuza i pojačali cenu svom proizvodu.
Ipak, daleko poznatija su jela sa "pozlatom", kao što je biftek obogaćen 24-karatnim zlatom ili suši umotan u zlatne listiće, kao i kolači i torte koje krase zlatne čestice.
"Zlatni" meni
U Srbiji postoje restorani koji nude pozlaćena jela, a njihova cena odgovara glasinama koje ih prate. Tako je u jednom novosadskom restoranu za pozlaćeni stejk potrebno izdvojiti oko 200 evra. Obzirom na to da stejk bez pozlate košta manje od 50 evra, dolazimo do zaključka da ga pozlata čini četiri puta skupljim.
Kuvari koji pripremaju jelo kažu da je potrebna ogromna pažnja kako bi se tanki listići zlata postavili na meso, te da ni slučajno ne sme biti promaje ili vetra, kako ne bi sve odletelo u prah. Koriste se i posebne četkice od veveričje dlake kako bi listići savršeno prionuli na meso.
Čini se da se kvalitet mesa i umeće kuvara cene značajno više nego samo zlato, ukoliko se uzme u obzir cena jestivog zlata na srpskom tržištu.
Dostupno svima
Pristupačnost zlata u ishrani porasla je sa savremenim tehnologijama koje omogućavaju sečenje do mikronske debljine, pa se u prodaji mogu pronaći količine "za svačiji džep".
Tako se u prodaji jestivi listići od 23 karata mogu naći za 25 evra (pet komada), odnosno 100 evra za 25 listića.
Kada je reč o jestivim pahuljicama koje se koriste za pića, njihova cena varira u miligramima. Za 0,05 grama treba izdvojiti oko 20 evra, a jedno prosečno pakovanje sadrži 0,2 grama zlatnih pahuljica, pa je za nju potrebno platiti 50 evra. Veće količine dostupne su samo pravnim licima, a za gram zlata treba dati oko 170 evra.
Bez obzira na to što se, uz malo uštede može priuštiti i za potrebe "kućne ishrane", teško da će zlato postati svakodnevni dodatak ishrani i začin bez kog se ne može zamisliti dobro jelo.
Na milion gladnih dolazi svaki četvrti gojazan
Paradoksi kojima svet obiluje, čini se, posebno su vidljivi kada je reč o hrani, nasušnoj potrebi svakog čoveka. Dok je za jedne dostupna u izobilju, pa i preko granica hedonizma, za druge je misaona imenica, dok "svezanih" creva posmatraju suvu zemlju.
Svetski dan hrane obeležava se svakog 16. oktobra, a ove godine sa brojkama koje doprinose pomenutom kontrastu. Prema podacima koji su ovim povodom saopšteni, u svetu gladuje oko 811 miliona ljudi, a samo tokom 2021. godine, oko 193 miliona ljudi je bilo prinuđeno da se osloni na humanitarnu pomoć. Uporedo sa tim, svaka četvrta odrasla osoba u svetu ima prekomernu telesnu masu ili je gojazna.
(Espreso/Blic)