SUMORNE PROGNOZE STRUČNJAKA: Do 2050. godine POLA svetske populacije bi moglo da PATI od OVOG STANJA!

Viditi predmete koji su vam blizu, ali oni udaljeni su nejasni. Možda pritom patite od glavobolje i mutno vam je pred očima. Ako to zvuči poznato, možda imate miopiju ili kratkovidost.

Ova pitanja i odgovori pomažu da se objasni taj čest poremećaj vida.

Što je miopija?

Reč dolazi od grčkog „myops“, što znači žmirkati. Preterano žmirkanje i čkiljenje jedan je od znakova miopije, stanja u kojem predmete u blizini možete jasno videti, ali one udaljene ne.

Ugledni nemački oftalmolog Tim Behme kaže da miopija nije bolest nego devijacija od normalnog. Učestalost miopije sve je veća pa Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi od nje do 2050. moglo da pati pola svetske populacije.

Što je miopija teža, to teže mogu biti i posledice ako se ne leči. Jedna od njih je ablacija mrežnjače.

Stoga je važno postaviti dijagnozu što pre. Oftalmolozi će to utvrditi pažljivim pregledom oka i refrakcije (loma) svetlosti koja pomaže u fokusiranju predmeta i ako bude potrebno odrediće odgovarajuću dioptriju kako bi se ispravile refrakcijske greške oka.

Šta je uzrokuje?

„Ona se obično javlja kada je očna jabučica preduga“, kaže Frank Šefel, profesor na Oftalmološkom institutu pri univerzitetu u Tubingenu.

Zbog preduge očne jabučice fokus ‘pada’ ispred mrežnjače, a ne na nju, što onemogućava stvaranje izoštrene slike udaljenog predmeta.

„Očna jabučica odrasle osobe koja je preduga samo za milimetar rezultira miopijom dioptrije -2,7“, kaže Šefel, govoreći o mernoj jednici koja opisuje refrakcijsku grešku.

Ko je skloniji miopiji?

Stanje se obično javlja između 6. i 25. godine, kažu stručnjaci, ali nije potpuno jasno zašto.

Genetska predispozicija ima samo manju ulogu, kaže australijski oftalmolog Ijan Morgan. Naučnici ukazuju na spoljne uzročnike, poput rada koji uključuje preterano naprezanje očiju gledanjem u predmete na vrlo maloj udaljenosti.

Deca današnjih dana mnogo vremena provode u zatvorenom i izlažu se takvim uslovima, bilo da čitaju ili pišu u školi ili koriste kompjuter ili smartfon kod kuće. To, zajedno s prekratkim izlaganjem sunčevim zracima, izgleda da povećava rizik za kratkovidost. Naučnici još nisu pronašli objašnjenje zašto je to tako.

Da li je kratkovidost izlečiva?

Miopija je progresivna, ali ona se kod školske dece može smanjiti. Deca bi morala što je više moguće da se igraju napolju i da odmaraju oči od naprezanja gledanjem u predmete na maloj udaljenosti. Što pre, to bolje, kaže Morgan.

Po Šefelu, posebne naočare i kapi za oči koje sadrže atropin također pomažu u zauzdavanju progresije miopije.

Kod odraslih, otprilike nakon tridesete godine, mogu se rešavati samo simptomi miopije, ali ne i sam poremećaj, kaže Behme.

Osoba mora nositi odgovarajuće naočare ili kontaktna sočiva. Laserska operacija oka, takođe, je opcija.

Odrasli ne treba da brinu da će im korišćenje optičkih pomagala pogoršati vid. To je mit koji je odavno razotkriven. Važno je, međutim, da to pomagalo bude prikladno, odnosno s lekarskim receptom.

(Espreso / HINA)