USKORO VRAĆAMO SAT: Ovo su argumenti "ZA" I "PROTIV", kako tako možemo uštedeti STRUJU?

Zimsko računanje vremena u Srbiji počeće u nedelju, 30. oktobra, kada će se kazaljke u 3 posle ponoći vratiti jedan sat unazad, mada je sve više onih koji smatraju da bi zbog uštede struje trebalo da ostanemo na letnjem vremenu!

O predlogu Evropske komisije iz 2018. godine, da se poslednje nedelje marta i oktobra ukine sezonsko pomeranje sata, još uvek nije postignuta saglasnost. Zemljama članicama je prepuštena takva odluka, a Srbija je odlučila da nastavi sa pomeranjem kazaljki na satovima, kao i do sada, zbog usklađenosti sa većim delom Evrope.

Međutim, u trenutku kada se najavljuje jedna od najtežih zima na Starom kontinentu u poslednjih 50 i kusur godina, i kada svi pokušavaju da uštede struju i gas, pojedine države u regionu ozbiljno razmišljaju da ukinu periodičnu izmenu računanja vremena. Među njima je i Severna Makedonija, gde Ministarstvo privrede na osnovu predloga tamošnje vlade razmatra mogućnost nastavka letnjeg računanja vremena da bi dodatno smanjili potrošnju struje.

Naime, uvođenjem zimskog računanja vremena dan će se skratiti za jedan sat, pa će mrak, na primer, umesto u 17.30 časova, padati već oko 16.30. Mada ima i onih koji odgovaraju kontraargumentima da će se onda više struje trošiti u jutarnjim satima jer će kasnije svitati...

Stav stručnjaka nije jedinstven, a letnje računanje, čiji cilj je oduvek uglavnom bila ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke su pomerane u poslednjoj nedelji septembra, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa EU.

Imalo bi smisla na kraći rok produžiti period letnjeg vremena zato što još uvek ne može da se iskoristi razlika od sat vremena koja postoji - kaže Slobodan Bubjević, fizičar i naučni novinar

Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar iz Instituta za fiziku u Beogradu, objašnjava za "Blic" da je motiv da se letnje vreme uvede tokom prethodnog veka vrlo jednostavan - da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu.

- Argumenti iz života u Srbiji u prilog tome su da ako ne bismo poslednjeg vikenda u martu prelazili na ukazno, odnosno letnje računanje vremena, deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D, imala bi sat vremena manje dnevnog svetla, tople junske večeri, kad je dan najduži, završavale bi se pre početka drugog Dnevnika. Budući da 20. juna mrak pada u 19.27, đaci koji idu u popodnevnu smenu bi se cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćali kući po mraku, u najtoplijim danima na početku jula sunce bi izlazilo pre 4 ujutru i u vreme kad ustajemo, oko 7 temperatura bi već bila iznad 30 stepeni. Ovi efekti su posebno izraženi u zemljama na jugu Evrope i na obodima vremenskih zona, gde se nalazi i Srbija - kaže Bubnjević za "Blic".

Prema njegovim rečima, argumenti protiv ukaznog vremena mahom su vezani za neprijatnosti koje ljudi prijavljuju nakon vikenda u kojima dolazi do pomeranja sata. Mada nema recenziranih naučnih studija o konkretnoj šteti koju pomeranje sata nanosi zdravlju, sumnje u to, kao i brojna svedočanstva pojedinaca, učinile su ovu praksu širom Evrope, pa i u našem regionu, izrazito nepopularnom.

- Debata o ukaznom (letnjem) vremenu traje već nekoliko godina, a dostigla je usijanje u godini uoči pandemije korona virusa, da bi potom bila ostavljena sa strane. Sve je počelo kad je Rusija odustala od pomeranja sata, nakon nekoliko studija koje su pokazivale da u toj zemlji nema očekivane uštede energije, a da stanovništvo doživljava stres tokom vikenda kad se vrši pomeranje. Podstaknute ovim primerom druge zemlje na severu kontinenta, gde su efekti ukaznog vremena zbog geografskog položaja manji, počele su da preispituju njegovu opravdanost - kaže Bubnjević.

U Srbiji trenutno ne postoji nijedna studija koja se zaista bavila ovim pitanjem, ukazuje Bubnjević. S druge strane, budući da se nalazimo na samom krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone i da mrak pada ranije nego na Zapadu, a da su navike i ritam stanovništva slične kao u ostatku Evrope, ukidanje ukaznog vremena bi Srbiju posebno pogodilo i znatno smanjilo period u kojem ljudi mogu da uživaju u blagodetima obdanice.

O mogućnosti da ostanemo na letnjem režimu računanja vremena Bubnjević izdvaja tri aspekta.

- Ono što ima smisla je na kraći rok produžiti period letnjeg vremena, zato što još uvek ne može da se iskoristi vremenska razlika od sat vremena koja postoji. Ali, kada dođe zimsko vreme, sigurno je bolje vratiti se na zimsko računanje vremena. Dakle, produženje na kraći rok, od oko mesec dana, doneće energetske uštede. Međutim, ima drugi aspekt, i u nauci o merama, zlatno meteorološko pravilo je da bez obzira šta je kome povoljno, za sve je uvek najpovoljnije da koriste iste mere. Dakle, zemlja koja se odluči iz opšte prihvaćenog sistema mera i na mesec dana da tamo budu sati drugačiji nego u okruženju, rizikuje da napravi potpuno nepredvidljive gubitke u saobraćju, u komunikacijama i obilju drugih stvari koji se tiču svakodnevnog života - kaže Bubnjević za "Blic" i dodaje da je vrlo teško izračunati koliko bi to bila velika šteta što bi sat vremena bilo pomereno vreme u Severnoj Makedoniji ili bilo kojoj drugoj zemlji.

Zbog toga se sve države i dogovaraju da koriste iste mere i zato su članice SI sistema.

- Treba jednostavno izvagati da li bi energetska ušteda bila dovoljno velika ili će možda cela Evropa krenuti tim istim putem i produžiti period ukaznog vremena. Treći stav je da sada kada je došla energetska kriza prilično je jasno da je ukazno (letnje) vreme nešto što je ljudima u principu korisno - zaključuje Bubnjević.

Ne pomeraju Rusi, Kinezi, Japanci...

Prvi su kazaljke pomerili Nemci, i to 30. aprila 1916. godine, zatim su za njima krenuli Britanci, pa mnoge evropske zemlje i SAD. U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli s računanjem letnjeg vremena.

Kazaljke na satu, međutim, ne pomeraju sve zemlje. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama... Zato nemojte da vas iznenadi kada tokom godine imamo u odnosu na njih različitu vremensku razliku.

Prva ideja o pomeranju sata datira iz 1905. godine

Slobodan Bubnjević podseća da je ideju da se "izgubljeno vreme leti" nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi smislio Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.

- Njegova ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga deset godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet. Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja on je u leto 1905. primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još spava. Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje letnjeg vremena, ali pošto je umro tokom epidemije španskog gripa, nije dočekao da ova promena bude ozakonjena.

(Espreso / Blic)