"SIN I SNAJA MI KAO KUČETU UNESU HLEB, DINAR PENZIJE NISAM VIDELA 10 GODINA": Užasna ISPOVEST bake iz Pirota!

Ne mogu svi da se pohvale prisnim porodičnim odnosima punim ljubavi i poštovanja, ali priča jedne bake iz Pirota koju je podelila sa lokalnim medijima uspela je mnoge da rasplače i podseti kako žive naši stari, uprkos tome što o njima još uvek ima ko da brine.

"Kad smo oženili sina, suprug i ja smo rešili da im ustupimo kuću a da za nas dozidamo dve sobe i kupatilo uz već postojeći objekat.

Od prvog dana snaja nije imala nikakvu komunikaciju sa nama, razlog nismo nikada saznali, ali je problem što se i sin polako udaljavao. Kad je suprug preminuo, ostala sam sama sa malom penzijom. Sin i snaja su imali problema sa poslom, sa niskim primanjima a u isto vreme su školovali dvoje dece", priča starica svoju tužnu ispovest.

Sin i snaha su se zaduživali, računi za struju i komunalije su rasli.

"I ja sam se ponudila da podignem kredit da izmire dugovanja. U međuvremenu sam obolela pa sam sinu dala ovlašćenje da mi podiže penziju. Kako sam mu dala karticu više dinar nisam videla, a tome ima već desetak godina. Kao kučetu mi unesu hleb i nešto malo namirnica i ja se snalazim kako znam i umem", ispričala je baka koja je tražila anonimnost.

Ovo je samo jedna od tužnih priča zlostavljenih starih osoba od svojih najdražih, koju su na terenu zabeležile članice i aktivistkinje Udruženja žena "Lav" iz Pirota i ispričale je Jugmediji.

Udruženje žena iz Pirota je u poslednjih nekoliko godina realizovalo brojne projekte koji se bave problemima ranjivih kategorija stanovništva u koje svakako spadaju ostarela lica. U okviru projekata "Otvorena vrata" i "Mesto pod suncem", članice i aktivistkinje udruženja su deleći flajere i promo materijal na terenu , razgovarale sa brojnim predstavnicima ove populacije i beležile probleme kao i predloge rešenja njihovih problema.

Članica Udruženja Snežana Manić kaže da je starost sama po sebi teška, međutim, u situaciji kada su roditelji ostavljeni i zaboravljeni od dece i bližnjih onda ne postoje reči koje bi opisale tu patnju.

"Roditelji uglavnom imaju opravdanje za svoju decu ( besparica, nezaposlenost, školuju decu, grade kuću…) i nerado govore o bilo kojoj vrsti zanemarivanja i zlostavljanja. Ipak, posle višemesečnog istraživanja iskristalisalo se nekoliko problema koji su zajednički za većinu starih: nepostojanje Doma za starije u Pirotu (veliki broj starih lica u gradu se izjasnilo da bi samoću rado zamenili boravkom u domu), neadekvatna zdravstvena zaštita i zbrinjavanje prvenstveno dementnih lica kojih među starima ima mnogo, siromaštvo i besparica su prisutni u većoj meri medju starima koji žive u selima", kaže ona.

Prisutno je i nasilje nad starima

"U neformalnim razgovorima sa rođacima, prijateljima, komšijama ipak smo došli do saznanja da je nasilje nad starima prisutno , fizičko u manjoj meri dok je ekonomsko poprilično zastupljeno. Možda zvuči nelogično, znajući kolike su penzije i koji broj starih prima minimalni iznos, ali na žalost , sve više je penzionera koji izdržavaju decu i unučiće. Nekada to rade dobrovoljno ali se dešava i da im novac uzimaju prisilom", kaže ona.

Članice ovog udruženja zabeležile posebno apostofiraju priču s početka teksta, koja je upravo primer o zamemarivanju starijih osoba. Manićeva napominje da je ovakvih ili sličnih priča bilo na desetine.

"Na ovim prostorima je uvreženo mišljenje da je roditelj "dužan" da brine o deci dok je živ. Sa druge strane, deca roditeljima ništa ne duguju jer, i oni su već roditelji te moraju da brinu o svojoj deci. Nismo zabeležili ni jednu ličnu priču o fizičkom nasilju ali su sagovornici navodili primere gde su unuci tukli dedu i babu da im daju pare za telefon, da je sin fizički maltretirao oca da mu prepiše imanje, da sin i snaja vezuju dementnu staricu i tuku je jer "ne sluša"...", rekla je Manićeva.

Za mnoge je nasilje "porodična tajna".

"Starije osobe uglavnom osećaju stid i sramotu da priznaju da ih zlostavlja neko kome veruju. One se plaše osvete ili kazne, zabrinute su za svoju budućnost – ko će o njima brinuti ako prijave? Za njih je nasilje koje trpe "porodična tajna". Najčešće starije osobe nisu svesne toga koja su njihova prava po zakonu i koje su to institucije koje im mogu pomoći. Zbog toga je važno da starija osoba ima pristup informacijama na osnovu kojih može da donose odluke i da ima na umu raspoložive vrste pomoći u zajednici. Ovo može uključiti podršku i pomoć članova porodice ili prijatelja, zdravstvenih službi, socijalnih službi, policije, pravnika ili članova verskih zajednica. Međutim, svedoci smo da sistem još uvek ne funkcioniše na efikasan način i da je to razlog više što stara lica ne prijavljuju nasilje", objašnjava Snežana Manić.

Baka i deka brinu o tri unuka

"Imali smo dve ćerke, jedna je nažalost preminula mlada. Ova druga, više puta se udavala, izrodila troje dece i kako koje je rađala ostavljala ga je kod nas i odlazila dalje. Za očeve dečaka ne znamo gde se nalaze a i majka se retko javlja a još ređe dolazi. Prođe neki duži period, ona se pojavi, kobajagi će da preuzme brigu o deci a onda se posvađa sa nama, pretuče me i ode", priča baka i dodaje da joj nije dobrih ljudi i lokalne samouprave ne zna kako bi živeli jer je, i uz svu pomoć koju dobijaju, mnogo teško, prepričava Manićeva susret sa još jednom zlostavljanom bakom tokom istraživanja članica Udruženja "Lav" iz Pirota.

(Espreso / Jugmedija)