STATISTIKA
MAPA GRADOVA SA NAJVEĆIM RIZIKOM ZA PEŠAKE: Strada veliki broj ljudi! (FOTO)
Veličine rizika stradanja u saobraćaju su predstavljene na mapama opština i gradova, odnosno policijskih uprava, u pet različitih boja, tj. pet klasa rizika (od najmanje do najviše vrednosti rizika)
Veliko stradanje starijih u svojstvu pešaka i bicikliste u velikoj meri može dovesti u vezu sa dva faktora: psiho-fizička ograničenja i fizička ranjivost, piše na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja.
Agencija za bezbednost saobraćaja je realizovala istraživanje rizika stradanja stanovništva u saobraćaju po policijskim upravama, gradovima i opštinama u Republici Srbiji, i to na osnovu podataka o saobraćajnim nezgodama i njihovim posledicama, koje su se dogodile u periodu od 2019. do 2021. godine, u odnosu na ukupan broj stanovnika na posmatranim teritorijalnim jedinicama.
Veličine rizika stradanja u saobraćaju su predstavljene na mapama opština i gradova, odnosno policijskih uprava, u pet različitih boja, tj. pet klasa rizika (od najmanje do najviše vrednosti rizika).
Posmatrano po javnom ponderisanom riziku stradanja u saobraćajnim nezgodama u 2021. godini, kao najnebezbednije policijske uprave izdvajaju se: Sombor, Sremska Mitrovica, Šabac, Valjevo, Užice, Požarevac, Zaječar i Kraljevo.
Osim ukupnog rizika stradanja stanovništva u saobraćajnim nezgodama, utvrđen je rizik stradanja za svaku od kategorija učesnika u saobraćaju (deca, mladi, starija lica, pešaci, biciklisti, motociklisti i mopedisti, traktoristi i dr.), za prethodni trogodišnji period (od 2019. do 2021. godine).
Utvrđeno je da pešaci imaju najveći rizik stradanja u sledećim opštinama i gradovima: Savskom Vencu, Starom Gradu, Surčinu, Barajevu, Loznici, Vladimircima, Lajkovcu, Lapovu, Varvarinu i Ćićevcu. Biciklisti imaju najveći rizik stradanja u Vojvodini, zatim u Velikom Gradištu, Malom Crniću, Žabarima, Lapovu, Batočini, Doljevcu i Leskovcu, a motorizovani dvotočkaši u: Žitištu, Plandištu, Koceljevi, Kučevu, Kniću, Merošini, Doljevcu, Svrljigu i Beloj Palanci.
Ono što je specifično u interaktivnoj mapi jeste to što je cela Vojvodina beleži manji broj stradalih starijih osoba u saobraćaju, ali tamo ipak postoji jedna crna tačka - Vrbas. Pretpostavlja se da je razlog tome taj što se u tom mestu nalazi veliki magistralni put koji ljudi verovatno pokušavaju da pretrče.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja i izveštaja "Bezbednost starosne kategorije 65+ u saobraćaju" ističe se da je ugroženost starih u saobraćaju velika.
- Od ukupnog broja poginulih u saobraćajnim nezgodama oko 27% su bila stara lica, a od ukupnog broja povređenih su 10% stara lica. U prilog činjenici o velikoj ugroženosti starijih lica ide i podatak o tome da starija lica manje učestvuju u saobraćaju od prosečnog stanovnika Srbije - piše u izveštaju Agencije i navodi se da su u odnosu na svojstvo učešća u saobraćajnim nezgodama, starija lica najviše ugrožena u svojstvu pešaka, a zatim u svojstvu bicikliste i u putničkom vozilu.
- Od ukupnog broja poginulih pešaka 50% su starija lica, od ukupnog broja poginulih biciklista 47% su starija lica, na traktoru 36% poginulih su starija lica, a od ukupnog broja poginulih mopedista 25% su starija lica, u putničkom automobilu pogine oko 25% starijih lica u odnosu na ukupan broj poginulih svih starosnih kategorija. U svojstvu vozača putničkih automobila smrtno strada 13% starijih lica u odnosu na ukupan broj poginulih vozača putničkih automobila svih starosnih kategorija.
Takođe se navodi da se veliko stradanje starijih u svojstvu pešaka i bicikliste u velikoj meri može dovesti u vezu sa dva faktora: psiho-fizička ograničenja i fizička ranjivost. Kako ljudi stare, javljaju se funkcionalna ograničenja i poremećaji, kao što su smanjenje vizuelnih i slušnih sposobnosti, produžava se vreme reakcije, sporije se kreću od mlađih osoba, javljaju se poteškoće sa deljenjem pažnje, poteškoće sa demencijom.
- Sa starenjem lošija je motorika pokreta: usporavaju se pokreti, javlja se pad u snazi mišića, pad u koordinaciji pokreta, javlja se pad sposobnosti prilagođavanja na nagle pokrete, gubi se preciznost i sl. Uzrok visoke stope smrtnosti među starijim licima u svojstvu pešaka i biciklista je i njihova velika fizička ranjivost. Kada starija lica učestvuju u saobraćajnim nezgodama u svojstvu pešaka ili bicikliste oni nemaju nikakvu spoljnu zaštitu, usled čega postoji veći rizik da zadobiju teške telesne povrede (lomovi kostiju, slamanje kuka, i sl.), ali i smrtne povrede, nego što je to slučaj kada učestvuju u nezgodi kao putnik ili vozač u putničkom vozilu. Iz tog razloga su pešaci i biciklisti, a posebno starija lica u svojstvu pešaka i biciklista, proglašeni ranjivom kategorijom učesnika u saobraćaju, od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO) - piše u izveštaju.
Ističe se i da često stariji u svojstvu bicikliste zadobiju telesne povrede (ili smrtno stradaju), a da nije bilo drugih učesnika u saobraćajnoj nezgodi.
- Ovakvi događaji se često ne evidentiraju kao saobraćajne nezgode, što ukazuje na to da je problem stradanja starijih u svojstvu bicikliste još veći nego što podaci pokazuju - navodi se i ističe da je zbog sve brojnijeg starog stanovništva neophodno prepoznati moguće probleme i opasnosti kojima su starije osobe izložene.
- S jedne strane, neophodno je uticati na bezbednost starih lica u saobraćaju, dok je sa druge strane potrebno izgraditi pozitivnu sliku o ovoj kategoriji stanovništva.
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović za Kurir kaže da je manja psihofizička sposobnost svakako faktor zbog kog su stariji od 65 godina posebno ugroženi.
- Stariji ne prihvataju da ne mogu da urade ono što su mogli pre na primer 10 godina. Oni misle da mogu pretrčati ulicu, preći je brzo, a ne stižu. Još jedna od otežavajućih stvari u saobraćaju je i ta što oni nose uglavnom tamnu odeću, što ih kada padne mrak čini manje vidjivijima u saobraćaju. Takođe, oni imaju tri puta veće šanse da stradaju u odnosu na nekoga ko ima 20 godina. Njihov organizam je daleko ranjiviji - kaže Stamatović koji smatra da je veoma važno da stariji vode računa u saobraćaju, da vozači paze na njih, kao i da bi oni morali da nose svetliju odeću kako bi bili vidljiviji.
- Posebno su opasni meseci septembar, oktobar, novembar i decembar jer je tada dan kraći, noć se produžava, i otežani su uslovi u saobraćaju, pa i vidljivost pešaka - kaže on.
(Espreso / Kurir)