KORONA JE I DALJE TU! Tiodorović otkrio ŠTA NAS ČEKA na zimu, jednu stvar MORAMO da uradimo u narednih MESEC DANA

Korona virus je sada poput prehlade i uglavnom daje blage simptome, ili u potpunosti izostaju, ali samo kod zdravih i mlađih ljudi. Stariji ljudi i dalje mogu biti ugroženi. Ono što nam sada ide u susret je grip, te je apel lekara da se oni koji su u riziku, bez obzira na godine, vakcinišu na vreme i spremno dočekaju zimu.

Trenutna epidemiološka situacija je i dalje nepovoljna, iako ljudi jedva čekaju da sve ovo prođe, iako razmišljaju o drugim egzistencijalnim stvarima koje su naravno važne, primećuje se da se sve manje obraća pažnja na kovid, a ne bi trebalo da je to tako. Korona je i dalje tu. Ide zima, a biće i gripa, zato je potrebno da budemo oprezni i da se spremimo na najbolji mogući način, odnosno da se vakcinišemo, kaže za „Blic“ prof.dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje infekcije kovid-19.

Korona statistika iz dana u dan pokazuje da je korona tu, mladi i zdravi da su otporniji na koronu jer prolazi sa blagim simptomima, dok s druge strane ima i dalje onih koji se uveliko leče, a nažalost nekoliko njih dnevno i umre.

- Sigurno da imamo pred sobom nekoliko stvari. Prvo, kovid nije prošao, on je i dalje prisutan. Kod nas dominira taj takozvani BA.5 soj on je najprisutniji. Kod mladih ljudi i očuvanog imuniteta ne može da napravi velike probleme, može da dovede i njih u neku situaciju da se moraju javiti lekaru, ali ono što se dešava ovog trenutka, to je da nam stariji ljudi i hronični bolesnici oboljevaju, i imamo i dalje visok broj umrlih. Nekada je to 10 dnevno, nekada 13, pa do 15, a za mene je i jedna osoba kada umre mnogo, a kamoli ovoliko. I to se tačno vidi, da su to ljudi 1932., 1935. godište, ali ima 1965. i 1955. Dakle, ipak nisu to samo najstariji, objašnjava profesor Tiodorović.

Kako ističe, iz svega navedenog izvodi se zaključak da je situacija nepovoljna, da moramo biti oprezni, ali da svakako nema mesta panici ili strahu, sve što treba je da budemo odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima.

- Austalijski soj, BA.2.41, on može biti prisutan, da li je stigao u Evropu to još niko nije saopštio, ali vrlo je moguće i da ćemo ga i mi imati. Jer sve što dođe u Evropu, dođe i kod nas. Ono što smatram je da nema razloga za bilo kakvu paniku ili strah, ali ima razloga za oprez. Bilo bi dobro da naša država odobri što pre bivalentnu kovid vakcinu, bez obzira što ima različitih mišljenja, to bi značilo starijim osobama jer bi ih zaštitila. Dalje, što se tiče lečenja, postoji registrovani lek od Evropske agencije (EMA), to su monoklonalna antitela koja dugotrajnije deluju. Mnogo bi značilo i da se taj lek daje ljudima koji mogu biti ugroženi, kako ne bi došlo do toga da završe na respiratoru, da ne budu životno ugroženi, a naročito se odnosi na one koji iz nekog razloga nisu primili vakcinu. To bi bilo izuzetno važno, i to bi bila moja poruka, ističe profesor Tiodorović.

Jesen i zima

Korona je pala u drugi plan, ali sada već vreba grip, te se savetuje zaštita, odnosno vakcinacija.

- Ona opasnost koja postoji jeste zbog gripa. To znači da kad počnu hladniji dani, mada ćemo sada imati jedno Miholjsko leto koje će trajati malo duže u oktobru, ali ćemo već novembra i decembra imati situaciju da ljudi borave u zatvorenom prostoru, da su izloženiji kako kovidu tako i gripu. Tako da, grip očekujem krajem godine kada će polako krenuti. Recimo, 2020.godine retko da je zabeležen, a kada ga ne bude, nakon toga se uvek desi da dođe period kada ga ima u ozbiljnijem obimu, objašnjava profesor Tiodorović.

Kako dalje ističe epidemiolog, poziv za vakcinaciju stoji, kako za koronu tako i za grip.

- Ovo je poziv, bez razlike, da li su mladi ili stariji, koji imaju predispoziciju prema padu imuniteta, prema hroničnim oboljenjima, ali i ostali koji su izloženi svojim poslom, da se vakcinišu protiv gripa. Imunitet se posle vakcinacije ne može razviti pre nego što prođe dve do tri nedelje u najboljem slučaju, dok oni koji prvi put primaju vakcinu treba da prime čak dve i to u razmaku od mesec dana. Ali oni koji su stalno primali, koji to znaju i svake godine primaju, oni imaju samo jednu dozu. Ono što smatram da je vrlo važno a tiče se korone, da je potrebno da oni koji nisu primili četvrtu dozu, da to učine, što se posebno odnosi na starije, dodaje profesor Tiodorović.

Postkovid je već problem

Nakon preležane korone mnogi su se već susreli sa postkovidom. Kod nekoga su izraženiji simptomi, kod nekoga ih nema, ali činjenica je da je kovid-19 ostavio traga u organizmu.

-Postkovid je sada veliki problem i on pogađa bez razlike i mlađe i starije, pogotovo one koji imaju određene bolesti, jer recimo dijabet može da bude i kod mladih. Drugo, kod onih sa kardiovaskularnim oboljenjima, sa plućnim oboljenjima, endokrinim, može doći do ozbiljnih situacija. Čak se smatra da može trajati mesec do 12 meseci. Čim ljudi osete gušenje, zamarenje, nedostatak vazduha, ubrzani rad srca, što može biti i kod mladih, da se jave lekaru kako bi dobili odgovarajuću terapiju. To mora i da se prati i da se leči, zaključuje profesor Tiodorović.

(Espreso/Blic)