OVAKO JE STANE DOLANC UNIŠTAVAO JOVANKU BROZ: CK je odmah digao uzbunu!

Skoro čitav vrh SKJ i čelni ljudi Jugoslavije smatrali su da je Jovanka Broz psihički bolesna i da je opasna za Titovo zdravlje. A tadašnji član Predsedništva CK SKJ i budući savezni ministar unutrašnjih policije izneo je najviše kritika na Jovankin račun, rekavši da je Tito čak hteo i da se razvede od nje ali se plašio "sramote".

Komisija SKJ je završila Izveštaj o svom radu 5. marta 1974. godine i dostavila ga članovima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Izveštaj ima 27 stranica i u njemu su prezentovana sva pitanja za koja je Komisija dobila zadatak da ih rasvetli. Kroz prikaz Izveštaja Komisije daju se samo ona pitanja koja se odnose na destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz, kao i druga pitanja koja su od značaja za sagledavanje tog ponašanja i delovanja.

U vezi sa opštim stanjem i odnosima u Rezidenciji, Komisija je došla do saznanja da postoje krupni problemi opšte organizacije Kabineta Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike i Jovanke Broz, organizacije domaćinstva i, što je posebno zabrinjavajuće, organizacije zdravstvene službe koja opslužuje Predsednika Republike i vodi brigu o njegovom zdravlju. U odnosu na ocene o stanju i organizaciji službi u rezidencijama i pritužbi na pojedine službe ili lica, Komisija je došla do zaključka da se oseća nedostatak poverenja Jovanke Broz prema službama u Rezidenciji, naročito prema Službi bezbednosti i da je prisutna stalna sumnja da je čitava organizacija bezbednosti okrenuta protiv nje, kao i da su sve druge organizacione jedinice manje ili više podređene toj službi.

Zbog toga, kod Jovanke Broz se oseća velika želja da sve sama nadomesti, organizuje i rukovodi, što je, uzimajući u obzir i poštujući njenu zaista veliku energiju i napore, ipak ne samo nerealno, nego to ima i negativne posledice. U svom izveštaju Komisija SKJ konstatuje da je utvrdila sledeće: da prisluškivanja telefona Predsednika Republike i njegove supruge Jovanke Broz, koje je, navodno, organizovano od strane Službe bezbednosti, po izjavama svih koji su radili u rezidenciji, nije bilo niti je moglo biti posle Četvrtog plenuma.

U tome su svi jednodušni i po mišljenjima svih sa kojima su obavljeni razgovori za to bi morala da postoji čitava organizacija od više ljudi, što bi moralo da bude zapaženo (odobrenje, ubacivanje prislušnih aparata, slušanje, presnimavanje, kucanje itd.); da su sve osobe sa kojima je Komisija razgovarala kategorične u tome da niko nije prikupljao nikakve informacije o Predsedniku Republike, niti da su ma kakve informacije pismene ili usmene kolale u Rezidenciji ili izvan nje. To se odnosi i na poslove kojima se Predsednik Republike bavio. Iako su osobe sa kojima je Komisija razgovarala iznosile dosta primedbi o međusobnim odnosima, ipak nije bilo ni jedne primedbe koja bi upućivala na to da se ma ko svesno ogrešio o Predsednika Republike.

Svi, izuzev Marka Agbabe, kategorično negiraju da je bilo ko prikupljao bilo kakve podatke o Jovanki Broz bilo u kojem smislu. Tako je Marko Agbaba izjavio da je Anđelko Valter jednom prilikom od njega tražio izveštaj o jednom putovanju Jovanke Broz u Zagreb i da mu je Agbaba odgovorio da je na putu sve bilo u redu i prekinuo razgovor o tome; da je većina ljudi koje Jovanka Broz pominje otišla na druge poslove ili su na raspolaganju ili u penziji. Gotovo svi su otišli sa veoma teškim negativnim političkim kvalifikacijama, a optužbe se neprestano oživljavaju. Komisija smatra da treba prestati sa tim kvalifikacijama od strane Jovanke Broz ukoliko nema nekih novih dokaza ili se odlučiti na kažnjavanje ukoliko su te kvalifikacije opravdane, a Jovanka Broz da dokaze.

To su vrlo teške optužbe, jer se neki ljudi terete da su sovjetski špijuni, drugi da su hrvatski nacionalisti, treći da su pripremali atak na život Predsednika Republike i Jovanke Broz (lekar i kuvarice); da su postojali pokušaji spoljnjeg uticaja na Rezidenciju od strane određenog kruga ljudi iz JNA (pukovnik Rusić koga je Jovanka Broz primila na Brionima), penzionisanih vojnih lica, pripadnika Službe državne bezbednosti i drugih krugova. Ta akcija je bila grupnog karaktera i vodila se u raznim pravcima.

Akcije ove grupe bile su usmerene i prema Rezidenciji Predsednika Republike sa ciljem da se, putem intriga, izazove uznemirenost Predsednika Republike i Jovanke Broz i pokuša stvoriti sumnja u rukovodstvo JNA; da je stvorena atmosfera delovala i na stanje organizacije oko Predsednika Republike, koja je, po saznanjima Komisije, zabrinjavajuće slaba. Komisija je, kada je reč o ovim pitanjima, polazila od odluke Predsednika Republike i Predsedništva SFRJ. Međutim, Komisija je konstatovala: da te odluke nisu sprovođene; da je napuštena stara organizacija, a nova nije stvarana; da su otpušteni ljudi, a nisu zamenjivani novim, tako da je došlo do teškog stanja kako Kabineta i organizacije domaćinstva Predsednika Republike, tako i službi bezbednosti i, što je naročito zabrinjavajuće, do nekompletne organizacije zdravstvene službe; da je neophodno obezbediti adekvatnu organizaciju i popunu službi u Rezidenciji, kako bi se stvorili povoljniji uslovi za život i rad Predsednika Republike.

Naravno, sve ovo pretpostavlja punu saglasnost Predsednika Republike, kao i Jovanke Broz, koja, kao supruga Predsednika Republike, i ubuduće ima velike odgovornosti kada se radi o redovnom kućnom životu, ishrani, odmoru, oslobađanju preteranih protokolarnih obaveza Predsednika Republike i slično. Da bi se uskladili svi poslovi organizacije, počev od konačnog određivanja njene šeme, pa do konstituisanja i dopunjavanja odgovarajućim kadrovima potrebno je, u prvom redu, uspostaviti narušene odnose poverenja Jovanke Broz prema nekim institucijama, uz konstataciju Komisije da je to nepoverenje izrazila i prema Komisiji SKJ, čak i pre nego što je saznala šta Komisija radi. Komisija je predložila da Izvršni biro Predsedništva SKJ, na osnovu svojih zaključaka, organizuje dalji rad i preduzimanje odgovarajućih mera u povodu ovog izveštaja Komisije. Komisija je, takođe, predložila da Izvršni biro Predsedništva SKJ razgovara sa Jovankom Broz i da joj saopšti zaključke i stavove sa svoje sednice.

Polazeći od predloga Komisije SKJ, u Beogradu je 7. marta 1974. godine održana proširena sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ na kojoj je razmatran izveštaj Komisije i doneti stavovi i zaključci. Sednici su prisustvovali: Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić, Stane Dolanc, Rato Dugonjić, Mitja Ribičić, Dobrivoje Vidić, Džemal Bijedić, Jure Bilić, Todo Kurtović, Fadilj Hodža, Stevan Doronjski, Budislav Šoškić, Krsta Avramović, Nikola Ljubičić, Miloš Šumonja, Džemil Šarac i Ivica Kukoč. Uvodno izlaganje deo je predsednik Komisije SKJ Rato Dugonjić. On je, između ostalog, istakao da je Komisija u svom izveštaju bila jako pažljiva, da je iznela samo ono što je sigurno utvrdila i da nije ulazila u razne pretpostavke koje je moguće izvući iz činjenica i informacije do kojih je došla. Pošto je izložio rezultate i zaključke do kojih je Komisija došla, Rato Dugonjić je rekao da se došlo do zaključka da su izražavani brojni napadi na službe bezbednosti i da je on stekao utisak da su ti napadi na službe bezbednosti od strane Jovanke Broz takvog karaktera kao da je u pitanju služba bezbednosti neke druge države, o čemu je on sa Jovankom Broz u nekoliko navrata duže raspravljao.

Ukazao je da su kod Jovanke Broz posebno prisutne rezerve prema vojnim licima na službi u Rezidenciji. Kada je razgovarao sa Jovankom Broz u vezi sa ličnostima koje bi se mogle postaviti za ličnog sekretara, konstatovao je da je ona izražavala veliko negodovanje da to bude oficir. Dugonjić joj je tom prilikom rekao: "Dobro, drugarice Jovanka, šta znači to nepoverenje u vojsku? Dajte da vidimo koji su uzroci tog nepoverenja? Šta to znači unapred diskvalifikovati vojnika zato što je vojnik? To znači jedno jako nepoverenje u vrh Armije što je vrlo opasna stvar. Neodrživo je da supruga Predsednika Republike stalno pravi aluzije na vrh Armije da je nepouzdan i da je okrenut protiv nje i Tita. A to je činjenica." Rato Dugonjić je izneo da je dan uoči sednice Izvršnog biroa Predsedništva SKJ (6. marta 1974. godine) pozvan kod Jovanke Broz da pomogne u diskusiji oko organizacije u Rezidenciji.

Napomenuo je da je na Komisiji dogovoreno da na taj sastanak ode u nameri da se učini sve da se pomogne u unapređenju organizacije u Rezidenciji, "koja je bila u krajnje teškom stanju, iako bez iluzija da ovaj problem može da se reši". U vezi sa tim sastankom Dugonjić je rekao: "Ja se posle tog sinoćnjeg razgovora osećam kao posle jednog košmarnog sna – i ja sam još u njemu, jer totalno ne razumem o čemu se radi..." Mi smo u izveštaju predložili da bi trebalo da Izvršni biro Predsedništva SKJ razgovara sa drugaricom Jovankom, ali ja vam iskreno i pošteno kažem da sam posle tog jučerašnjeg razgovora izgubio svaku iluziju da se u normalnom razgovoru može nešto postići..., ali ima nekih stvari koje prelaze individualnu odgovornost ili individualno pravo ma kog pojedinca ili a koje neformalne grupe, i postaju pravo ove države i ove Partije, pa čak i šire." Ukazujući na obezbeđenje lekara za rad u Rezidenciji, Dugonjić iznosi da je – naglašavajući pravo Predsednika Republike i njegove supruge da daju saglasnost za ekipu lekara koja će boraviti u njihovoj kući – razgovarao sa Jovankom Broz, da da saglasnost da se lekarska ekipa popuni sa određenim lekarima, ali da ona tu saglasnost nije htela dati, iako joj je, u tom smislu, bilo upućeno i posebno pismo od strane Izvršnog biroa Predsedništva SKJ.

Veoma je ilustrativan dijalog koji se u vezi s tim vodio između Rate Dugonjića i Jovanke Broz. Tom prilikom Jovanka Broz je rekla: "Pa dobro, zar ti, druže Rato, misliš da ja nisam za zdravlje Tita? Jesam!". Na odgovor Dugonjića da tako ne misli i upućenu molbu da se saglasi da se ekipa lekara kompletira, Jovanka Broz je odgovorila: "Pa šta, to nije moja stvar". U vezi sa takvim odgovorom, Dugonjić joj je rekao: "Dobro, ako nije Vaša stvar, dajte saglasnost, prebrišite dvojicu ako treba, pa ćemo zamoliti čitavo jugoslovensko rukovodstvo da sedne pa da nađe novu dvojicu, novu petoricu". Dugonjić, dalje, iznosi da su, posle sat razgovora, ostali na istom. "Sinoć smo ponovo razgovarali i razgovarali, ali ona izbegava da se izjasni oko toga – i lekara nema".

Interpretirajući sadržinu tog, "košmarskog sastanka" na koga ga je pozvala Jovanka Broz, Dugonjić dalje iznosi da je ona na tom sastanku napadala sve ljude oko nje, govorila je kako oni predlažu ljude za rad u Rezidenciji bez njene saglasnosti, da bi istovremeno pred tim istim ljudima govorila da ona nije ta koja treba da daje saglasnost da se neko primi na rad u Rezidenciju itd. Navodi da su joj tom prilikom njeni najbliži ljudi rekli: "Drugarice Jovanka, pa ne damo mi da drug Tito sam pravi sebi krevet". Iznosi da je Marko Vrhunec rekao da je Titu pozlilo zato što je otišao bez doručka na Treću konferenciju nesvrstanih. Sumirajući sve to, Rato Dugonjić ističe: "To je nemoguće rešiti, drugovi! Nemoguće redovnim i normalnim putem. Ja ne znam šta je toj ženi! Ne znam! Dobro, ako želi sve političke stvari da drži u rukama, ali pitanje Tita kao ličnosti, čoveka, zašto mu ne da lekara? Ja pravo da vam kažem, ako bih još jednom ovakav razgovor imao, ja bih poludeo." "S druge strane, šta da radimo za Predsednika Republike o kome moramo da vodimo računa, a moramo da vodimo računa i o tome kako će da primi sve ovo i kako da mu pomognemo da nađe rešenja za izlaz iz te situacije..."

"A tu se radi o stvarima koje nam niko živ ne bi oprostio ne samo u našoj zemlji, nego i u svetu, ako bi se desila neka katastrofa sa Titom zbog toga što nije organizovana briga oko njega! Ja tu odgovornost na neki način želim da skinem sa sebe i članova Komisije i da nađemo neko rešenje gdje u centru pažnje treba da bude drug Tito. Molim vas, u Rezidenciji nema kuvara! Znate šta to znači, nema" Svaki od nas ima redovnu ishranu." Stane Dolanc je, u potvrdu toga što je Dugonjić izneo, dodao da je, za vreme kada su Dugonjić i on razgovarali sa Jovankom Broz u Karađorđevu, nju pitao: "Da li je tačno da je rekla da će ona i Tito pre da crknu nego da kuvara puste u kuću?". U vezi s tim, Dolanc konstatuje: "Ona je drugi dan vodila istragu ko mi je to rekao". Dugonjić je naveo slučaj kad je Stane Dolanc u Karađorđevu referisao Predsedniku Republike o nekim pitanjima (o Castru, o Kongresu) da je Jovanka Broz upala i da je tom prilikom rekla: "A Mišković?". Na to je drug Tito planuo na nju i rekao: "Ti mi truješ život sa tim Miškovićem i pusti ljude da rade!" Dugonjić je dalje rekao da je "ustavna pozicija Predsednika Republike jedno, a njegove supruge drugo. Međutim, izgleda da drugarica Jovanka želi neku poziciju koja nije zabeležena u Ustavu, ni u partijskom Statutu. Pitanje je dokle ćemo se mi, čitav državni i politički vrh, zabavljati sa tim stvarima i kako rešiti to pitanje... Ja mogu da razumem situaciju ili to da možda ima grešaka kod svih nas da se, po njenom mišljenju, njoj uskraćuje nešto na što ima pravo. Ali, zašto je ona barijera da dođu lekari, zašto je ona barijera da dođe do onog najminimalnijeg opsluživanja druga Tita koje svi imamo? Drug Tito je, kako se saznalo, ležao tri sata u bilijar sali a niko nije imao pristup do njega i svašta se moglo desiti. U vezi sa pokušajima spoljnjeg uticaja na Rezidenciju i na odnose u Rezidenciji, Rato Dugonjić je šire izlagao i istakao da je čest gost Jovanke Broz bio Stevo Krajačić koji "ne samo da ima veliki uticaj na drugaricu Jovanku, nego je on na neki neobjašnjiv način jedina osoba koja ima pristup u rezidencije... što je van svih normi koje su postavljene za ulazak u rezidencije kada Predsednik Republike nije tamo."

Rato Dugonjić je posebno naglasio da je za vreme dok je Komisija radila, sam ili zajedno sa Stanetom Dolancem, imao više razgovora sa Jovankom Broz u ukupnom trajanju od oko 14 časova i da je u tim razgovorima stekao utisak koji je samo delimično ovde izložio. Posle ovog izlaganja Rate Dugonjića, u diskusiji je učestvovalo 20 prisutnih. Redosled izlaganja prisutnih na sednici dat je prema redu kako su uzimali učešća u diskusiji. Edvard Kardelj (uzimao je više puta učešće u diskusiji) je na početku naglasio da je direktna Titova inicijativa da se oformi Komisija SKJ da utvrdi stanje i odnose u Rezidenciji, odnosno da je drug Tito doneo takvu odluku na jednom sastanku koji je održan kod njega i da mu to nije niko predložio. Iznoseći da je Jovanka Broz omogućila da se i spolja deluje prema Predsedniku Republike, Kardelj je rekao: "To je bolestan čovek, koji je do te mere bolestan da postaje direktno opasan za Tita", a zatim je nastavio da je "stvoren jedan sistem izolacije Tita od njegove političke okoline itd. Jer, recimo, meni nije nikada bilo teže doći do Tita nego što je to sada. Ja sam ranije mogao da samo okrenem telefon pa da kažem: Zdrav, imaš li vremena, kada da se nađemo... Sada je to cela procedura da ja dođem do Tita". U vezi sa radom službi u Rezidenciji Predsednika Republike, Kardelj je ukazao da u svemu tome treba imati u vidu položaj Tita i da u potpunosti deli mišljenje koje je izneo Rato Dugonjić da – ma šta se zaključilo, to neće imati efekta na ponašanje Jovanke Broz. Zatim je nastavio, "Ja mislim da ona to ne može razumeti... naprotiv, bojim se da sve to – po izveštaju ove Komisije – ona neće prihvatiti, nego će biti još više razjarena u svojim reakcijama... a da su stvari otišle toliko daleko da bi Jovanku Broz trebalo potpuno izolirati... Znači, trebalo bi, u dogovoru sa drugom Titom, stvoriti uslove da ljudi koji su na službi kod Predsednika Republike sa njom ništa ne raspravljaju, nego isključivo sa organima koji su za to ovlašćeni". Smatra da treba obezbediti uslove da ljudi na radu u rezidencijama mogu da kažu: "Izvinite, ja ne mogu sa Vama o tome raspravljati, ja imam drugačije naređenje".

To isto trebalo bi obezbediti i lekarima da u svako doba mogu da kažu: "Izvinite, to je naš a ne Vaš posao, mi smo za to odgovorni i mi moramo da radimo ono što smatramo da po lekarskoj savesti treba da radimo." Ocenjujući moguće reakcije Jovanke Broz ako se to realizuje, Edvard Kardelj kaže: "No, postoji pitanje kako će ona reagirati ako se nađe u takvoj izolaciji. Pošto se kod nje očigledno radi o bolesti, ja se bojim da će ona biti navedena na neke nekontrolisane reakcije koje je danas teško predvideti. Može sigurno otežati Titov život još više. Možda bi bilo dobro da vidimo šta će Tito reći, pa u najgorem slučaju da mu predložimo da se nekako izoluje od nje. Ali, Tito se boji skandala. On je, inače, par puta rekao da bi se odvojio od nje, samo ja mislim da se on boji tog skandala. Tito je, inače, dobar čovek, on oseća neku odgovornost prema njoj, on nju još (kažem 'još') nije zamrzeo, on će je na kraju toliko zamrzeti da će onda odnos između njih dvoje biti žestok. I zato se on tu lomi. Ako bi smo mi pritiskali na njega u tom pravcu, možemo izazvati negativnu reakciju sa njegove strane... Ako bi Tito sam ponovo postavio ovo pitanje, da se na neki način rastaje, onda da se podrži u tome i reći mu: Ako si ti za to, ako si to rešio, mi ćemo ti pomoći da se to na najbolji način, bez skandala, izvrši." Kardelj je naglasio da je glavno da se ljudi koji rade kod Predsednika Republike dovedu u takav položaj da mogu da se suprotstave Jovanki i da znaju da će imati podršku nekog partijskog foruma ili nekog drugog organa i da neće biti dezavuisani.

Na ovo je Rato Dugonjić dodao: "Ne može, druže Bevc! Ne može! Sinoć je već napala Šokorca, već ga uzela na zub, zbog toga što je Šokorac, navodno, rekao da neke stvari mora raditi po Titovom naređenju... I budite sigurni da će ti napadi sada postati jedna od tekućih parola drugarice Jovanke... I ja žalim Tita... Ona je juče meni iznela jedanaest sekretara, sve poimenično. Od tih jedanaest, deset su špijuni – svaki je špijun, Božinović je špijun, Popović je špijun itd. ... Ja govorim ono što mislim i pokušavam i sebe i druge da oslobodim iluzija." U vezi sa mešanjem Jovanke Broz u državne i političke poslove, Edvard Kardelj je, obraćajući se Rati Dugonjiću, rekao: "Ti si joj u razgovoru u Karađorđevu lepo rekao – ostanite Vi cenjena supruga Predsednika Republike, poštovana od svih, a nemojte se mešati u politiku", a zatim istakao da je Jovanka Broz posle toga razgovora brisala u vesti za štampu reč "supruga" i stavila "Jovanka Broz", što ranije nije radila. Kardelj zaključuje da je to "direktan odgovor na to što joj je Rado rekao".

Vladimir Bakarić je izneo da mu se Jovanka Broz u više navrata žalila na postupke pojedinaca na službi u Rezidenciji (Mišković) i na organizaciju i rad nekih službi. Rekao je da se trebaju objektivno prikazati i zasluge Jovanke Broz, ali da to bude precizno rečeno. Smatra da je to u izveštaju Komisije dato sa "malo previše hvale". U odnosu na organizaciju i rad službi u Rezidenciji, Bakarić je istakao da je neophodan "oštar zahvat" da se stvari dovedu u red. To bi trebalo dogovoriti sa Predsednikom Republike, jer je njemu očigledno teško da preduzme ozbiljnije zahvate, jer se boji javnog skandala. Nikola Ljubičić je, između ostalog, rekao da je cilj spoljnih uticaja i prodora u Rezidenciju bio da se onemogući Predsednik Republike da vrši svoje funkcije i da se sa nekima od tih uticaja Jovanka Broz poistovećivala, jer joj je to konveniralo. Na osnovu podataka dobijenih preko tih uticaja spolja Jovanka Broz je vršila pritisak na Predsednika Republike, što ga je stalno nerviralo i što je dovodilo do toga da se razbije organizacija službi u Rezidenciji, a time oslabi i bezbednost Predsednika Republike za koju sada niko ne može da garantuje. Ljubičić je naveo imena lica za koje je jedan ordonans (pukovnik Kulić) u Komandi gardijske brigade rekao da su pred infarktnim stanjem (Šokorac) ili uporno traže posao van Rezidencije.

Navodi da je taj ordonans dalje rekao da "drugarica Jovanka ponovo rasteruje sve, sumnjiči sve i svakoga, tako da je više nemoguće tu", da su "sve devojke iz Dvora otpuštene" i da "sada nema nikoga u Rezidenciji – nema ko da napravi krevet, da počisti kuću, nema kuvara – stanje je grozno", a da mu se general Rapo žalio i rekao da je znao situaciju da bi radije otišao u penziju. Taj ordonans za sebe kaže da oseća da su u odnose u Rezidenciji umešani i drugi i da treba videti "šta se iza brda valja". Smatra da Jovanka Broz vodi glavnu akciju bez Predsednika Republike, da pokušava i Predsednika Republike uvući, čemu on daje otpor. Ljubičić je predložio da se Predsednik Republike zove na sednicu Izvršnog biroa, da se sa njim razgovara o svim tim stavovima i neka on kaže "šta hoće i dokle može da ide. Ja u ovakvoj situaciji, ponovo to ističem pred svima vama, ne mogu primiti nikakvu odgovornost za bezbednost druga Tita. Ja nikakvog uticaja nemam na obezbeđenje Rezidencije. Ako bih ma kakvo pitanje postavio, pogotovo u ovim odnosima, ja bi uskoro došao na indeks kao što je došao Mišković. Ja to ne želim i neću... Također, ja ne mogu dozvoliti da se iko u Armiju meša dok sam ja ovde. Primanje pojedinaca iz JNA na razgovore, njene ocene o tome kakvo je stanje u generalskom sastavu – ja to ne mogu da dozvolim, niti da prihvatim. Na to niko ko je nenadležan nema pravo. Za to postoje određeni forumi..., ali niko ko je izvan tih foruma, ma kako se zvao, nema pravo na to. Ja mislim da je to opasno i da to može razbiti komandovanje u Armiji..."

Edvard Kardelj, Jure Bilić i Stevan Doronjski su podržali ove stavove Nikole Ljubičića i predložili da to uđe u zapisnik sa ove sednice. Mitja Ribičić je, osvrćući se na organizaciju službi u rezidenciji, između ostalog, rekao da je to stanje "složeno". Obrazložio je da je iz određenih službenih kontakata sa tri šefa Kabineta Predsednika Republike došao do tih saznanja i dodao: "Ja vam kažem da ni jedna naša radna organizacija, najprimitivnija, nije toliko slabo organizovana kao što je organizovana služba oko Predsednika Republike." Ilustrujući to stanje, Ribičić je izneo da mu je generalni sekretar Službe društvenog knjigovodstva Anton Polajner (od SDK je Kabinet Predsednika Republike zatražio da se izvrši pregled poslovanja svih reprezentativnih objekata) rekao: "Ja sam napisao na dve stranice naše primedbe na materijalno i finansijsko poslovanje, ali mene je prosto sramota što bi morao Kabinetu Predsednika Republike ili Predsedništvu SFRJ ili samom Predsedniku Republike da javim kakvo kriminalno stanje je tu... Tu nema reda, tu ni pokloni nisu evidentirani, tu nema ni finansijskog poslovanja, tu ni jedan čovek nema normativnog dokumenta koji bi trebalo da ima, tako da ima osiguran radni staž i druga prava koja treba da ima. Tu je prosto jedno nemoguće stanje".

U vezi sa ovim, Ribičić se založio da sve službe oko Predsednika Republike treba hitno organizovati da "ne slušaju Jovanku Broz". Međutim, smatra da je to nerealno, "jer onaj ko ne sluša Jovanku... on će biti špijun i biće stavljen na spisak". Po njegovom mišljenju, "ne zamera ona Miškoviću toliko što je on Titu kazao ovo ili ono, nego to što je on bio kod sina druga Tita, jer je ona to zabranila. To je bilo dovoljno da ona promeni odnos prema njemu, jer on nije slušao nju. Ona je pravila pitanje i u vezi sa sahranom brata druga Tita. Ona je u tim stvarima takva da ne pravi nikakvu razliku između političkih i ličnih stvari, tu ona više nije sposobna da oceni šta je bitno, a šta nije. Ako nekome kaže da dođe u određeno vreme, a on ne dođe ili posluša drugog, on je otpisan i on je do kraja neprijatelj društva. To njeno stanje traje dugo vremena, ja to dobro znam". Zaključujući diskusiju, Ribičić je rekao: "Ja sam duboko uveren da je drugarica Jovanka, ma kako mi to bilo teško kao laiku reći, težak bolesnik. Ali, mislim da ne treba biti stručnjak... pa da se ustanovi da to nije normalno stanje i zbog toga mislim da je rešenje u lečenju drugarice Jovanke... Ona nikad ne uzima lek, ona nikad nije bila kao normalna žena ginekološki pregledana – to je nenormalno stanje, sramota je da to moramo da konstatujemo."

Stane Dolanc je izneo da je i uloga Jovanke Broz u izveštaju Komisije dobro rasvetljena, ali da će on o nekim stvarima govoriti i radi toga da uđu u zapisnik. On je duboko ubeđen da bi, "u slučaju da se drugu Titu nešto desi, mi bili krivi". Na ovu tvrdnju Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić su dodali "...da će to biti oružje onih koji i sada rade to što rade, ...koji ga ubijaju..." Dolanc je dalje rekao da je sa Jovankom Broz za proteklu godinu dana obavljeno najmanje pet razgovora i to od strane više pojedinaca ili grupa, da su neki drugovi odlazili i na razgovor sa Predsednikom Republike, radi dogovora o merama koje treba preduzimati u Rezidenciji, da je doneta odluka Predsedništva SFRJ o tome, ali da ona nikada nije izvršena – "naprotiv, Predsedništvo SFRJ je bilo naterano da tu odluku anulira". U vezi sa razgovorima sa Jovankom Broz, Stane Dolanc ističe da se uvek nastojalo da se Jovanki Broz pokaže da joj se želi pomoći i da ima poverenja u ljude i naglašava: "Ali, što i Rato kaže, razgovor je nemoguće. Jer, ti možeš razgovarati o ne znam čemu, ona će se vratiti na Miškovića...

To je jedna patološka mržnja. Da li je to sad samo patološka mržnja... To je sad dodatno pitanje". Na to je Edvard Kardelj rekao: "… Kod nje je to opsesija, ona će sutra nekog drugog pronaći...", a Rato Dugonjić dodao: "… Tu nema kraja". Dolanc je opisao slučaj kada su Rato Dugonjić i on bili kod Predsednika Republike i sa Jovankom Broz razgovarali oko ličnog obezbeđenja Predsednika Republike. Tom prilikom Jovanka Broz je rekla: "Krivi ste vi za takvo zdravstveno stanje Tita", a Predsednik Republike ju je prekinuo i rekao: "Ćuti, Jovanka, Ti si kriva! Ti sa tvojim stavom, sa tvojim pritiskom na mene", itd. Na to je Rato Dugonjić dodao da je Predsednik Republike tad rekao: "Ti mi truješ život". Dolanc je to potvrdio i dodao da je Jovanka Broz na to odgovorila: "To nije tačno, ja tebe dobro znam, druže Tito", a da je Predsednik Republike dalje rekao: "Ne znaš ti mene ništa, ja dobro znam da si ti kriva" i pri tome je "još nešto dodao". Dolanc je dalje izneo da je od Jovanke Broz traženo da vrati dokumenta za koja tvrdi da ih poseduje, a ona je rekla da dokumente ne da.

Kada je Predsednik Republike rekao da dokumenta mora dati, odgovorila je: "Ja ih ne dam". Pošto je na to Rato Dugonjić rekao: "Drugarice Jovanka, Vi nemate nikakvih privilegija u ovoj Partiji, Vi to morate dati ako ih imate", ona je na to odgovorila: "Ja ne dam". Na primedbu Dolanca da, ako ona nema poverenja u nikoga, oni onda idu, Jovanka Broz je uz uzvik rekla: "Ja ću biti žrtvovana, mene će se žrtvovati, streljajte me!" itd. Stane Dolanc je izneo da je Jovanka Broz tada, takođe, rekla da su svi iz okoline druga Tita morali odlaziti zbog Miškovića, a na njegovu primedbu da navede – koji su to?, odgovorila je: "Svi". Dolanc dalje iznosi da je tom prilikom Jovanki Broz rekao: "Vidite, na žalost, moram Vam reći da su svi ubeđeni, i da i mi mislimo, da su ljudi morali odlaziti zbog Vas, a ne zbog Miškovića", našto je ona odgovorila da su to intrige i Miškovićevi metodi i tražila da joj se kaže ko je to rekao. Pošto joj je Dolanc rekao da mu je to preneo Marko Rapo, Jovanka Broz je rekla: "...a Rapo će videti" i drugog dana je otpočela istragu protiv Rape.

Dolanc je zatim izneo da je Jovanka Broz imala razgovor sa Šokorcem i Rapom i da je tom prilikom o članovima Komisije SKJ govorila kao o prodanim dušama, da ona poseduje za svakoga dokumentaciju sa kojom može da ucenjuje, da je sad nastupio trenutak za biti ili ne biti, i da će ona ići u političku akciju itd. Ukazujući na stanje u rezidenciji i neobezbeđenost Predsednika Republike, Dolanc je rekao da su on i Rato Dugonjić predložili Predsedniku Republike da se sastane forum i da on o tome odluči, što je Predsednik republike uvažio i rekao: "Odlučite, donesite stavove, održite sastanak". Navodi da je na sastanku kome je prisustvovala i Jovanka Broz, Predsednik Republike rekao: "Ja četrdeset godina gradim ovu Partiju i ja neću dozvoliti da se na takav način ruši kao što ti, Jovanka, radiš, kuda to vodi" i "još što šta". U vezi s tim, Rato Dugonjić je dodao da je Predsednik Republike rekao: "Ti sad hoćeš da mi rušiš ono što ja četrdeset godina radim, zašto sam život dao". Dolanc je naveo primer da mu je Predsednik Republike, kada mu je doneo predlog dnevnog reda za Kongres SKJ, rekao:

"Ovo oko biranja predsednika SKJ ostavite... Pitanje je hoću li ja to prihvatiti". Na Dolančevu primedbu da je oko toga sa njim razgovarano, Predsednik Republike je rekao: "Ma čuj, ja bih mogao da radim još dugo i osećam se sposobnim da radim, ali zbog nje ja ne mogu. Ostaje mi jedino da se razvedem ili da ostavim sve ove funkcije, jer ja neću da sam sebe sramotim". Dolanc dalje kaže da mu je Predsednik Republike to ponovio u nekoliko susreta i dodao da mu je Predsednik Republike jednom prilikom, kada su za kratko otišli malo napred, jer ih Jovanka Broz nije ni minuta ostavljala same, rekao otprilike: "Ja od nje ne mogu da živim, a mogao bih, bolje se osećam, šećer mi je pao, puls je normalan, sve je dobro, ali od nje ne mogu da živim." Dolanc je podržao predlog da se sva rešenja oko Rezidencije i u vezi Predsednika Republike moraju doneti uz saglasnost Predsednika Republike, jer u tom slučaju "odgovornost ne leži samo na nama, nego i na drugu Titu – ovako više ne možemo". Dodao je da je duboko uveren da se, u ovakvim uslovima, ni jedna odluka neće moći sprovesti i da je, u izvesnom smislu, dovedena u pitanje i bezbednost Predsednika Republike, jer "ima niz stvari koje idu preko Jovanke, da mi tu ništa ne možemo" (posete u Rezidenciji, putovanja Predsednika Republike i sl.). Dolanc se založio da se nešto radikalno mora menjati, "jer nam ljudi ne bi oprostili... da Tito tri sata leži u bilijar sali i da nema lekara i da nema mogućnosti da pozove da neko kod njega dođe. To neće niko shvatiti! Niko!". Naveo je da je Jovanka Broz jednom prilikom pred njim, Bilićem i Ljubičićem rekla: "Ne bi Tito bio ono što jeste da nema mene". Na komentar Vladimira Bakarića da bi hteo znati "da li bi Tito od nas tražio podršku da se razvede ili u to još nije siguran, jer on je tu reč i sam upotrebio nekoliko puta", Dolanc je rekao da je i njemu to Predsednik republike rekao četiri-pet puta. Vladimir Bakarić je to potvrdio, rekavši "i meni". Dolanc je naveo da mu je drug Tito to rekao na Brionima uoči dolaska Janoša Kadara u posetu, kao i da mu je dalje rekao da Jovanka ne dozvoljava ni jednom unuku, ni sinu, niti ikome da dođe u kuću, da je novac svojoj deci i unucima davao preko Miškovića, a kasnije preko Milke Planinc.

Na kraju sednice, Izvršni biro Predsedništva SKJ je prihvatio izveštaj Komisije SKJ i usvojio predloge koje je Komisija dala. Zaključeno je da svi članovi Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, kao i drugovi Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić, Mitja Ribičić, Džemal Bijedić i Nikola Ljubičić odu narednog dana (8. marta 1974. godine) kod Predsednika SKJ i da ga upoznaju sa razgovorom na sednici i zaključcima koje je Izvršni biro Predsedništva SKJ usvojio, kao i da mu predlože odluke koje on treba da donese.

(Espreso/Express.hr)