ZIMA PRED NAMA
OVO JE TAČAN DATUM KADA POČINJE GREJNA SEZONA! Miholjsko leto ne remeti rad toplana?
JKP “Beogradske elektrane” toplotnom energijom snabdeva skoro 300.000 stanova
Prethodnih dana mnogi građani su se žalili na hladne domove, pre svega zbog veoma niskih jutarnjih temperatura, dok se za narednih nedelju dana najavljuje pravo Miholjsko leto koje će potrajati do sredine ovog meseca, tako da se mnogi pitaju da li će zvanična grejna sezona početi kako je predviđeno 15. oktobra, ranije ili možda čak i kasnije.
U Beogradu, kao i u većini gradova u našoj zemlji, s početkom ovog meseca su počele i funkcionalne probe koje će trajati sve do 10. oktobra.
Ipak, pre desetak dana izvršna direktorka za proizvodnju toplotne energije JKP “Beogradske elektrane” Ivana Kalanja izjavila je “da je zvaničan početak grejne sezone 15. oktobar, ali da je to preduzeće od 1. oktobra u stanju pripravnosti”.
- Funkcionalne probe su od 1. do 10. oktobra. Ukoliko se u tom periodu stvore uslovi, u skladu sa odlukom, palimo kotlove i počinjemo sa isporukom toplotne energije - rekla je Kalanja za RTS.
A da li ima ili nema potrebe zavisi od spoljne temperature, prognoze meteorologa, ali i - matematike. Prema važećim gradskim odlukama, grejna sezona traje od 15. oktobra do 15. aprila, uz mogućnost da u slučaju niskih temperatura, grejanje bude uključeno u periodu od 1. do 14. oktobra, odnosno od 16. aprila do 3. maja.
JKP “Beogradske elektrane” toplotnom energijom snabdeva skoro 300.000 stanova i više hiljada objekata poslovnog prostora, odnosno gotovo 20 miliona metara kvadratnih, što je polovina ukupnog stambenog fonda Beograda. Potrošnom toplom vodom snabdeva se 30.646 potrošača, odnosno 11,6 odsto stanova koji imaju daljinsko grejanje.
Grejna sezona počinje 15. oktobra i završava se 15. aprila. Međutim, u periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja objekti se takođe greju ako Re - publički hidrometeorološki zavod Srbije prognozira srednju dnevnu temperaturu nižu od 12°C. Grejni dan traje od 6 do 22 časa, a nedeljom od 7 do 22 časa.
Daljinski sistem grejanja JKP „Beogradske elektrane“ čini 14 toplana:
Toplana „Novi Beograd“ izgrađena je 1965. godine. Ima sedam vrelovodnih kotlova ukupnog kapaciteta 780 MW i parne kotlove kapaciteta 3 x 16 t/h, dok je u toku izgradnja najvećeg vrelovodnog kotla u jugoistočnoj Evropi snage 140 MW.
Toplana „Dunav“ puštena je u rad grejne sezone 1987/88. Građena je u više faza i ukupna snaga ovog ovog toplotnog izvora je 346 MW. Ugrađena su i dva parna kotla kapaciteta od po 10 t/h. Deo korisnika se iz ove toplane snabdeva i potrošnom toplom vodom.
Toplana „Konjarnik“ puštena je u pogon 1976. godine. Ukupna instalisana snaga ove toplane je 232 MW. Ugrađeni su i parni kotlovi kapaciteta 2 x 10 t/h.
Toplana „Voždovac“ počela je sa radom 1980. godine. Kapacitet toplane je 232 MW. Izgrađena su i tri vrelovodna kotla. Dva vrelovodna kotla imaju po 58 MW, dok je novoizgrađeni kotao, koji je pušten u rad početkom 2009. godine, snage 116 MW. U toplani rade i dva parna kotla kapaciteta 2 x 10 t/h. Deo korisnika iz ove toplane snabdeva se i potrošnom toplom vodom.
Toplana „Medaković“ puštena je u rad 1974. godine. Trenutni kapacitet toplane je 50 MW, uz jedan parni kotao kapaciteta 10 t/h.
Toplana „Banovo brdo“ u pogonu je od 1964. godine. Kapacitet ove toplane je 104 MW. Izgrađena su i dva parna kotla.
Toplana „Cerak“ radi od 1985. godine. Ukupna instalisana snaga toplane je 232 MW. Izgrađena su i dva parna kotla kapaciteta 2 x 10 t/h. Deo korisnika iz ove toplane snabdeva se i potrošnom toplom vodom.
Toplana „Miljakovac“ puštena je u pogon 1968. godine, a rekonstrukcija je izvršena 1988. godine. Ukupna instalisana snaga je 116 MW. U toplani je ugrađen i jedan parni kotao kapaciteta 5 t/h.
Toplana „Zemun“ je ukupnog kapaciteta 60 MW. Deo korisnika iz ove toplane dobija i potrošnu toplu vodu. Na osnovu srednjoročnog plana preduzeća ova toplana biće ugašena, a potrošači će se toplotnom energijom snabdevati iz toplane „Novi Beograd”.
Toplana „Mirijevo“ ima dva vrelovodna kotla od po 58 MW. Ugrađena su i dva parna kotla.
Toplana „Višnjička banja“ puštena je u rad 1982. godine. Ima tri kotla ukupnog kapaciteta 24,8 MW. Toplana pored toplotne energije isporučuje i potrošnu toplu vodu.
Toplana „Batajnica“ ukupnog je instalisanog kapaciteta 23,2 MW.
Toplana „Borča“ počela je da radi krajem 1980. godine. Četiri instalisana kotla ukupnog su kapaciteta 30,9 MW. Toplana pored toplotne energije isporučuje i potrošnu toplu vodu.
Toplana „Mladenovac“ uključena je u sistem JKP „Beogradske elektrane” u grejnoj sezoni 1994/95. Ukupan kapacitet tri instalisana kotla je 44,54 MW. Pored snabdevanja Mladenovca toplotnom energijom za grejanje, toplana vrši i isporuku tehnološke pare industrijskim potrošačima.
(Espreso)