Nije se desilo u Americi, u Vršcu je
ŠTA CENTAR ZA SOCIJALNI RAD PREDUZIMA NAKON PRIJAVE ZA NASILJE? Stručnjak za Espreso o njihovim ovlašćenjima
Uprkos poboljšanim zakonima, akcionim planovima u smislu prevencija i zaštite od nasilja, vidimo da je nasilje i dalje široko rasprostranjeno, broj femicida već u septembru premašio je onaj od prošle godine što je tragična činjenica
Nasilje u porodici je ozbiljno kulminiralo od početka 2022. godine, a do sada su ubijene 24 žene. Kako smo saznali, definitivno najviše prijava koje policija dobija jesu za nasilje u partnerskom odnosu, bilo da je u pitanju brak ili vanbračna zajednica.
Poslednjih dana svedočili smo strašnim zločinima koji su se dogodili u krugu porodice i ne, to nije porodična tragedija, to je zločin koji nikada ne treba da zaboravimo i koji ne treba da dopustimo da se ponovi nikada više!
Zločin u Vršcu je nešto što je nedopustivo, ubijeno je dvogodišnje dete, mala Petra koju je rođeni otac ugušio u stanu u kom su živeli. Nakon što je lišio života nedužno dete, monstrum Marko Budimirović oduzeo je sebi život vešanjem. Roditelji deteta bili su u procesu razvoda, a starateljstvo nad malom Petrom pripalo je ocu.
Kako portal Espreso saznaje, Markova supruga je njega prijavljivala zbog nasilja, a onda je nasilnik 30.04.2022. godine kada su mu izrečene hitne mere zabrane prilaska i iseljenja iz porodične kuće.
Nakon što su mediji objavili detalje ubistva i samoubistva u Vršcu, ponovo je aktuelizovano pitanje ispravnosti rada Centra za socijalni.
Građani su čak ogranizovali i proteste ispred ove ustanove, a Više javno tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo istragu.
Naš portal je stupio u kontakt sa Sandrom Nikoldžić iz Asocijacije Centara za socijalni rad Srbije koja nam je objasnila da postoje informacije da sud od Centra nije tražio nalaz i mišljenje u postupku razvoda roditelja male Petre u Vršcu.
Postoje informacije da se nije vršila procena od Centra i da sud nije tražio nalaz i mišljenje, da su bile prijave nasilja i da je mera bila izrečena, ali bez obzira na sve to, prvo se udarilo po Centru. Mi decu možemo da oduzmemo ako je njihovo zdravlje i bezbednost ugrožena, ali konačnu odluku o tome da li će deca biti sa roditeljima ili u hraniteljskoj porodici donosi sud", kaže naša sagovornica.
Sandra je objasnila da Centar za socijalni rad ne donosi odluku o tome kome će dete da pripadne nakon razvoda braka već da o tome odlučuje isključivo sud.
"Mi dajemo nalaz i mišljenje sudu, a sud donosi odluku na osnovu nalaza i mišljenja Centra, ali i drugih dokaza. Centar po nalogu suda radi na određenom predmetu i obrađuje šta se dešava u porodici ali mi nismo ključni u donošenju odluke, kada sud odluči, i mi i roditelji smo u obavezi da to poštujemo. Centar na osnovu ispitivanja odnosa u porodici sudu prilaže izveštaj, ali je sud jedini organ koji donosi odluku o tome koji roditelj će dobiti starateljstvo nad detetom ili decom, kada i koliko drugi roditelj ima pravo da viđa dete, odlučuju o alimentaciji, itd.", kaže sagovornica i dodaje:
"Mi proveravamo kakvi su uslovi kod roditelja, primanja, ali ta primanja nikada nisu presudna jer i drugi roditelj svakako ima obavezu da pomaže novčano. Vršimo procenu koji roditelj može više da odgovori na potrebe deteta, sa kim dete provodi više vremena, kog je uzrasta, da li majka ili otac imaju pomoć i podršku uže i šire porodice, sve su to elementi na koje se obraća pažnja i mi kompletan izveštaj šaljemo sudu."
Zanimalo nas je da li Centar ima bilo kakvu ulogu u psihološkoj proceni roditelja i da li može zahtevati eventualno psihijatrijsko veštačenje, a Sandra nam je pojasnila da je i taj deo u nadležnosti isključivo suda.
Sud može da traži od bilo koje referente ustanove nekog od stručnjaka, da li je to veštak, psihijatar, itd., ako mišljenje Centra nije dovoljno. Psihijatrijsko veštačenje se radi u sudskom postupku ukoliko to naloži sud, a mi nismo nadležni za taj deo. Ukoliko jedan roditelj na sudu ukaže da drugi možda ima problema te vrste, sud naloži psihijatrijsko veštačenje. Naravno, može i nama da se požali na drugu stranu, da kaže da sumnja, ali mi ne možemo stranku da nateramo da se veštači, možemo da tražimo da nam dostavi nalaz, ali ako odbije, mi tu ne možemo ništa. Takođe, ako primetimo da postoji mogućnost da neko od roditelja ima psihičkih problema, mi to signaliziramo sudu", ispričala je sagovornica.
Stiče se utisak da su građani ogorčeni na rad Centra u bilo kom delu Srbije jer se smatra da radnici Centra imaju najveću moć da odrede kome će zapravo dete pripasti. Smatra se da sud donosi odluke isključivo na osnovu podataka koje dostavi Centar.
"Javnost ima pogrešnu sliku o tome šta Centar radi, mi ne donosimo odluke. Imali smo slučajeve da sudija traži od Centra da napišemo kome dete da se povera, mi smo sudiji nekoliko puta opisali sve činjenice i šta se dešava, ali ne možemo da radimo njihov posao. Zatim je sudija kaznila Centar za socijalni rad zato što nije napisao kome dete da se poveri nakon čega smo uložili žalbu, pa je Viši sud u Kraljevu poništio tu odluku. Dakle, sud treba da donese odluku o tome kome će pripasti starateljstvo nad detetom, a ne nikako mi. Bilo je situacija i da su oba roditelja kompetentna, ali se uvek gleda šta je u interesu deteta i to je najbitnije", kaže naša sagovornica.
U pokušaju da saznamo da li su nadležni zakazali kada je bilo prijavljivano nasilje u Vršcu, dobili smo odgovor da je to nadležnost policije.
"Majka prijavljuje nasilje policiji, a može i dodatno Centru za socijalni rad, međutim, glavni akter je policija jer oni izriču mere zabrane prilaska i zabrane komunikacije. Policija kontaktira sa nama ako im je potrebna pomoć u proceni, a majka uvek može da pokrene postupak starateljstva i posle prve presude", rekla je sagovornica.
Ne smemo zaboraviti slučaj ubistva na Voždovcu kada je života lišena ugledna doktorka Dobrinka Marić (61). Za ubistvo nesrećne žene osumnjičen je njen sin Đorđe Marić (26) kome je određen pritvor u trajanju od 30 dana.
Zločin se dogodio u subotu 30. septembra, a njeno telo našao je suprug M. M. U prvi mah mu se učinilo da spava jer se nalazila u spavaćoj sobi na krevetu pokrivena ćebetom, međutim, na njenom licu primetio je povrede, a na zidu i podu krv.
Obdukcija je pokazala da je Dobrinka preminula u najgorim mukama, nju je sin drvenom motkom tukao po glavi i telu dok nije izdahnula.
Dobrinka Marić bila je doktor, specijalista porodične medicine u Domu zdravlja Bijeljina.
Iskoristili smo priliku da sa Sandrom Nikoldžić iz Asocijacije Centara za socijalni rad Srbije porazgovaramo i o ovom strašnom slučaju. Nasilje u porodici predstavlja i nasilje nad roditeljima od strane dece, a Centar je nadležan i u ovim situacijama.
"U svim slučajevima se primenjuje Zakon o zabrani nasilja u porodici, svaka prijava koja stigne u policiju oni obaveste nas a zatim mi obavljamo razgovor sa nasilnikom, žrtvom nasilja, nudimo psihosocijalnu podršku, materijalnu pomoć, ako se radi o starijoj osobi dolazi u obzir i dom ukoliko želi", pojasnila je sagovornica.
Veliki problem predstavlja što se praktično ni ne zna koliko roditelja trpi nasilje od svoje dece jer oni o tome ne žele da pričaju. Kako kaže naša sagovornica, roditelji ćute zbog sramote jer se plaše osude drugih i jer su, na kraju krajeva, sami vaspitavali svoje dete. Ovakvo razmišljanje je potpuno pogrešno, nasilje se mora prijaviti, a ovo je procedura kroz koju prolaze nasilnici.
"Verovatno da roditelji izbegavaju da prijave nasilje od strane deteta zbog sramote, ali imamo prijave i za nasilje nad roditeljima, mada najviše definitvno prijava ima u partnerskim odnosima, bračnim ili vanbračnim zajednicama. Policija u slučaju nasilja nad roditeljima može da izrekne meru izlaska iz kuće nasilniku za 48h, a posle tu meru na mesec dana može da produžuje sud i na taj način se sprečava dalje nasilje. Ukoliko nasilnik prekrši meru, automatski se smešta u zatvor, a u to spada i kontaktiranje telefonom i psihičko uznemiravanje", pojasnila je sagovornica.
Naša sagovornica tvrdi da čak i u prijavljivanju nasilja ima zloupotreba što je takođe nedopustivo jer skreće pažnju sa žrtava kojima je pomoć zaista potrebma.
"Lošim naslovima se upravo građanima šalje pogrešna slika o Centru, po mom mišljenju, naravno da treba prijaviti nasilje. Pa ako se neko plaši da pozove policiju, a požali se meni, ja ću odmah pozvati policiju. Imamo stranke koje se stalno pijavljuju u ulozi žrtava i policija to zna, izađe jednom, drugi put, teći, i ništa se konkretno nije dogodilo, postoji mnogo zloupotreba, lažnih prijava. Stranka takođe može i da ode u policijsku stanicu, imamo dosta slučajeva da policija možda ne mora da izađe. Primera radi, ako imamo čestto puta prijavu, a supružnici ne žive zajedno i vrši se uznemiravanje preko telefona, onda stranka može da od eu policiju i da odnese i dostavi sve te prepiske. S druge strane, ako neko preti da će vas ubiti i ne smete da izađete iz stana, policija će sigurno doći", kaže ona.
(Espreso/Dijana Spasov)