strašna statistika
NA INTERNET PREVARAMA SRBI IZGUBILI OKO 3 MILIONA EVRA: Inspektor za Espreso otkrio KOJIM SE METODAMA SLUŽE
Glavni problem kod interneta jeste što je danas lakše nego ikad varati ljude putem društvenih mreža, na šta zaista mnogi nasednu
Ponekad se čini da su tehnologija i mogućnosti koje nudi dostigle svoj vrhunac, a onda nas ipak iznenade nekom inovacijom. Vremenom kako se ista razvijala i kako je postajala zastupljenija među ljudstvom, pojavili su se i prvi problemi.
Glavni problem kod interneta jeste što je danas lakše nego ikad varati ljude putem društvenih mreža, na šta zaista mnogi nasednu. Žrtve internet prevara mogu biti ljudi bilo koje životne dobi, od maloletnika do penzionera.
Kako bismo saznali nešto više o tome kojim se metodama služe hakeri i prevaranti, a i na šta to građani najčešće nasedaju, razgovarali smo sa inspektorom Odeljenja za visokotehnološki kriminal Milanom Stamenkovićem.
Kako Espreso saznaje, od početka 2022. godine, na Odeljenju za visokotehnološki kriminal bilo je preko 200 prijava prevara i to u vrednosti od blizu 3.000.000 evra ukupno. Deo slučajeva je rešen, drugi deo je u procesu.
"Postoji više vrsta prevara u zavisnosti ko je oštećen, da li je fizičko lice ili je u pitanju firma. Ako se radi o firmi ili specifičnom pojedincu, tu su oštećenja mnogo veća. Prevare se dešavaju na razne načine, putem društvenih mreža ili bilo kakvih aplikacija za komunikaciju kao što su Tik Tok, Snepčet, Vocap, itd., ako se radi o mlađim licima, dok starija populacija pretežno koristi Fejsbuk".
Kako kaže naš sagovornik, svi građani su ugroženi i svako od nas je potencijalna meta prevarantima kojima je jedini cilj da pribave novac i to što više mogu.
"Svi građani su ugroženi, naročito oni koji su, narodski rečeno, lakoverni. Prevarant ili haker dovodi ga u zabludu lažnim prikazivanjem i lažnim podacima, a sve s ciljem da ga zadrži što duže u zabludi u cilju da pribavi protivpravnu imovinsku korist i to se kreće od par hiljada dinara do abnormalnih suma, kada su u pitanju firme nekada se radi o milionskim ciframa", pojašnjava sagovornik.
Kome prijaviti prevaru na internetu?
"Prijavu građani mogu podleti i policiji i tužilaštvu. Svaka policijska stanica je dužna da uzme prijavu od građanina i dostavi tužiocu koji je kvalifikuje i predaje dalje nadležnoj policijskoj upravi. Takođe, prijava se može podneti i putem mejla odeljenju za visokotehnološki kriminal ili ličnim dolaskom", kaže naš sagovornik.
Na internetu imamo dosta predatora koji vrebaju mlađu populaciju, decu ili tinejdžere, dok s druge strane ima i onih prevaranata kojima su ciljna grupa stariji ljudi koji su situirani na neki način. Stamenković nam je objasnio kako te prevare zapravo funkcionišu.
"Kazne za predatore koji vrebaju mlađa populacija, tj. maloletnike su mnogo strožije. Maloletnici više koriste druge aplikacije nego Fejsbuk, dok stariji više vremena provode na Fejsbuku. Kod starije populacije se dešava da stupe u kontakt sa nekim iz drugog dela sveta i onda ih ta osoba navede da uplate što više novca. Nije važno da li je muška ili ženska osoba, nasednu i jedni i drugi, jednostavno se zaljube i slepo veruju osobi sa druge strane tastature", kazao je naš sagovornik.
Žrtve prevare mogu biti mladi ljudi koji se zalete na primamljivu ponudu za posao ni ne sluteći da se iza tastature nalazi prevarant.
"Na prevenciji treba raditi upravu uz pomoć medija, naše kolege drže predavanja u školama, socijalnim službama treba skrenuti pažnju, a naravno i roditeljima da povećaju oprez. Bitno je da ljudi ne budu lakoverni i da ne veruju tim prevarantima koji ih dovedu u zabludu. Inače, ne radi se tu samo o starijim ljudima već i o mladim ljudima koje dovedu u zabludu tako što im obećaju da će dobiti neku veću sumu novca, ali da pre toga moraju da pošalju određenu sumu. Naravno, tek kada shvate da su prevareni oni to prijave".
Posebnu pažnju, Stamenković kaže, građani treba da obrate kada i kako koriste svoje platne kartice. Naime, karticu nikada i nikome ne treba slikati, ukoliko prevaratnu pošaljete slike kartice sa obe strane, on apsolutno ima mogućnost da elektronskim putem skine sav novac sa vašeg računa, ali to nije sve čega se treba paziti.
"Građani danas većinom koriste smart telefone, savet je da ne otvaraju sumnjive mejlove kako bi se zaštitili, kao i da obrate pažnju na naloge na društvenim mrežama. Na telefonima imaju opciju da poboljšaju bezbednost pomoću dvostruke zaštite koja otežava hakeru da pristupi mobilnom uređaju ili računaru. Građani bi trebalo da se paze ako gledaju oglase, tamo ima vrlo primamljivih ponuda, sada u poslednje vreme su aktuelni oglasi za stanove iza kojih vrlo lako može da stoji prevara. Potrebno je redovno ažurirati antivirusni softver na mobilnim uređajima i na računaru. Na klik dajete informacije npr. preko društvenih mreža, ljudi znaju da tek tako ostave svoje lične podatke i podatke sa platne kartice koju nikako ne bi smeli da šalju drugima. Takođe treba da se obrati pažnja prilikom plaćanja u ugostiteljskim objektima, ukoliko plaćate karticom, nikada je nemojte da je dajete konobaru ili bilo gde jer čim je izgubite iz vidokruga, čoveku je dovoljno da je fotografiše sa obe strane. Dovoljno je da neko zna broj vaše kartice i CVV kod, automatski preko interneta može da izvrši plaćanje ili da skine sav novac sa kartice", savetuje Stamenković.
Krivično delo prevare u Krivičnom zakoniku Srbije
Reguliše ga član 208 Krivičnog zakona Srbije. Osnovni oblik reguliše stav 1 već pomenutog člana, navodimo: „Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
Ako Vas neko prevari ili ošteti za poveću sumu, preciznije preko 450.000,00 dinara, onda će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do čak osam godina, naravno i novčanom kaznom. Kad iznos prelazi 1.500.000,00 dinara, onda su kazne još rigoroznije, te je zakonski raspon od dve do deset godina zatvora.
Krivično delo prevara
Novčana kazna - od 6 meseci do 5 godina zatvora
Novčana kazna - od 1 do 8 godina zatvora (za iznose od preko 450,000)
Novčana kazna - od 2 do 10 godina zatvora (za iznose preko 1.500.000)
Do prevaranata u Srbiji nije toliko teško doći, tako tvrdi naš sagovornik, ali šta sa strancima koji svakodnevno vrbuju ljude u Srbiji, da li je moguće procesuirati takve slučajeve?
"Moguće je procesuirati počinioca krivičnog dela iz inostranstva jer imamo saradnju sa stranim državama putem Interpola, što saradnje putem tužilaštva, itd. Oni uglavnom rade organizovano, imate primera da firma u državi potpuno legalno posluje, a opet se pored toga bave i prevarama na internetu. Ako su žrtve sa teriorije Srbije onda to rade ljudi koji dobro poznaju naše govorno područje, ali ima i dosta takvih krivičnih dela za čije potrebe se koristi Gugl prevodilac. Ljudi se tako dovode u zabludu zbog raznih ucena, peva pošalje snimak, pa se snimaju međusobno i onda slede pretnje da će objaviti taj sadržaj ukoliko im se ne uplati određena suma novca. Postoje tu ciljne grupe, uglavnom su to usamljeni ljudi ili su duže vreme u problematičnom braku i imaju možda porodicu, pa im takvo kompromitovanje ne treba.
Podsetimo se nekoliko primera koji su se našli u medijima u skorijem periodu.
ŠMEKER TIM
Kao bomba je odjeknula vest da je ekipa "Šmeker tim" iz Valjeva uhapšena zbog lažnih dojava za kladionice. Uhapšeno je 10 muškaraca kojima se na teret stavljaju dva dela, prevara i pranje para.
Njih su policijski inspektori sa Čukarice nakon višemesečnog operativnog praćenja uhvatili u klopku u saradnji sa kolegama iz Valjeva i Loznice i Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal.
Oni su preko Instagrama, na stranicama "Šmeker tim", koje su reklamirale starlete, nudili dojave za klađenje na fudbalskim utakmicama i uzimali novac ljudima dovodeći ih u zabludu da će da dobiju.
Navodno je oštećeno više od 1.000 osoba, a sve su radili tako što su falsifikovali tikete.
Od žrtava su tražili da im uplate od 500 evra, pa naviše, a obećavali im zaradu od nekoliko hiljada evra.
Radili su od 2017. godine. Na svojim profilima su se hvalili raskalašnim životom.
Profil obiluje fotografijama na kojima su novac, dobra kola, skupa pića, cigarete i starlete.
Pored većine slika, na kojima je prikazano nešto od gore navedenog, oni pozivaju ljude da se klade i da uzmu pare.
- Stvar je tu jasna... Učlaniš se i kreneš da ZARADJUJES kao i mi! Info Inbox - samo su neki od komentara pored navedenih forografija.
Takođe su se hvalili i voznim parkom od 500.000 evra.
Stralete su koristili kako bi privukli što više članova, a reklamirale su ih Stanija, Sandra Afrika, Tamara Đurić...
DECA PREVARANTI
Verovali ili ne, nekoliko tinejdžera osmislilo je i danima sprovodilo prevaru nad korisnicima Instagrama preko čega su svakome ko je naseo ukrali po nekoliko hiljada dinara!
Prevara se sastoji u tome da preko broja telefona ovi hakeri provale u vaš Instagram profil, a onda vašim prijateljima traže malu uslugu.
„Molim te, pošalji mi svoj broj telefona, izbrisao mi se imenik“, jedna je od najčešćih prvih molbi koju prevareni dobiju.
Zatim ih pitaju da li bi mogli da glasaju za njih kako bi pobedili na nekom konkursu i osvojili nagrade.
„Poslaću ti kod SMS-om, a kada klikneš daješ mi glas, je li ti to u redu?“, bio je taj glavni zahtev u sandučetu na Instagramu, a oni koji to prihvate dobijali bi SMS sa kodom. Taj kod treba da iskopiraju i pošalju, a tada se automatski s njihovog postpejd računa za telefon skida novac! – objasnila je za Alo! jedna od influenserki koja je bila žrtva prevare.
Nekima od prevarenih račun je uvećan za 3.000 dinara, nekima i više, a najgore od svega je da se prevara širi velikom brzinom i da je takođe i veliki broj onih koji na to nasedaju.
VRBOVALA USAMLJENE MUŠKARCE
Policijski službenici PS Savski venac u četvrtak, 29. septembra uhapsili su devojku A. J. (27), zbog toga što je proteklih meseci izvršila više od 600 krivičnih dela prevare.
Ona je varala na taj način što je preko društvenih mreža davala oglase i pronalazila usamljene muškarce, kojima je obećavala brak.
Na taj način ih je navodila da joj uplaćuju novac, čime je stekla imovinsku korist od više od 3 miliona dinara.
(Espreso/Dijana Spasov)