mundijalska groznica
SP 1934: Musolinijeva propaganda FAŠIZMA, korumpirani kapiten, golgeter s NAOČARIMA i TUČA Španaca i Italijana!
Osim po dominaciji Evropljana, Mundijal 1934 je upamćen po korupciji i nameštanju, ali Italijani i danas ponosno ističu kako su zasluženo trijumfovali i da im je ovo bio jedan od najboljih timova u istoriji
Željno iščekujemo Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. a ono će biti prvo na kom je domaćin debitant još od dalekog Mundijala 1934.
Sem Italije koja je tada kontroverzno došla do prve od svoje četiri titule prvaka sveta, na Svetskom prvenstvu 1934. debitovalo je još devet selekcija, a ukupno ih je nastupilo 16. Još toliko ih je ispalo u kvalifikacijama koje su tada organizovane prvog puta u istoriji SP.
To je bila velika razlika u odnosu na prvi Mundijal u Montevideu četiri godine ranije, kada brojne evropske selekcije nisu učestvovale jer im je prosto bilo teško da organizuju put u Južnu Ameriku. Urugvaj je iz protesta odbio da dođe u Italiju 1934.
Turnir je održan od 27. maja do 10. juna u osam gradova: Rim, Firenca, Milano, Bolonja, Đenovi, Napulju, Trstu i Torinu (stadion je nosio naziv Benito Musolini).
Jugoslavija je ispala još u kvalifikacijama jer je u grupi završila iza Švajcarske (2:2) i Rumunije (1:2) koje su prošle dalje.
Nije bilo grupne faze. Vicešampion Argentina je imao dosta sukoba unutar reprezentacija pa u Italiju nije stigao nijedan član ekipe iz Montevidea. Ispali su u osmini finala od Švedske (2:3), a, ako im je lakše, i Brazil je eliminisan od Španije (1:3).
Prvi i jedini put u istoriji, sve selekcije učesnice četvrtfinala bile su iz Evrope! - Austrija, Italija, Mađarska, Nemačka, Čehoslovačka, Švajcarska, Švedska i Španija. Velika razlika u odnosu na Montevideo 1930 kada je jedini put finale bilo bez Evropljana.
Još jedan istorijski momenat desio se u četvrtfinalu: prva ponovljena utakmica. U brutalnom obračunu domaćina Italije i Španije bilo je 1:1 posle produžetaka.
Igralo se toliko grubo da je golman "Crvene furije" Rikardo Zamora povređen, dok je još gore prošao vezista domaćih, Mario Piciolo, kome je slomljena noga i više nije igrao za reprezentaciju. Azuri" su u revanšu pobedili 1:0, dok su tri Španca završila meč pre kraja zbog povreda...
U finalu su na stadionu Narodne Fašističke Partije u Rimu gubili od Čehoslovačke 0:1 do 81. minuta, ali je Rajmundo Orsi dao gol za produžetak, da bi Anđelo Skjavio u 95. doneo preokret i, ispostaviće se, titulu.
Orsi je dan posle meča na terenu bezuspešno 20-ak puta pokušao da na isti način zatrese mrežu.
Mundijal 1934. je ostao okaljan tvrdnjama da je iskorišćen za fašističku propagandu Benita Musolinija i da je bilo mnogo korupcije. Diktator je optuživan da je lično birao sudije za utakmice Italije, "preoteo" je tri igrača pomenutim Argentincima, dok je njegova Vlada nameštala mečeve u skladu sa promovisanjem fašizma. Prvenstvo je ostalo upamćeno i kao "Kopa del Duće".
Kapiten Luiđi Alemandi godinama pre podizanja "Boginje", 1927, izbačen iz reprezentacije zbog primanja 35,000 lira mita. Zapravo, tada igrač Juventusa je navodno uzeo 25,000 da namesti utakmicu za titulu sa gradskim rivalom Torinom. "Bikovi" su pobedili 2:1, a kada je Alemandi krenuo po preostalih 10,000 lira odbijen je jer je bio jedan od najboljih na terenu!
Međutim, Italijani i danas ponosno ističu kako su zasluženo trijumfovali i da im je ovo bio jedan od najboljih timova u istoriji. Kao dokaz, nude činjenicu da su njihovi ljubimci bili najbolji i na OI 1936. u Berlinu i SP 1938. u Francuskoj (što je prvi put da je odbranjena titula).
Pošto se Mundijal ipak nije znatno proširio (sa 13 na 16 ekipa) ne čudi da je prvenstvo bilo jednako neefikasno - 70 golova, ali na samo 17 utakmica. To je, ipak, i danas negativan rekord.
Kuriozitet ostaje i da je Luis Monti postao prvi fudbaler koji je na dva prvenstva predstavljao dve različite nacije jer je u Montevideu igrao za Argentinu, a 1934. za Italiju. Ovo su kasnije ponovila petorica igrača:
- Hoze Santamarija (Urugvaj 1954, Španija 1962)
- Ferenc Puškaš (Mađarska 1954, Španija 1962)
- Hose Altafini ('Macola') (Brazil 1958, Italija 1962)
- Robert Prosinečki i Robert Jarni (Jugoslavija 1990, Hrvatska 1998)
I još jedna zanimljivost za kraj - najbolji strelac reprezentacije Švajcarske Leopold Kilholc dao je tri gola a bio je jedna od glavnih zvezda SP 1934. jer je nosio naočare!
Sledeće na programu je Svetsko prvenstvo 1938. u Francuskoj.
(Espreso)